Grašak i zdravlje, kalorije, proteini

Folna kiselina i vitamin B6 čine grašak idealnom namirnicom za osobe koje pate od koštanih oboljenja. Grašak je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice mahunarki. Vodi poreklo s himalajskih ravnica severozapadne Indije, a danas se uzgaja i koristi u celom svetu.

Grašak je prava riznica lekovitih sastojaka, upotrebljava se od davnina i jedna je od prvih kultivisanih poljoprivrednih kultura. Zelena zrna obiluju važnim nutrijentima, uključujući vitamine C, A, B1, B2, B6 i K, kao i minerale gvožđe, magnezijum, bakar i kalijum.

Grašak kalorije i proteini

Sto grama svežeg graška sadrži 81 kaloriju i čak 67 odsto potrebne količine vitamina C. Odlikuje se malim procentom masti, dok je, s druge sfrane ,bogat ugljenim hidratima, belančevinama i vlaknima. Grašak je odličan izvor proteina – šolja graška sadrži oko osam grama proteina, što je gotovo identično šolji mleka.

Brojna istraživanja potvrdila su da redovno konzumiranje te mahunarke pozitivno utiče na kompletno zdravlje – sprečava, eliminiše i ublažava pojedine bolesti. Ova namirnica takođe obiluje antioksidansima kao što su flavonoidi, karotenoidi, fenolna kiselina i polifenoli.

grasak kalorije

Sprečava rak želuca

Mnoga istraživanja dokazala su da grašak sadrži polifenol kumestrol, koji je odličan saveznik u borbi protiv raka želuca. Rezultati studije rađene u Meksiko Sitiju pokazali su da je rizik od pojave tog oboljenja smanjen kod osoba koje su svakodnevno konzumirale samo 2 mg kumestrola (šolja graška sadrži oko 10 mg). Budući daje bogata vitaminom C, snažnim antioksidansom koji štiti DNK od oštećenja, ova mahunarka oslobađa toksine i sprečava stvaranje kancerogenih materija u organizmu.

Takođe, grašak ima važnu ulogu u očuvanju kardiovaskularnog sistema. Zahvaljujući visokom nivou belančevina, kao i znatnim količinama vitamina B1, B2 i B6, uspešno snižava krvni pritisak i smanjuje nivo homocisteina, koji utiče na zdravlje srca. Pored toga, lozitivno deluje na zdravlje bubrega, što su potvrdili i stručnjaci sa kanadskog Univerziteta u Manitobi. Oni su tokom osam nedelja hranili laboratorijske miševe proteinima iz graška. Dobijeni rezultati pokazali su pad krvnog pritiska za 20 odsto, a nivo toksina u urinu bio je u granicama normale, što je ukazalo na dobar rad bubrega. Stručnjaci su naveli da ekstrakt ove mahunarke pospešuje sintezu belančevine COX-l, koja stimuliše rad bubrega.

Štiti od artritisa

Antioksidansi u grašku veoma su važni za održavanje zdravlja imunološkog sistema. Budući da sadrži visok nivo vitamina K, grašak može sprečiti Alchajmerovu bolest i artritis, jer se redovnim konzumiranjem ograničava oštećenje neurona u mozgu. Takođe, doprinosi mineralizaciji kostiju i aktivira osteokalcin koji potpomaže ugradnju kalcijuma u kosti. Sprečava nakupljanje homocisteina, sastojka koji narušava vezivanje kolagena u kostima, što može uzrokovati osteoporozu. Folna kiselina i vitamin B6 čine grašak idealnom namirnicom za osobe koje pate od koštanih oboljenja. Zelene kuglice sadrže purin, amino-kiselinu koja u organizmu omogućava izgradnju i sintezu novih ćelija. Povišen nivo mokraćne kiseline usled razgradnje purina može dovesti do pojave gihta, stoga oboleli treba da ograniče ili potpuno izbace grašak iz ishrane, naročito onaj sušeni.

Koristan za dijabetičare

S obzirom na to da je bogata vlaknima, ova namirnica pruža osećaj sitosti duže vreme i na taj način utoljava želju za nezdravom hranom. Stoga je grašak veoma zastupljen u dijetalnoj ishrani i odličan je saveznik u mršavljenju. Budući da je reč o namirnici koja ima nizak glikemijski indeks i sporo se vari, organizmu treba manje insulina za održavanje nivoa šećera u krvi posle jela. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu u Kentakiju pokazalo je da se u slučaju obolelih od dijabetesa tipa 1 koji su svakodnevno konzumirali grašak potreba za insulinom smanjila za 38 odsto. S druge strane, kod dijabetičara tipa 2 koji redovno jedu grašak i zrnaste namirnice primena insulinskih injekcija smanjena je za čak 98 odsto.

Smrznut vs svež grašak

Danas se samo pet odsto graška upotrebljava u svežem stanju, dok se ostatak zamrzava, konzervira ili suši. Brojna istraživanja potvrdila su da zamrzavanjem grašak ne gubi svoja hranljiva svojstva, zadržava boju, teksturu i ukus. Smrznuti grašak je na duži period bolja opcija od svežeg, jer ubrzo nakon branja šećeri u mahunama pretvaraju se u skrob, a u roku od 24 sata uvenu. S druge strane, zamrzavanjem se transformacija šećera zaustavlja, pa ova namirnica duže vremena ostaje zdrava i hranljiva.

Skuša s graškom recept

Sastojci:
500 g fileta skuše, 300 g graška, 250 g šargarepe, 1 manja veza mirođije, 1 kašika crnog pirinča, 2 kašike belog pirinča, 25 g maslaca, 1 kašika brašna, 3 dl neutralne pavlake, 1/2 limuna, morska so, biber, maslinovo ulje

Priprema:
Grašak i šargarepe kuvati na pari dok ne omekšaju. Crni i beli pirinač staviti u posudu, naliti vodom i kuvati dok ne omekša. Filete ribe posoliti i propržiti na malo maslinovog ulja, pa izvaditi na papir da se ocede od suvišne masnoće. Na ulju u kom se pržila riba staviti brašno i sitno iseckanu mirođiju, sipati 1 dl vode i kratko kuvati. Zatim dodati neutralnu pavlaku, posoliti i kuvati 10 minuta. Grašak, šargarepu, crni i belij pirinač servirati na tanjir, preko staviti ribu sve preliti sosom od mirodije. Na kraju poprskati sokom od limuna.

--------------------------

loading...
---
Loading...