Drenjine za zdravlje – čaj, sok, džem

Prema predanju, osim hrasta i tise, treće „magično” drvo naših predaka bio je dren (Cornus mas). Ukoliko ga nije bilo blizu mesta gde su podizali kuće, obavezno su ga sadili da porodici donese zdravlje i dugovečnost. Žilavo i tvrdo drvo koristili su za pravljenje različitih predmeta i alata, a drenjine, zrele, crvene plodove, presne ili osušene, za ishranu.

Drenjine, inače, sazrevaju od jula do sredine oktobra što uglavnom zavisi od klime i nadmorske visine. Obiluju vitaminom C (čak dvostruko više od pomorandže), taninima i pektinom, a sadrže i glioksalnu i organske kiseline, šećer i sluz. Tanini i pektini povoljno deluju na sluzoko-žu želuca i creva, pa su drenjine odličan lek protiv proliva i drugih oboljenja organa za varenje. Od plodova, ali i od kore drena pripremaju se čajevi i drugi lekoviti preparati za lečenje grla, malokrvnosti, boginja, bolesti bubrega, dijareje, hemoroida, šećerne bolesti i za zaceljivanje rana.

Osim toga, ruski naučnici su ustanovili da plodovi imaju antimikrobiološko dejstvo, kao i da se njihovo „meso” i ulje iz semenki može koristiti za obnavljanje spoljašnjih i unutrašnjih epidermalnih tkiva. Slatko, kompot, džem i sok od zrelih drenjina, lekoviti su gotovo koliko i presni plodovi. Zato se smatraju prijatnim i, istovremeno, lekovitim poslasticama koje bi što češće trebalo da se nadu u jelovniku.

Drenjine se svrstavaju i u bezglutensku hranu, a zanimljivo je da se u mediteranskim zemljama nedozreli plodovi konzervišu u slanoj vodi kao masline. U Francuskoj i Italiji dren se gaji na plantažama, a od drenjina se pripremaju vino cenjeno širom sveta, kao i želei i različiti kolači. U planinskim krajevima Srbije i Bosne priprema se i aromatična rakija „drenovača” prepoznadjiva po bledocrvenoj boji.

Sirom sveta, osim u Australiji, gaji se pedesetak vrsta drena, a poslednjih godina mogu da se kupe sorte namenjene gajenju na plantažama i baštama. Čak i „divlje” stablo drena može da se izvadi kao mlada sadnica i da se bez kalemljenja presadi u baštu, ali se savjetuje da se uvek uzme više sadnica, s obzirom na to da dren ima „muške” i „ženske” cvetove koje uzajamno oprašuju da bi dali plodove.

RECEPTI

Čaj

– 3-4 kašike osušenih drenjina
– litarvode
Drenjine prelijte vodom i na tihoj vatri kuvajte 10 minuta. Sklonite sa šporeta, poklopite i posle 20 minuta procedite. Pijte tri puta dnevno po solju čaja, posle jela.
SAVET PLUS: Čaj je starinski, odličan lek protiv proliva dece i odraslih.

Džem

– zrele drenjine
– šećer
Drenjine prekjte ključalom vodom, posle 10 minuta procedite, propasirajte, odvojite koštice i stavite u veću šerpu. Potom, dodajte šećer (koliko kilograma propasiranih drenjina toliko šećera), promešajte i neprestano mešajući kuvajte dva-tri sata, zavisno koliko gust džem želite. Vruć sipajte u tegle, stavite u zagrejanu rernu 20 minuta (da se uhvati korica), povežite celofanom i stavite poklopce. Džem čuvajte na suvom i hladnom mestu.

Sok

– kilogram šećera
– 4,5 l vode
– 2 kg drenjina
U lonac sipajte tri litra vode i kad provri dodajte drenjine. Kuvajte 20 minuta, sklonite sa šporeta, sačekajte da se ohladi, ocedite (tečnost sačuvajte) i ispasirajte. Drenjine, to jest smesu koja ostane u presi ili gazi, prelijte preostalom vodom i kuvajte 15 minuta. Sklonite sa šporeta, sačekajte da se ohladi i ponovo ispasirajte. Pomešajte obe tečnosti, dodajte šećer i na tihoj , vatri, neprekidno mešajući, sačekajte da se šećer rastopi. Potom i povećajte temperaturu i kuvajte još 10 minuta. Vreo sok sipajte u i sterilisane flaše, i odmah dobro i zatvorite (najbolje hermetičkim zatvaračima).

--------------------------

loading...
---
Loading...