Paprika: bogata vitaminima a siromašna kalorijama

Paprika je povrće koje leti preplavi pijace u svim mogućim oblicima i bojama – od malih bobica do velikih mehurastih plodova, oblika paradajza, roga, malih šiljatih, od tamnozelene, svetlozelene, žute, narandžaste do crvene boje, ali svima je zajedničko bogatstvo ukusa i vitamina, kao i određena lekovitost…

Paprika je svima dobro poznato povrće koje je na našu trpezu stiglo iz Amerike. U 15. veku Španci su je doneli u Evropu, da bi se kasnije, preko Afrike, proširila u Tursku, a odatle u Mađarsku i kod nas.Upravo je Mađarska zemlja koja je najviše proslavila ovu zdravu biljku, Mađari su je uvrstili u većinu svojih kulinarskih specijaliteta.

paprika

Danas se u svetu uzgaja oko 50 sorti paprika. Stabljike i plodovi su različitih oblika i boja: od malih bobica do velikih mehurastih plodova, oblika paradajza, roga, malih šiljatih od tamnozelene, svetlozelene, žute i narandžaste do crvene boje.Paprika može biti slatka, poluljuta i ljuta.Paprika je ukusna i pre svega hranljiva namirnica, jednogodišnja do dvogodišnja ili višegodišnja biljka koja pripada porodici pomoćnica (Solanaceae). Paprika naraste do pola metra sa uspravnom, golom i slabo razvijenom stabljikom. Lancetasti, a često i jajoliki listovi, zavisno od sorte, po ivici su celi i lagano zaobljeni. Cvetovi, nagnuti prema dole ili uspjravni, rastu pojedinačno ili dva do tri zajedno, bele su do grimiznocrvene boje.Plod je mnogosemena bobica s grubim, kožastim i mesnatim plodnim zidom, svetio do tamnocrvene, žute i ljubičaste boje, a miriše na zelen.Paprika se gaji u baštama i na plantažama.

Paprika je bogata vitaminima a siromašna kalorijama

Paprika je vrlo hranljiva namirnica, jer 100 g sveže crvene paprike sadrži: 92% vode, 6 g ugljenih hidrata, 1 g belančevina, 0,3 g masti i 1,2 g dijetetskih vlakana. Energetska vrednost sveže crvene paprike iznosi samo 20 kcal na 100 g, a njena najvažnija karakteristika je bogatstvo vitamina i mineralnih materija. Sadrži četiri puta više vitamina C od pomorandže, a njegova količina zavisi od sorte, podneblja i nekih drugih činilaca. Crvena paprika poznata je po sadržaju vitamina C i beta-karotena, a dobar je izvor vitamina B6 i A. Osim navedenih, u paprici se u manjim količinama nalaze i ostali vitamini.

Od minerala paprika najviše sadrži kalijuma, koji ima vrlo važnu ulogu u kontroli aktivnosti mišića (posebno srčanog), nervnog sistema i bubrega. Međutim, preporučuje se sirova paprika, jer kuvanjem i preradom gubi dosta vitamina C, a zamrzavanjem dolazi do gubitka kalijuma, cinka, vitamina C, riboflavina, vitamina B6 i vitamina E. Ako se paprika zamrzava, to treba uraditi odmah posle berbe.

Lekoviti sastojak paprike kapsaicin

Osim što je hranljiva i bogata vitaminima, paprika ima i određena lekovita svojstva koja se ne smeju zanemariti. Najvažniji je alkaloid kapsaicin, koji je veoma ljutog ukusa, a najviše ga ima u unutrašnjem delu ploda oko semenki. Paprika je takođe korisna za one koji pate od ateroskleroze, jer njen sastojak citrin utiče na propustljivost kapilara i čini ih elastičnim.Paprika podstiče lučenje želudačnih sokova i tako otvara apetit i poboljšava varenje. Sadrži i 20-tak jedinjenja iz grupe karotenoida, koji su prirodni antioksidansi i imaju važnu ulogu u zaštiti zdravlja, jer sprečavaju stvaranje štetnih jedinjenja i štite od mnogih bolesti.

Paprika sprečava opadanje kose

Lekovitost paprike u narodnoj medicini, iako je novijeg datuma, nikad nije bila sporna. Njen uticaj na površinsku kapilarnu cirkulaciju možemo pripisati sastojku citrinu, koji utiče na elastičnost i propustljivost kapilara, što koristi u lečenju ateroskleroze. Kao aromatik, koristimo je za pripremanje niza jela, a takođe i za razna pića. Paprika poboljšava apetit, a pri tom reguliše rad želuca jer pojačava lučenje želudačnih sokova, smiruje grčeve i podstiče peristaltiku creva. Sadrži dosta kalijuma, koji ima diuretičko dejstvo i izaziva pojačano mokrenje.

