Alergija na mleko

Alergija na mleko je reakcija organizma koja se često pogrešno izjednačava sa netolerancijom na laktozu. Iako su ta dva stanja slična po neželjenim reakcijama na mleko, međusobno se razlikuju. Kada imuni sistem organizma proizvodi antitela (IgE) protiv proteina u mleku, doživljavajući ih kao strana tela, to nazivamo alergijom na mleko.

Ljudi obično smatraju da je alergija na mleko isto što i netolerancija na laktozu. Premda, oba slučaja izazivaju neželjene reakcije, uzrokovane kravljim mlekom, međusobno se razlikuju. Kravlje mleko koje pijemo, sadrži ugljene hidrate (mlečni šećer – laktoza), vodu, minerale, masti, proteine i još neke supstance. U mleku je pronađeno 30 različitih proteina koji se svrstavaju ili pod kazein ili pod protein surutke. Proteini koji pripadaju kazeinu su otporni na visoke temperature i ne mogu se razgraditi pod uticajem toplote. Sa druge strane, proteini koji čine protein surutke, mogu se razgraditi na visokim temperaturama.

Kada organizam proizvodi klasu antitela – imunoglobulin E (IgE), kao odgovor na jedan ili više proteina u mleku, bilo da je to kazein ili surutka, ove neželjene reakcije nazivamo alergijom na mleko.Imuni sistem organizma doživljava kazein i proteine surutke kao strane neprijatelje i proizvodi antitela protiv njih. Imuni sistem ne može da prepozna proteine iz mleka kao bezopasne i ima za cilj da ih uništi proizvodeći antitela. Imuni sistem oslobađa toksinom ispunjena zrnca kroz određene ćelije u krv, i ovi toksini su razlog zašto osobe alergične na mleko pate od simptoma kojima su pogođeni.

Osobe alergične na protein kazein ne mogu podneti kuvano kravlje mleko (kazein je otporan na visoke temperature), dok oni alergični na protein surutke, mogu da konzumiraju kuvano mleko (surutka se razgrađuje na visokim temperaturama). Ipak, u većini slučajeva, ljudi su alergični i na kazein i na surutku, zbog čega osobe alergične na mleko ne mogu uopšte da podnesu kuvano mleko. Alergija na mleko pogađa 3 – 5 % dece širom sveta, mada je olakšavajuća okolnost to da većina dece odrasta bez ove alergije do svoje 6. godine. Ova alergija se najčešće može sresti kod dece, ali njome mogu biti pogođeni čak i odrasli (ipak, mali broj odraslih je pogođeno).

Sa druge strane, netolerancija na laktozu je stanje koje karakteriše odsustvo laktaze, enzima u gastrointestinalnom traktu, koji je neophodan za varenje šećerne laktoze koja se nalazi u mleku. Ovo stanje se sreće kod dece starosti preko 5 godina, za razliku od dece alergične na mleko, koja do tih godinaprearastu alergiju. Razlog zašto je to tako je taj da su deca netolerantna na laktozu, rođena sa enzimom laktaze koji funkcioniše na pravilan način. Međutim, posle 5. godine, oni gube ovaj enzim delimično ili u potpunosti, a razlog je još uvek nepoznat.

Simptomi alergije na mleko

Simptomi alergije na mleko su različiti od osobe do osobe i neželjene reakcije mogu se javiti odmah nakon konzumiranja kravljeg mleka, ili čak i posle nekoliko časova ili dana. Postoje neki slučajevi u kojima se alergija razvija duže vreme nakon korišćenja mleka. Alergija na mleko razvrstava se u tri tipa:

Tip 1: Ovaj tip alergije na mleko odlikuju one osobe koje pokazuju neželjene reakcije odmah nakon uzimanja male količine kravljeg mleka. Njihovi simptomi uključuju reakcije koje se odnose na kožu, kao što su ospe, ekcem i slično. Problemi sistema za varenje i respiratornog sistema mogu ili ne moraju biti prisutni.

Tip 2: Ovaj tip alergije na mleko podrazumeva one osobe kod kojih se simptomi alergije na mleko javljaju nekoliko sati nakon uzimanja umerene količine kravljeg mleka. Njihovi simptomi uključuju povraćanje i dijareju.

Tip 3: Treći tip alergije na mleko čine one osobe kod kojih se simptomi razvijaju 20 sati, ili čak danima nakon korišćenja značajne količine kravljeg mleka. Izražen simptom je dijareja, koja može ili ne mora biti praćena respiratornim problemima ili kožnim alergijama.

Primetno je da alergija na mleko utiče na kožu , gastrointestinalni trakt i respiratorni sistem. Različiti simptomi, koji ukazuju na alergiju na mleko, su:

Ospe, ekcem i svrab kože

Povraćanje, bol u stomaku i nadutost

Jaka srdobolja i stomačni grčevi

Povremena dijareja

Retke stolice (koje mogu sadržavati krv ili sluz)

Kašalj, kijavica i hronično curenje nosa

Zapušenost nosa

Teško disanje i kratak dah

Oticanje usta, jezika, usana, grla ili lica

Alergijska nadutost (crnilo oko očiju), suzne oči i svrab očiju

Infekcije uha i zadržavanje tečnosti iza ušiju

Povremeni bronhitis

Slabiji rast

Razdražljivo i hiperaktivno ponašanje

Gore pomenuti simptomi se ne odnose isključivo na osobe alergične na mleko i mogu se, takođe, prepoznati kod ljudi alergičnih na hranu. Pored alergija na hranu, ovi simptomi se mogu javiti i kao rezultat bilo koje reakcije imuniteta, kao što je reakcija na penicilin ili čak na jednostavan ugriz komarca. Jedino 100 % uspešno lečenje ovog stanja je potpuno izbegavanje proteina u mleku. Bilo bi dobro da deca odrastaju bez toga dok ne dosegnu 5, odnosno 6 godina života.

--------------------------

loading...
---
Loading...