Italijanska kuhinja recepti

Kada se kaže italijanska kuhinja, prvo što mnogima prođe kroz glavu jeste pica s mnogo sira. Ima i onih koji će pomisliti na sos za špagete, u našim krajevima poznat kao bolonjeze, uprkos tome što Italijani ne znaju ni za šta pod tim imenom i nazivaju ga ragu. Pritom se uopšte ne služi uz špagete, već uz kraću i nešto deblju testeninu poput taljatela. Naravno, ljubitelji pića bogova maštaće o vinskim podrumima u Toskani, a pripadnice lepšeg pola čežnjivo će uzdisati misleći na seksepilne italijanske zavodnike. Ko zna, ako odlučite da krenete put zemlje mode i umetnosti, možda ćete baš s jednim takvim probati neki od tradicionalnih specijaliteta italijanske kuhinje. Ne, ne mislimo na picu, već na jela od ribe, maslinovog ulja i svežeg povrća, bez kojih se italijanska kuhinja ne može zamisliti.

Ništa bez maslinovog ulja

Jedan od razloga zašto se italijanska kuhinja ubraja među najzdravije na svetu jeste nezaobilazno maslinovo ulje koje se koristi u pripremanju hrane. Ono je bogato masnim kiselinama koje su pravi melem za kardiovaskularni sistem – snižavaju nivo lošeg holesterola i triglicerida, normalizuju zgrušavanje krvi sprečavajući stvaranje tromba, a blagotvorno deluju i na dijabetičare jer mogu sniziti nivo šećera u krvi. Ako u ishranu uvrstite ekstradevičansko maslinovo ulje, lakše i brže ćete se izboriti s upalnim procesima u telu, štiteći se pritom od depresije, Alchajmerove bolesti i pojedinih vrsta kancera, uključujući i rak dojke. Masnih kiselina ima i u ribi,  a italijanska kuhinja se  tradicionalno oslanja i na riblje specijalitete.

italijanska kuhinja

Svi znaju za parmezan

Ne, to nije bilo kakav tvrdi sir, iako proizvođači širom sveta pokušavaju tako da ga predstave. Parmezan se pravi isključivo od organskog, obavezno svežeg, kravljeg mleka, i to u okolini Parme, Bolonje i Mantove. Sir se može naći na rafovima tek nakon što odstoji 12 meseci, tokom kojih se proverava na svakih nedelju dana, a koristi se isključivo narendan kao dodatak sosovima i salatama ili eventualno sečen na tanke listiće. Mada je reč o punomasnom mlečnom proizvodu, parmezan je dragocen čuvar zdravlja prava je riznica proteina i sadrži kalcijum neophodan za zdrave zube i kosti. Takođe je bogat vitaminom A, koji čuva zdravlje kože i povoljno utiče na vid, a pojedina istraživanja pokazuju da štiti i od kancera.

Nema jela bez paradajza

Špageti s paradajz-sosom, salata od paradajza, čorba s paradajzom… Čak se ni pica ne može zamisliti bez pelata čiji je glavni sastojak upravo paradajz. Zapravo, gotovo da ne postoji italijansko jelo koje ne sadrži paradajz! To znači da su dragoceni antioksidansi dominantni u italijanskim jelima. Paradajz obiluje vitaminima C i E, koji efikasno neutrališu dejstvo slobodnih radikala. Bogat je i likopenom, pigmentom koji mu daje crvenu boju, blagotvorno deluje na zdravlje i jačinu kostiju te ima antikancerogena svojstva. Pored toga, likopen snižava nivo holesterola i triglicerida u krvi, štiteći tako kompletan kardiovaskularni sistem. Naravno, u mediteranskoj ishrani čiji je italijanska kuhinja predstavnik zastupljeno je i drugo voće i povrće upravo ono, zajedno s maslinovim uljem i ribom, čini osnovu takvog načina ishrane. Takođe, gotovo nijedno jelo ne može se zamisliti bez belog luka, koji Italijani dodaju u hleb, salate, čorbe, prelive…

