8 najčešćih alergija na hranu i njihovi simptomi

Alergija na hranu je veoma česta pojava. U stvari, intolerancija na neke namrnice se javlja kod oko 5% odraslih i oko 8% dece – a ovi brojevi su u porastu.

Zanimljivo je da, i pored toga što je moguće da se javi alergija na bilo koje namirnice, najviše alergija izaziva upravo ovih osam namirnica.

Ovaj članak je detaljan pregled 8 najčešćih alergija na hranu; bavićemo se simptomima, rizičnim grupama i načinima za borbu protiv njih.

Šta je alergija na hranu ?

Alergija na hranu je stanje kod koga određena namirnica pokreće abnormalnu reakciju imunog sistema.

Do alergije dolazi kada imuni sistem pogrešno prepozna neke proteine u namirnicama kao štetne. U tom trenutku organizam aktivira brojne zaštitne mere, uključujući i lučenje hemikalija, kao što je histamin, koje izazivaju upalu.

alergija na hranuOsobama koje imaju alergiju na hranu, izlaganje i najmanjim količinama problematične namirnice može da izazove alergijsku reakciju.

Simptomi alergije na hranu mogu da se manifestuju bilo gde i to u rasponu od 5 minuta pa do nekoliko sati nakon izlaganja. Karakteristični simptomi mogu da budu neki od nabrojanih:

  • oticanje jezika, usta ili lica
  • otežano disanje
  • nizak krvni pritisak
  • povraćanje
  • dijareja
  • koprivnjača
  • osip koji svrbi

U težim slučajevima, alergija na hranu može da izazove anafilaksiju.Simptomi alergije na hranu, koji se javljaju veoma brzo, su osipi koji svrbe, oticanje grla ili jezika, kratak dah i nizak krvni pritisak. Neki slučajevi mogu da budu fatalni.

Mnoge vrste intolerancija na hranu se često pogrešno smatraju alergijama na hranu.

Međutim, intolerancija na hranu nikada ne pokreće imuni sistem. To znači da ona, premda može veoma loše da utiču na kvalitet života, nije opasna po život.

Prave alergije na hranu dele se na dve grupe: posredovane antitelima imunoglobulina (IgE) ili neposredovane antitelima imunoglobulina. Antitela su vrsta krvnih proteina koje koristi imuni sistem za prepoznavanje i borbu protiv infekcije.

Kod alergija na hranu koje su posredovane antitelima imunoglobulina, IgE antitela oslobađa imuni sistem. Kod alergija na hranu koje nisu posredovane antitelima imunoglobulina, nema oslobađanja antitela pa imuni sistem koristi druge delove za borbu protiv onoga što prepoznaje kao pretnju.

Saznajte>>> Alergija na hranu kod dece

U nastavku članka koje su to alergije na hranu najčešće.

Kravlje mleko

Alergija na kravlje mleko se najčešće javlja kod beba i male dece, posebno ako su izloženi proteinima iz kravljeg mleka pre navršenih 6 meseci života.alergija na mleko

To je jedna od najčešćih dečjih alergija od koje pati 2 – 3% beba i male dece.

Međutim, oko 90% dece će da preraste ovaj problem do navršene treće godine života, zbog čega je ova alergija na mleko manje uobičajena kod odraslih osoba.

Alergija na kravlje mleko može da se javi u oba oblika, sa i bez posredstva antitela imunoglobulina, ali alergije sa posredstvom IgE antitela su češće i obično mnogo ozbiljnije.

Deca ili odrasli sa IgE alergijom skloniji su reakcijama u roku od 5 – 30 minuta nakon izlaganja kravljem mleku. Simptomi su oticanje, osipi, koprivnjače, povraćanje i, u retkim slučajevima, anafilaksija.

Alergije bez posredstva IgE imaju simptome koji su uglavnom ograničeni na digestivni trakt, kao što su povraćanje, konstipacija i dijareja, kao i upala sluzokože creva. Ovu vrstu alergije je prilično teško dijagnostikovati jer simptomi ponekad ukazuju na intoleranciju, a ne postoji analiza krvi kojom bi se to tačno utvrdilo.

Ako postoji dijagnoza alergije na kravlje mleko, jedini način lečenja je da se ono izbegava, kao i hrana koja ga sadrži. To podrazumeva svu hranu i pića koja sadrže:

  • mleko
  • mleko u prahu
  • sir
  • buter
  • margarin
  • jogurt
  • pavlaku
  • sladoled

Dojilje koje imaju odojčad alergičnu na kravlje mleko, trebalo bi iz svoje ishrane da izbace i mleko i sve proizvode koji ga sadrže.

Što se tiče beba koje ne sisaju, dobiće odgovarajuću formulu koja ne sadrži kravlje mleko, a koju će preporučiti lekar.

Saznajte više>>> Alergija na mleko – postoje 3 tipa a ovo su simptomi

ZaključakAlergiju na kravlje mleko najčešće imaju deca mlađa od tri godine. Dijagnoza alergije na kravlje mleko znači da ono, kao i svi proizvodi koji ga sadrže, moraju da se izbegavaju.

Jaja

Alergija na jaja je druga po učestalosti alergija na hranu kod dece.alergija na jaja

loading...

Međutim, 68% dece koja su alergična na jaja, prerastu alergiju do 16 godine.

Simptomi alergije na jaja su:

  • problemi sa varenjem, kao što je bol u želucu
  • kožne reakcije, kao što su osip i koprivnjača
  • respiratorni problemi
  • anafilaksija (koja je retka)

Zanimljivo je da je moguća alergija na belance ali ne i na žumance i obrnuto. Do ovoga dolazi zato što se proteini u belancu i žumancu donekle razlikuju.

Ipak se većina proteina koji pokreću alergijsku reakciju uglavnom nalaze u belancu, stoga je alergija na belance češća.

Kao i kod drugih dijeta, lek je izbegavanje jaja u ishrani.

Međutim, ne morate da izbegavate svu hranu koja sadrži jaja, pošto zagrevanje jaja menja oblik proteina izazivača alergije. Usled toga može da dođe do toga da vaš organizam ove proteine više ne vidi kao pretnju, što znači da su manje šanse da će izazivati reakciju.

U stvari, jedna studija je otkrila da oko 70% dece kod koje se javlja alergija na jaja može da toleriše biskvite ili kolače koji sadrže termički obrađena jaja.

Neke studije, takođe, pokazuju da uvođenje peciva u ishranu dece sa alergijom na jaja, može da skrati period prerastanja ovog problema.

Bez obzira na sve, ovo ne važi za sve, a posledice konzumiranja jaja kada ste na njih alergični mogu da budu ozbiljne. Zbog te činjenice, trebalo bi da se posavetujete sa lekarom pre nego što ponovo počnete da jedete hranu koja sadrži jaja.

Zaključak Najčešća vrsta alergije na jaja je alergija na belance. Lečenje je ishrana bez jaja. Međutim, neki ljudi mogu da uključe u ishranu hranu koja sadrži termički obrađena jaja.

Povezano>>> Alergija na jaja simptomi i lečenje

Orašasti plodovi

alergija na hranu simptomiAlergija na kikiriki, orašaste plodove i semenke je veoma česta alergija na hranu i smatra se da od nje pati oko 1% američke populacije.

U orašaste plodove, između ostalog spadaju:

  • brazilski orah
  • badem
  • indijski orah
  • makadamija
  • pistaći
  • pinjol
  • orah

Osobe alergične na orašaste plodove biće alergične i na proizvode koji su napravljeni od njih, kao što su maslaci i ulja orašastih plodova.

Takvim osobama se savetuje da izbegavaju sve vrste orašastih plodova, čak i kada su alergični samo na jednu ili dve vrste. Ovo je potrebno zato što alergija na jednu vrstu orašastih plodova povećava rizik za razvoj alergije i na druge vrste.

Pored toga, lakše je da izbegavate sve orašaste plodove nego samo neke. Za razliku od drugih alergija, alergija na orašaste plodove je doživotna.

Zbog toga se osobama sa ovom alergijom (kao i drugim potencijalno opasnim po život) savetuje da stalno nose sa sobom epinefrin samoinjektor (epipen).

Epipen je sprava koja može da spase život jer alergične osobe mogu same sebi da daju injekciju adrenalina, kada im se jave ozbiljne alergične reakcije.

Adrenalin je prirodni hormon koji stimuliše „bori se ili beži“ reakciju organizma kada ste pod stresom.

Kada se u obliku injekcije da osobama sa opasnom alergijskom reakcijom, može da ublaži efekte alergije i da spase život te osobe.

ZaključakAlergija na orašaste plodove je jedna od najčešćih alergija na hranu. Često je povezana sa opasnim alergijskim reakcijama, a lečenje podrazumeva doživotno izbegavanje svih orašastih plodova i proizvoda koji ih sadrže.

Alergija na kikiriki

Kao i alergija na orašaste plodove, alergija na kikiriki je veoma česta i izaziva ozbiljne i često fatalne alergijske reakcije.alergija na kikiriki

Međutim, ove dve vrste alergija se razlikuju, pošto je kikiriki mahunarka. Bez obzira na to, osobe alergične na kikiriki su obično alergične i na orašaste plodove.

Premda razlog za pojavu alergije na kikiriki nije poznat, smatra se da osobe koje u porodici imaju nekog sa ovom alergijom spadaju u rizičnu grupu.

