Reuma i ishrana

Mnogi bolovi u kostima i zglobovima često se nazivaju zajedničkim imenom – reuma. Kukovi, noge, kolena, ruke, kičma… nema dela čovekovog lokomotornog sistema koji je otporan na reumatske bolesti. Karakterističan bol u zglobovima i ograničena pokreljivost zajednički su simptomi svih reumatskih bolesti.

Ove bolesti su nekad pogađale stariju populaciju, dok se danas starosna granica znatno pomerila, pa se bolovi u kostima i zglobovima sve češće javljaju kod mladih, pa čak i kod dece. Stručnjaci su izračunali daje reuma najskuplja bolest na svetu. Svaka druga žena i svaki šesti muškarac obolevaju od nekog oblika reume. Zbog reumatskih bolesti godišnje se prepisuje 14 do 16 miliona dana bolovanja, a čak polovina reumatičara mora prevremeno u penziju. Ljudi koji pate od reumatskih bolova obično se žale na pogoršanje tegoba u smeni godišnjih doba, a prelazak iz zime u proleće upravo je vreme kad su simptomi najizraženiji. Ipak, pravilna ishrana može nam pomoći da lakše podnesemo ovaj kritični period. Potrebno nam je samo malo informisanosti, odricanja i truda.

Mnogo bolesti iza jednog imena

Svetska zdravstvena organizacija defmiše reumu kao sve smetnje u mišićima, tetivama, zglobovima i kostima koje su povezane s bolovima i gubicima funkcije, pa se tako iza pojma reuma krije preko 100 različitih bolesti s mnogobrojnim simptomima. Na osnovu uzroka, reumatske bolesti mogu se podeliti na:
za reumatizam
Degenerativni reumatizam – bolesti nastale usled postepenog trošenja i propadanja hrskavice zglobova, nazivaju se još i artroze;

Zapaljenski reumatizam – upala zglobova, na primer, reumatoidni artritis; Reuma mekih tkiva (mišići, tetive, vezivno tkivo…), na primer, fibromialgija; Reumatske bolesti nastale usled t
smetnji u metabolizmu, poput gihta i osteoporoze.

Artroza i artritis nisu isto

Često se ova dva pojma poistovećuju, ali je reč o dve potpuno različite bolesti. Artroza je obavezan pratilac starenja, a odnosi se na degenerativne reumatske bolesti, koje nastaju zbog trošenja zglobova, prvenstveno na kičmi, kolenima, kukovima i prstima. Osobe s degenerativnim reumatizmom (artroza) najčešće se žale na bolove u pomenutim zglobovima, ali i u vratnom i slabinskom delu kičme. Za ove bolove kaže se da imaju mehanički karakter, tj. da se prvenstveno javljaju pri kretanju (kolena i kukovi) ili savijanju (kičmeni stub). S druge strane, artritis predstavlja ozbiljnije oboljenje – spada u zapaljenske reumatske bolesti, a prepoznaje se po bolovima koji su izraženiji nakon mirovanja, praćeni su jutarnjom ukočenošću zglobova dužom od jedan sat, kao i oticanjem zglobova, najčešće više njih istovremeno. Mogu biti prisutni i opšti simptomi, poput umora, malaksalosti, slabijeg apetita. Navedene tegobe obično nastaju postepeno i imaju značaj ako traju duže od šest nedelja, mada nekada mogu nastati i naglo.

Možemo li ih sprečiti?

Pojavu mnogih reumatskih bolesti, pre svega artritisa, ne možemo sprečiti, ali možemo znatno usporiti njihov razvoj uvođenjem odgovarajuće terapije. Međutim, poznato je da degenerativni reumatizam podstiču faktori poput prekomerne telesne težine, slabosti muskulature, nepravilnog držanja tela, rada u prinudnom položaju… ali i preterano opterećenje i povrede zglobova. Na sve te faktore se može uticati. Dakle, pramena načina ishrane, fizička aktivnost, pravilno držanje tela… sve nam to može pomoći da sprečimo odnosno odložimo pojavu artroze.

Uloga ishrane poznata od davnina

Stari medicinski tekstovi i narodna tradicija obiluju savetima za lečenje reumatizma i artritisa pomoću hrane.
Tako se može naići na savete da izbegavate paradajz, krompir, meso, začinjenu i kiselu hranu, kafu, beli šećer… S druge strane, ishranu treba obogatiti kelp algama, ženšenom i uljem iz jetre bakalara, koje se još 1766. preporučivalo za lečenje hroničnog reumatizma i gihta. I kasnije su mnogi lekari preporučivali riblje ulje za “podmazivanje zglobova” i lečenje različitih bolesti kičme. Iako je ideja o uticaju ishrane na reumatske bolesti dugo odbacivana, novija medicinska istraživanja dokazala su da tu postoji neka tajna veza. Naime, hrana može podstaći zapaljenja i pogoršati upalne reumatske bolesti, poput artritisa, ali isto tako postoje namirnice koje mogu smiriti upalu. Poznato je i da je giht u uskoj vezi sa ishranom. Stoga korekcije u načinu ishrane predstavljaju osnovnu terapiju u lečenju ove bolesti. Budući da reuma i artritis uglavnom nastaju zbog nagomilane mokraćne ili mlečne kiseline i drugih nepoželjnih sastojaka, uključujući i viši nivo holesterola u krvi, ishranom bi trebalo ubrzati cirkulaciju i omogućiti odstranjivanje štetnih materija i tečnosti iz organizma. