Glog se u našim prostorima javlja u dva vida.To su dve posebne vrste voćaka. Rasprostranjeniji je beli glog, koji je vrlo interesantan za voćarstvo i crveni glog.U medicinske svrhe upotrebljavaju se obe vrste.
Beli glog se odlikuje jednokoštičavim plodom.Peteljke cvetova su maljave, a liske su razdvojene režnjevima. Najdublje ulazi u lisku najdonji režanj.Gornji deo liske je manje sjajan od liske crvenog gloga.I cvetovi belog gloga su manji nego kod crvenog.Osim toga, cvetaju oko dve sedmice kasnije, pa je njegov rod više zaštićen od kasnih prolećnih slana.
I beli i crveni glog su grmolike šumske voćke, koje se mogu odgajiti i u stablastom obliku, što i čine neki amateri na okućnicama, zbog ukrasnog jesenjeg izgleda stabala : crvenog lišća i obilja ružičasto-crvenih plodova belog gloga i jarko crvenih crvenog gloga Sve gloginje u jesen nisu jestive, dok ih ne zahvati neka jača slana.Pa tada mogu da se jedu, nisu baš tako ukusne.Zato su izvanredne prerađene, uz dodatak šećera.
Gloginje su veoma lekovite i zdrave Pravo su bogatstvo raznih vitamina.Vitamina C gloginje belog gloga sadrže oko 200 mg na 100 g jestivog ploda, a crvenog oko 150 mg.Česi od gloginja spravljaju sirup.
U nekim severnim evropskm zemljama veoma se cene prolećni pupoljci i mlado lišće kao zdravo i ukusno povrće . Koriste se za pravljenje salata i razne namaz .U Engleskoj , od cvetova belog gloga , koji mirišu na med , pripremaju liker.
Lekovitost gloga
Skoro svi delovi gloga su lekoviti: gloginje, cvetovi, lišće, olistali mladari, pa čak i koren.Podjednaki značaj imaju i crveni i beli glog .
Gloginje se najčešće beru u novembru, bez peteljke.U većim količinama, ako su nabrane za prodaju otkupljivačima , suše se u sušnici, na temperaturi između 40 i 50 ° C. Manje količine za domaćinstvo suše se u pećnici na istoj temperaturi, uz odškrinuta vratanca.
Cvetovi gloga se beru kada je u štitastoj cvasti otvorena polovina cvetova.Tada su vrlo prijatnog mirisa, koji se gubi sušenjem.Cvetovi se ne beru kada ostanu bez krunice.Tada nemaju nikakvu vrednost . Suše se u senci , na promaji .
Prema profesoru Tucakovu glogov cvet i list se od pre pola veka na Zapadu koriste kao blag lek za smirivanje, protiv nesanice, uzbuđenja, gušenja, kao srčani sedativ, za snižavanje krvnog pritiska. Kod nas se, u novije vreme , sve više upotrebljavaju lekovi od gloga, namenjeni pretežno bolesnicima od srčanih i nervnih bolesti. Sa ovim lekovima ne treba preterivati i uvek ih treba koristiti uz lekarsku kontrolu.
Vino od gloginja
Potrebno je : 1 kg gloginja , 750 g šećera u 1,5 l vode.
Vodu prokuvati i potom ostaviti da se ohladi. Gloginje očistiti od peteljki i čašica, pa dobro oprati.Potom ih pomešati sa šećerom u većoj staklenoj boci.Dodati ohlađenu prokuvanu vodu i grlo boce zatvoriti platnom da bi se sprečio prolaz voćnih mušica .
Ostaviti bocu da odstoji 5 sedmica, potom vino procediti kroz gazu i staviti u bocu, dobro zatvoriti i čuvati na hladnom mestu.