Zbog toga se ranije mislilo da unos kikirikija preko majčinog mleka tokom dojenja i u periodu odvikavanja može da izazove alrgiju na kikiriki.

Međutim, studije pokazuju da da rano uvođenje kikirikija u ishranu može da ima zaštitnu ulogu.

Alergija na kikiriki se javlja kod 4 -8% dece i 1 – 2% odraslih.

Međutim, oko 15 – 20% dece koja imaju alergiju na kikiriki, u tinejdžerskom dobu se oslobađaju ovog problema.

Kao i kod drugih alergija, alergija na kikiriki se dijagnostikuje kombinacijom istorije bolesti pacijenta, kožnim testom ubadanjem, analizama krvi i oralnim provokacionim testom.

Trenutno, jedini delotvorni tretman je potpuno izbegavanje kikirikija i proizvoda koji ga sadrže.

Međutim, postoje novi načini lečenja za decu sa alergijom na kikiriki. Ovo podrazumeva i davanje preciznih i malih doza kikirikija pod strogim lekarskim nadzorom, a u pokušaju da se smanji preosetljivost.

Zaključak Alergija na kikiriki je ozbiljno stanje koje može da izazove opasne alergijske reakcije. Lečenje podrazumeva doživotno izbegavanje kikirikija i svih proizvoda koji ga sadrže.

Morski plodovi

Alergija na morske plodove nastaje kada vaš organizam počne da napada proteine iz zglavkara (rakova) i mekušaca (školjki).

U morske plodove spadaju:

  • škamp
  • jastog
  • lignja
  • školjke
  • račići

Najčešći okidač koji pokreće alergiju na plodove mora je protein koji se zove tropomiozin. Ostali proteini koji imaju ulogu u pokretanju reakcije imunog sistema su arginin kinaza i miozin.

Simptomi alergije na plodove mora nastupaju brzo i slični su drugim alergijama posredovanim antitelima imunoglobulina.

Međutim, prava alergija na plodove mora se ponekad teško razlikuje od reakcije na trovanje plodovima mora usled bakterija, virusa i parazita.

Do ovoga dolazi zbog sličnosti simptoma, pošto i jedno i drugo izaziva probleme sa digestivnim traktom, kao što su povraćanje, dijareja i bolovi u trbuhu.

Alergija na plodove mora ne nestaje sama od sebe vremenom i zato osobe koje je imaju moraju da izbace plodove mora iz ishrane da bi izbegli alergijske reakcije.

Zanimljivo je da čak i isparenja prilikom kuvanja plodova mora mogu da pokrenu alergijsku reakciju. To znači da bi alergične osobe trebalo da izbegavaju mesta na kojima se sprema takva hrana.

ZaključakNajčešći okidač alergije na plodove mora je protein koji se zove tropomiozin. Jedini lek za ovu alergiju je potpuno izbacivanje plodova mora iz ishrane.

Pšenica

Alergija na pšenicu je alergijski odgovor na jedan od proteina koji se nalaze u pšenici.alergije na hranu

Najčešće se javlja kod dece. Premda deca prerastu alergiju na pšenicu do uzrasta od 10 godina.

Kao i druge alergija, alergija na pšenicu može da dovede do poremećaja varenja, koprivnjače, povraćanja, osipa, oticanja i, u ozbiljnim slučajevima, anafilaksije.

Često je mešaju sa celijakijom  i necelijakijskom osetljivošću na gluten jer imaju slične digestivne simptome.

Međutim, prava alergija na pšenicu izaziva imuni odgovor na jedan od stotina proteina koje pšenica sadrži. Ova reakcija može da bude jaka i ponekad fatalna.

S druge strane, celijakija i necelijakijska osetljivost na gluten nisu opasne po život. Njih izaziva imuna reakcija na jedan specifični protein – gluten – koji se takođe nalazi u pšenici. Osobe koje pate od ova dva oboljenja jedino bi trebalo da izbegavaju pšenicu i ostale žitarice koje sadrže gluten.

Osobe sa alergijom na pšenicu moraju da izbegavaju jedino pšenicu jer mogu da tolerišu gluten iz drugih žitarica.

Alergija na pšenicu se često dijagnostikuje kožnim testom ubadanjem.

Jedini način lečenja je izbegavanje pšenice i proizvoda koji je sadrže. To znači izbegavanje namirnica ali i kozmetičkih proizvoda čiji je ona sastojak.

ZaključakAlergija na pšenicu se javlja usled osetljivosti na bilo koji protein koji se nalazi u pšenici. Jedini lek je izbegavanje pšenice u ishrani, međutim, mnoge osobe prerastu ovu alergiju pre nego što krenu u školu.