Slobodno jedite testeninu

Mnogi italijansku kuhinju poistovećuju s testeninom. To zaista jeste tako, jer smo naviku da uživamo u špagetima, taljatelama i makaronima “pokupili” upravo od Italijana. Međutim, veliki broj ljudi izbegava takve specijalitete, ubeđeni da će se njihovo konzumiranje loše odraziti na vitku liniju. To je potpuno pogrešno shvatanje, nije testenina ta koja goji, već visokokalorični prelivi, koji se u našim krajevima gotovo uvek služe uz nju. Testenina, u stvari, može biti odličan izvor ugljenih hidrata, koji su našem telu neophodni za proizvodnju energije, a u njen sastav ulaze i proteini te dragoceni vitamini B-kompleksa. Umesto preliva od mesa, uz testo poslužite sos od paradajza ili čak svežu salatu od povrća i ne brinite – kilogrami se neće nagomilati! Pritom, imajte na umu da Italijani uopšte ne jedu mnogo testenine – dovoljno je poslužiti svega 150 g po obroku, a ostatak tanjira treba popuniti povrćem – što šarenije, to bolje!

Prstohvat Italije u tanjiru

Svojim obrocima sigurno odavno dajete italijanski pečat, s obzirom na to da su tradicionalni italijanski začini deo i ovdašnje trpeze. Bosiljak, koji nam je stigao upravo s Mediterana, štiti kardiovaskularni sistem i ima antiupalno i antibakterijsko dejstvo. Mada se može koristiti sušeni, preporučuje se da u pripremi obroka koristite svež bosiljak, koji možete dodati prelivima za testeninu, salatama, smutijima i čorbama. I ruzmarin se tradicionalno koristi u italijanskim specijalitetima, a takođe je dragocen za naše zdravlje: štiti nervni sistem, poboljšavajući koncentraciju i pamćenje, olakšava varenje hrane, čuva mišiće i štiti organizam od zloćudnih bolesti. Naravno, italijanska kuhinja bila bi nezamisliva bez origana, bogatog vitaminom K i antioksidansima, koji se ovde obično upotrebljava u pripremi pice, ali odlično ide i uz musaku, prelive za salate, čorbe i sl.

Kafa za doručak? Može!

Možda zvuči čudno, ali Italijani nemaju naviku da uživaju u obilnom doručku! Sinonim za italijanski doručak jeste vruća kafa s mlekom za odrasle, dok deca obično piju toplu čokoladu ili samo mleko, s vrlo malo kafe. U nekim krajevima kafa se služi uz hleb nalik dvopeku, dok se u Toskani uz dvopek umesto kafe može služiti čak i crveno vino. S druge strane, ako odlučite da doručkujete u baru, uz kafu ćete dobiti mali kroasan, ali imajte na umu da se doručak obično služi od 7 do 11 sati. Za razliku od prvog obroka, ručak je znatno obilniji i obuhvata predjelo, glavno jelo, koje podrazumeva testeninu i jela od ribe ili mesa, kao i salatu i desert, dok je večera u nekim krajevima Italije lagana, a u nekim nalik ručku.

Kako kuvati testo

Jeste li čuli da nema ničeg goreg od prekuvane testenine? Treba je kuvati od jednog do šest minuta, tek toliko da bude dovoljno meka da se može jesti, a da opet zadrži čvrstinu. Jedino tako njen ukus dolazi do izražaja. Najbolje ju je kuvati u velikoj šerpi, a vodu u kojoj ste je kuvali nemojte prosuti, jer vam kasnije može koristiti za razredivanje sosa.

Sos od paradajza

Sipajte 4 konzerve (od po 400 g) paradajza šljivara u činiju, pa ga izgnječite. Dospite 1 konzervu hladne vode. Oljuštite i sitno iseckajte 3 čena belog luka i 1/2 sveže crvene ljute papričice. Krupno iseckajte lišće od 1 veze svežeg bosiljka. Stavite luk, papričicu i 4 kašike maslinovog ulja u veliku šerpu i kuvajte 2 minuta na jakoj vatri. Dodajte paradajz i lišće bosiljka te začinite morskom solju i crnim biberom. Kuvajte još 30 minuta na tihoj vatri i služite uz testeninu.

