Dinja – sočna, ukusna i lekovita

Budući da dinja sadrži znatne količine vitamina A, blagotvorno deluje na zdravlje očiju, smanjuje rizik od katarakte i makularne degeneracije, osim toga sprečava kardiovaskularne bolesti. Istraživanja su pokazala da dinja kontroliše insulin i stabilizuje nivo šećera u krvi, te je idealna namirnica za dijabetičare.

Dinja je jednogodišnja zeljasta biljka koja spada u porodicu krastavaca. Najčešće je loptastog oblika, žute, narandžaste ili zelene boje. Jedinstvenog ukusa i mirisa, ova namirnica je poreklom iz Indije, a danas se najviše uzgaja u Aziji, Americi i Meksiku. Pored ploda i soka, u ishrani se koriste i semenke dinje. U mnogim zemljama se upotrebljava za pripremanje slanih i slatkih jela te salata, dok je kod nas dinja poznata uglavnom kao poslastica i desert.

Dinja kalorije

Sočna i slatka, spada u niskokalorične namirnice – 100 g svežeg ploda dinje ima samo 34 kalorije. Međutim, ova namirnica ima visok glikemijski indeks (64), te ipak treba ograničiti porcije. Postoji nekoliko vrsta dinje, a razlikuju se po izgledu kore, boji, ukusu i slasti, ali zajedničko im je to da su veoma bogate vitaminima i mineralima. Obiluju vitaminom A – 100 grama dinje ima čak 112% potrebne količine. Takođe, sadrži vitamin C i B6, kao i kalijum, niacin, dijetalna vlakna i folnu kiselinu.

dinja kalorije lekovitost

Riznica vitamina A

Dinja deluje kao snažan antioksidans. Bogata je beta-karotenom, luteinom, zeaksantinom i kriptoskantinom, te štiti od slobodnih radikala. Zahvaljujući beta-karotenu i znatnim količinama vitamina A, blagotvorno deluje na zdravlje očiju. Istraživanje u kome je učestvovalo više od 50.000 žena starosti između 45 i 67 godina pokazalo je da su one koje su dnevno konzumirale velike količine vitamina A imale manji rizik od razvoja katarakte za čak 40 odsto, dok su žene čija ishrana podrazumeva mnogo soli i nezdravih masti bile pod većim rizikom od razvoja te bolesti. Takođe, zeaksantin igra važnu ulogu u zdravlju očiju, sprečava i pomaže u lečenju makularne degeneracije. Osim toga, dinja je lekovita i za kožu, stimuliše membranu ćelija kože i ubrzava zarastanje rana, štiti je od preranog starenja, a zbog svog umirujućeg dejstva, smanjuje iritaciju i crvenilo.

Sprečava kardiovaskularne bolesti

Zahvaljujući znatnim količinama vitamina C, veoma snažnog antioksidansa koji stimuliše proizvodnju belih krvnih zrnaca, redovnim konzumiranjem dinje jača se imuni sistem. Ona štiti organizam od virusa i bakterija, te od dejstva slobodnih radikala, i sprečava stvaranje kancerogenih materija. Takođe, dinja ima važnu ulogu u očuvanju kardiovaskularnog sistema. Sadrži adenozin, supstancu koja sprečava zgrušavanje krvi i stvaranje tromba. U prevenciji srčanog udara značajnu ulogu ima i folna kiselina, koja se nalazi u ovoj namirnici.

Dinja je idealna namirnica za osveženje tokom vrelih letnjih dana. Budući da je bogata kalijumom i sadrži oko 90 odsto vode, ključna je u borbi protiv dehidratacije te za izlučivanje štetnih materija. Preporučuje se njeno konzumiranje pri velikim vrućinama i nakon treninga, jer se na taj način nadoknađuje izgubljena tečnost i potrebni minerali.

Astmatičari, oprezno s dinjom!

lako veoma retko, dinja može izazvati alergijske reakcije, koje se najčešće manifestuju peckanjem i svrabom oko usta. Alergija na dinju često je povezana s astmom, kao i s osetljivošću na polen. Budući da rastu uz zemlju, dinje su često kontaminirane bakterijama, te ih pre sečenja treba dobro oprati.

Frape od dinje i ribizli

Sastojci:

  • 500 g dinje
  • 50 g ribizli
  • 1 breskva
  • 1 banana
  • 2 dl kokosovog ili nekog drugog biljnog mleka
  • 1 kašičica meda

Priprema:
Sipati sve sastojke u blender i miksati dvadesetak sekundi. Pre služenja držati frape u frižideru da se rashladi ili mu dodati nekoliko kockica leda.

--------------------------

loading...
---
Loading...