Soja

Alergija na soju se javlja kod 0,4% dece i najčešća je kod novorođenčadi i dece mlađe od tri godine.intolerancija na hranu

Pokreće je protein iz soje ili proizvoda od soja. Međutim, oko 70% dece koja su alergična na soju prerastu alergiju.

Simptomi mogu da budu svrab i peckanje u ustima, curenje nosa, osip i astma ili otežano disanje. U retkim slučajevima, alergija na soju, takođe, može da dovede do anafilaksije.

Zanimljivo je da samo mali broj beba koje su alergične na kravlje mleko ima i alergiju na soju.

Uobičajeni okidač alergije na soju su soja i njeni proizvodi, kao što je sojino mleko ili soja sos. Pošto soje ima u brojnim namirnicama, potrebno je da pažljivo čitate deklaracije na proizvodima.

Kao i kod drugih alergija, lek je izbegavanje soje.

Zaključak Alergiju na soju pokreću proteini iz soje i njenih proizvoda. Ako imate alrgiju na soju, jedini lek je da je izbacite iz ishrane.

Riba

simptomi alergije na hranuAlergija na ribu je česta i ima je oko 2% odraslih osoba.

Za razliku od drugih alergija, nije neobično da se ona javi u kasnijem periodu života – oko 40% osoba je postalo alergično u odraslom dobu.

Kao i kod alergije na plodove mora, alergija na ribu može da izazove opasne i potencijalno fatalne alergijske reakcije. Glavni simptomi su povraćanje i dijareja, ali, u retkim slučajevima, javlja se i anafilaksija.

To znači da osobe alergične na ribu obično nose epipen u slučaju da slučajno pojedu ribu.

Pošto su simptomi slični, alergija na ribu se često meša sa trovanjem ribom usled bakterija, virusa i toksina.

Uz to, pošto plodovi mora i riba sa perajima nemaju iste proteine, osobe alergične na plodove mora ne moraju biti alergične i na ribu.

Međutim, mnogo je onih koji su alergični na ribu ovu alergiju imaju samo na jednu ili više vrsta ribe.

ZaključakAlergija na ribu je česta ali je mnogi mešaju sa pogoršanim simptomima trovanja ribom.

Druge namirnice

Nabrojane alergije su najčešće, međutim, ima ih još mnogo.alergija na hranu test

Manje česte vrste alergija imaju brojne simptome od blagog svraba usana i usta (sindrom oralne alergije) do po život opasne anafilaksije.

U neke ređe vrste alergija spadaju:

  • seme lana
  • seme susama
  • breskve
  • banane
  • avokado
  • kivi
  • marakuja
  • celer
  • beli luk
  • slačica
  • anis
  • kamilica

ZaključakAlergiju može da izazove bilo koja hrana. Ljudi razvijaju alergiju i na voće, povrće i seme, kao što je laneno ili susamovo.

Slično>>>  Baza članaka sa temom alergije na hranu

Mislite da ste alergični na hranu ?

Ponekad je teško razlikovati alergiju i intoleranciju na hranu.

Ako sumnjate da imate alergiju na hranu, obavezno se javite lekaru.

Da bi utvrdio da li je u pitanju alergija ili intolerancija, lekar će obaviti brojne testove radi dijagnostikovanja.

U njih spadaju:

  • pregled ishrane – detaljan opis hrane koju ste jeli, uključujući i vreme i simptome
  • kožni test ubadanjem – mala količina namirnica se ubada u kožu pomoću male igle, potom se posmatra reakcija kože
  • oralna provokacija hranom – problematična hrana se jede u kontrolisanim uslovima pod lekarskim nadzorom uz postepeno povećavanje količine
  • analize krvi – u nekim okolnostima, vadi se krv i meri nivo antitela imunoglobulina

Ako ste alergični na hranu, lekar će vam dati savet kako da se ponašate. Možda vas uputi i kod dijetetičara koji će vam pomoći da isplanirate ishranu.

Zaključak Ako sumnjate da ste alergični na hranu, javite se lekaru. On će uspostaviti dijagnozu pomoću niza testova.

Još par reči na kraju

Većinu alergija na hranu izaziva 8 namirnica: kravlje mleko, jaja, orašasti plodovi, kikiriki, plodovi mora, riba, soja i pšenica.

Za razliku od intolerancije, alergija na hranu nastaje usled pogrešnog tumačenja i identifikovanja nekih proteina u hrani, od strane vašeg imunog sistema, kao štetnih.

Ovo može da izazove reakciju koja može biti opasna po život, a jedini lek je izbacivanje tih namirnica iz ishrane.

Ako sumnjate da ste alergični na hranu, obavezno se javite lekaru.

--------------------------

loading...
---
Loading...