Pasulj hrana i lek

Pasulj pripada porodici mahunarki i u ishrani je prihvaćen u celom svetu. Kod nas se osim zrna u ishrani i mahuna pasulja (sama ili u kombinaciji sa drugim biljkama) koristi za snižavanje šećera u krvi, za izlučivanje tečnosti i protiv upala mokraćne bešike…

Njegov sastav preporučuje pasulj kao važan sastojak svakodnevne ishrane u preventivi i dopunskoj terapiji kardiovaskularnih oboljenja. Najvažniji sastojci pasulja su belančevine, ugljeni hidrati, dijetetska vlakana, minerali (gvožđe, kali juni, selen, molibden) i vitamini (tiamin, vitamin B6 i folne kiselina). Pripada biljnim vrstama koje su značajan izvor belančevina, dijetetskih vlakana i skroba.

Pasulj je jedan od najboljih nemesnih izvora gvožđa. Obezbeđuje oko 30% preporučenih dnevnih pasulj lekovitostdoza. Belančevine pasulja imaju visok sadržaj aminokiseline lizina koje nema u žitaricama. Siromašan je drugim aminokiselinama (metioninom, triptofanom i cisteinom) kojima su bogate žitarice, pa se u dnevnom obroku preporučuje kombinacija sa žitaricama. Tako se u ishrani obezbeđuje takav sastav belančevina, koji se može uporediti s mesom ili mlečnim proizvodima. Zato se pasulj često preporučuje u raznim vrstama dijeta.

Osobama koje imaju problema sa varenjem pasulj može biti “preteška” hrana, što se može ublažiti pasiranjem pasulja kome se odvoji ljuska i začini kimom, majoranom ili timijanom koji smanjuju nadimanje.
Ono zbog čega je pasulj veoma važan su dijetetska vlakna. Danas se njihova uloga u organizmu posebno podvlači jer smanjuju količinu lošeg holesterola. Prisustvo dijetetskih vlakana doprinosi regulisanju stolice, što je takođe
veoma važno.

Od dijetetskih vlakana sadrži pektin, gume, hemicelulozu koja su rastvorljiva u vodi i čine oko 92% ukupnih dijetetskih vlakana. Celuloza i lignin koji bubre u vodi, su manji deo dijetetskih vlakana, ali su važna zbog dejstva na rad creva. Od mineralnih materija, pasulj je bogat kalijumom, magnezijumom i kalcijumom, a ima i bakra, cinka, mangana, gvožđa i natrijuma.

Nema dovoljno podataka o postojanosti vitamina tokom kuvanja, pa njihovo prisustvo treba zanemariti.
Međutim veoma je važan podatak da su količine masti zanemarujuće, što je još jedan razlog za njegovo preventivno korišćenje.
Zbog ovakvog sastava pasulj predstavlja veoma korisnu namirnicu. Kao redovna komponenta ishrane pasulj je pravi izbor, jer doprinosi smanjenju nivoa lošeg holesterola, a samim tim i smanjenju rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Pasulj je pravi primer dobrog izbora namirnica u redovnoj ishrani.

Preporučena dnevna količina dijetetskih vlakana (25-30 grama dnevno) 6-10 grama trebalo da budu dijetetska vlakna koja su rastvorljiva u vodi.
Pravi izbor namirnica čije sastojke dobro poznajemo postaće delotvorna preventiva, odnosno korisna dopunska terapija kardiovaskularnih bolesti. Svojim sastavom i delovanjem pasulj se nameće kao jedam od važnih sastojaka pravilne ishrane, odnosno preventive i dopunske terapije.

Pasulj je svakako jedan od primera koliko je teško postaviti granicu između leka i hrane.
Uspešna preventiva zavisi u najvećoj meri od nas.

Svi su izgledi da se domaćice budućnosti neće takmičiti u umeću pravljenja majoneza, toplih sendviča, torti bogato ukrašenih… već u umeću sastavljanja jelovnika za svoju porodicu. One će pripremati hranu pažljivim izborom namirnica koje zadovoljavaju potrebe organizma i obezbeđuju njegovo normalno funkcionisanje.

U skromnom zrnu krije se rudnik belančevina, ugljenih hidrata, vlakana, gvozda, kalijuma, selena i vitamina, koji su čuvari srca i krnih sudova.

--------------------------

loading...
---
Loading...