Pesto sos

U blenderu kratko izmiksajte 1 čen belog luka i prstohvat morske soli. Dodajte 40 g svežih listova bosiljka, pa ponovo izmiksajte. Potom ubacite 15 g pinjola, 50 g sitno rendanog parmezana i 30 g rendanog pekorino sira. Miksajte dok ne dobijete pastu, a onda postepeno dodajite 80 ml maslinovog ulja dok se smesa ne ujednači.

Bolonjeze sos

Zagrejte 3 kašike ulja u velikoj šerpi na jakoj vatri. Dodajte 200 g mlevenog goveđeg mesa i 250 g mlevenog svinjskog mesa. Pržite 5-10 minuta, ubacite 1 grančicu svežeg ruzmarina, a onda pržite još 5-10 minuta, dok sva tečnost ne ispari, a meso ne poprimi tamnozlatnu boju. Dodajte 150 ml crnog vina, pa nakon što provri, ubacite 1 seckanu glavicu crnog luka i 1 seckanu stabljiku celera. Kuvajte još 1-2 minuta, pa dodajte 2 kašike paradajz-pirea. Nakon 1 minuta intenzivnog mešanja, dodajte 1 l vrućeg bujona od povrća i krčkajte na laganoj vatri oko sat i po do dva sata, dok se ne zgusne.

Recepti

Pasulj na italijanski način

Sastojci:
150 g svežeg pasulja, 200 g pulpe od paradajza, 2 čena belog luka, 1 list lovora, 2 kašike ulja, so, biber
Potopite uveče pasulj da bi omekšao i nabubrio. Sutradan ga isperite pod mlazom vode, stavite u šerpu zajedno s paradajzom, belim lukom, lovorom i uljem. Sipajte dosta vode i zagrevajte da proključa; pokrijte šerpu i ostavite da se kuva na umerenoj vatri oko sat vremena. Na polovini kuvanja stavite so, a na kraju izvadite beli luk i lovor, a sipajte biber po ukusu. Služite toplo.

Hladno predjelo od jabuke

Sastojci:
100 g gorgonzole, 100 g pavlake za kuvanje, 4 jabuke, pola limuna

Oljuštite jabuke i isecite ih na kockice, ubacite u činiju i prelijte sokom od pola limuna. Potom izgnječite gorgonzolu i sjedinite je s pavlakom, pa mešajte sve dok smesa ne postane kompaktna. Sipajte preko jabuka i ostavite u frižideru do serviranja. Ukrasite tankim kriškama jabuke.

Karfiol na napolitanski način

Sastojci:
700 g karfiola, 300 g soka od paradajza, 4 kašike ulja, 1/4 glavice luka, 100 g mocarele, dva čena belog luka, 30 g rendanog parmezana, crni biber i so

Očišćen karfiol spustite u šerpu s ključalom posoljenom vodom i ostavite da se kuva desetak minuta. Potom ga ocedite i razdelite na cvetove. Na malo ulja izdinstajte crni i beli luk, a onda dodajte sok od paradajza, so i biber, pa ostavite da se kuva na umerenoj vatri 1 5 minuta. U međuvremenu, isecite mocarelu na kockice. U vatrostalnoj staklenoj činiji, koju ste namazali kašikom ulja, rasporedite karfiol, prekrijte ga kockicama mocarele, prelijte paradajzom pa pospite rendanim parmezanom i preostalim uljem. Pokrijte činiju alumi.iijumskom folijom, stavite je u rernu zagrejanu na 200°C i pecite 30 minuta. Pet minuta pre kraja pečenja skinite foliju. Pustite da se malo prohladi i servirajte.

--------------------------

loading...
---
Loading...
No Comments Yet

Leave a Reply

Your email address will not be published.