Dobroćudne – benigne promene na dojci

Ako primeti promene na dojci, svaka žena će najčešće prvo da pomisli da je u pitanju tumor i najčešće se toliko uplaši da okleva da ide kod lekara.

Ali, nije svaka promena na dojci maligna, čak su mnogobrojnije one benigne, koje je lako prepoznati.Treba znati da su dojke veoma osetljive na hormone jajnika – estrogen, progesteron, hormon hipofize prolaktin i da reaguju na promenu nivoa ovih hormona tokom menstrualnog ciklusa. Dojke “miruju” između petog i sedmog dana ciklusa, dok se u drugoj fazi ciklusa (od 16. dana) povećava broj acinusa kao i prečnik kanalića mlečne žlezde. Volumen dojke postaje veći jer se grudi spremaju za eventualno lučenje mleka u slučaju trudnoće. Svaka promena i odstupanje od uobičajenog nalaza zahteva pregled stručnog lica.

Dobroćudni tumori

Na dojkama mogu da se pojave razne promene kao, doduše, i na ostalim organima, koje mogu biti malignog i benignog karaktera. O malignim promenama veoma mnogo se govori i dobro su poznate metode njihovog lečenja, dok se o benignim nešto manje zna. U njih spadaju displazični i zapaljenski procesi, ciste dojki – proste, inflamirane i proliferativne, kao i benigni solidni tumori dojke kao što su fibroadenom, fibrom, lipom, fibrolipom, hemangiom…

Fibrocistična bolest

Ovo je najčešće benigno oboljenje dojki koje se javlja kod žena između 20. i 50. godine života. Smatra se da je uzrok bolesti ovarijska disfiinkcija, u kojoj postoji deficit progesterona uz relativan ili apsolutni višak estrogena. Mikrociste su obično miltiple, nastaju na obe dojke a čine ih proširenja mlečnih kanala. Klinički se manifestuje kao nodularnost (neravne, zrnaste strukture), sekrecija iz dojki i mastodinija (bolne dojke).

Zapaljenjski procesi

Najčešći zapaljenjski proces koji se javlja na dojkama je mastitis, a u većini slučajeva nastaje posle porođaja, za vreme dojenja, ali se, mada retko, javlja i van dojenja. Izazivaju ga najčešće bakterije streptokoke i stafilokoke i leci se antibioticima. Danas se posle ugradnje silikona može javiti zapaljenjski proces, kao reakcija na strano telo.

Ciste

Ciste na dojkama najčešće su asimptomatske, otkrivaju se slučajno, a ako naglo rastu, mogu izazvati bolove. Najčešće su kružnog oblika, glatke površine, pokretne. Sadržaj cista može biti različit bistar, mutan, hemoragičan (krvav). Nastaju dilatacijom terminalnih duktusa, obično se formiraju u grupi ili grozdastoj formaciji, mada mogu biti i solitarne.

Fibroadenomi

Ovo su najčešći benigni tumori dojke koji nastaju uglavnom između 15. i 25. godine života. Često su multipli i mogu se pojaviti u obe dojke. Variraju u veličini od l-15cm. Ograničeni su i imaju kružni, ovalni ili lobulami oblik, pokretni su i bezbolni. Nastaju proliferacijom žlezdanog i fibroznog tkiva.

Lipomi

Lipomi su benigni tumori koji se otkrivaju u srednjem životnom dobu i postmenopauzi. Najčešće nastaju potkožno u subkutanom masnom tkivu. Kružnog su ili ovalnog oblika, neoštrih granica, pokretni. Dijagnoza benignih promena postavlja se kliničkim pregledom, ultrazvukom ili mamografijom, a način lečenja zavisi od vrste bolesti.

--------------------------

loading...
---
Loading...