Verovanja u afrodizijačka svojstva paprike zasnivaju se na efektu poboljšanja cirkulacije. Od ljute paprike u narodnoj medicini koristi se niz preparata za lečenje reumatskih bolova, lumbaga i artritisa. Sokom od paprike lečimo razne upalne procese, kao što je upala grla, početak infektivnih oboljenja i posledice infekcije (herpes zoster). Sokom od paprike trljamo vlasište i sprečavamo opadanje kose. Prašak ljute crvene paprike koristimo za lečenje smetnji u varenju i hemoroida. Uz lečenje depresije i alkoholnog ludila, paprikom se, uz nadzor lekara, danas mogu lečiti razne bolesti zavisnosti (alkoholizam, narkomanija).

Lekoviti preparati od paprike

Prašak (poremećaj varenja, hemoroidi)
UPUTSTVO ZA UPOTREBU: Kod teškoća u varenju uzimamo 0,5-2 g praška ljute paprike dnevno, pome-šano s hranom. Kod hemoroida prašak uzimamo 3 puta na vrh noža (0,5-2 g) na dan.

Obloge od praška (lečenje reume)
UPUTSTVO ZA PRIPREMU: Napravimo testo od brašna i kvasca, dodamo mlakog mleka, dobro izmešamo. Takvo testo razvaljamo na veličinu obolelog mesta i na njega pospemo ljutu papriku. Bolno mesto namažemo maslinovim uljem i stavimo pripremljeno testo. Zavijemo da ne klizi i držimo što duže možemo (do 12 sati, a najbolje preko noći). Posle skidanja obloga mesto operemo, namažemo uljem i dobro utoplimo.

Svež sok (upala grla, infektivna oboljenja)
UPUTSTVO ZA PRIPREMU: Paprika se očisti i usitni, pa u sokovniku iscedimo sok. Pijemo ga odmah, a možemo mu dodati malo začina, npr. peršun i sok od šargarepe. Kod upale grla pijemo 2 puta po 0,5 dl soka, kod infektivnih oboljenja 2-3 puta po 0,5 dl soka (recept se koristi u prvom redu zbog unošenja vitamina C).

Priprema u kuhinji:

KISELJENJE PAPRIKE
Kiseljenjem paprika ne gubi vitamine. Kiseli se na više načina i prema raznim receptima u kojima izbegavamo esencije. Kad se pripremi kiseljenjem za zimski period, manji deo vitamina se gubi, ali ih i dalje ostaje dovoljno za podmirenje potreba organizma. Minerali se gube u manjoj meri, dok se kod nekih sadržaj čak i povećava (kalcijum, grožđe, bakar, mangan, selen). Evo kako ćete ih ukiseliti:

SASTOJCI:
– 3 kg paprika, 21 po želji razblaženog sirćeta, 1 dl ulja, 100 g soli, 60 g šećera,1/2 kašičice konzervama

PRIPREMA: Paprike dobro operite, odstranite im peteljke i svaku izbodite oštrim tankim štapićem deset puta. Pripremite rasol i stavite da provri. Kad rasol provri, stavljajte paprike jednu po jednu i čim rasol ponovo provri, izvadite ih i redajte u pripremljenu teglu. Kad je napunite, protresite da se paprike slegnu. Rasol još jednom zakuvajte i kad provri prelijte njime paprike. Paprike će postepeno upijati rasol, a vi ga dolivajte. Posle nekoliko dana teglu dopunite rasolom, hermetič-ki zatvorite i čuvajte na hladnom i tamnom mestu.

PEČENJE PAPRIKE

Pečene paprike najbolje su kad se jedu s belim lukom i maslinovim uljem (kožicu paprike odstranite). Termičkim i mehaničkim delovanjem na papriku gubi se izvesna količina vitamina C.

Crvena paprika je začin koji obilno koriste Mađari za pripremanje različitih jela. Meksička kuhinja takođe obiluje ovim začinom, naročito ljutom paprikom poznatom kao čili.

Mađari već vekovima koriste papriku uvereni da ona doprinosi njihovom zdravlju i temperamentu.

Paprika u prahu koristi se isključivo kao začin. Oštrog je ukusa i dobija se od plodova paprike Capsicum annum i Capsicum frutescus.

Papriku u prahu lekari su nekada koristili za lečenje različitih bolesti.Domoroci sa Antila je koriste za pripremu čaja koji začine šećerom i sokom od pomorandže. Ovaj napitak piju protiv povišene telesne temperature.

Prema pisanju časopisa “Pharma-cologica”, lekari francuske vojske daju vojnicima papriku u prahu da bi otklonili umor.

Iznemoglim bolesnicima paprika u prahu okrepljuje organizam i vraća ga u ravnotežu.

--------------------------

loading...
---
Loading...