Batat krompir

Antioksidansi iz biljke batat koja je nalik krompiru su izuzeno važni za dobro funkcioniranje mozga i zaštitu od raka, jer 200 g ovog povrća daje istu količinu beta-karotina kao i 5 kg brokolija…

Šta je to što liči na krompir, a krompir nije? Odgovor je – batat! Reč je o višegodišnjoj povrtarskoj kulturi koja vodi poreklo iz Južne Amerike. Na našim prostorima batat je gotovo nepoznat, ali s obzirom na to da je izuzetno hranljiv i lekovit treba reći nešto više o njemu.
Za jelo se koriste sekudnarna zadebljanja korena (crvene, narandžaste i žute boje), kao i mlado zeleno lišće. Batat je veliki izvor energije (mnogo škroba, malo šećera). Osim što ima poseban ukus, batat je veliki izvor minerala i vitamna tako da snabdeva telo važnim antioksidansima.

SASTOJCI

Najveća vrednost batata je velika količina beta-karotina (200 g ovog povrća daje istu količinu beta karotina kao i 5 kg brokola). Samo 140 g batata kompletno osigurava potrebu za vitaminom E koji štiti organizam od srčanih tegoba i začepljenja krvnih sudova.

Batat je kao energetska namirnica važna i za dijabetičare pošto omogućava sporiju apsorpciju glukoze. Osim toga praktično ne sadrži masti i holesterol i veliki je izvor biljnih vlakana neophodnih za dobro varenje čime se smanjuje rizik od dobijanja raka debelog creva i drugih bolesti probavnog trakta.

Priprema

Batat se priprema kao krompir, kuvan ili pečen. Izuzetni ukus batat zadržava ako se sporo kuva (40-50 minuta), ali je bolje da se prži isečen na kriške. Od ovog povrća može da se napravi kvalitetan pire, a vrlo je interesantan i čips od batata.

Jestivo i lišće

Od lišća batata može da se napravi ukusna salata. Koristi se samo lišće tamno zelene boje, jer sadrži više beta-karotina. Prokuva se u vodi, doda ulje, sirće i neki češanj belog luka i – salata je gotova.

Uzgajanje

Rasad batata može da se sadi u isto vreme kad i paradajz (u prvoj polovini maja), a za berbu stiže do kraja juna. Traži srednje teško zemljište i umereno prihranjivanje. Zalivanje je najpotrebnija posle sadnje, dok tokom leta ne traži mnogo vode. Rasad se sadi na razmaku 70 – 80 cm, najbolji prinosi se postižu ako se gaji na crnoj PE foliji koja omogućava nesmetan rast biljke bez korova, dobro zagrevanje zemlje i konstantnu vlagu u zoni korena. Prinosi u zavisnosti od uslova | su 5-50 tonapo hektaru.

--------------------------

loading...
---
Loading...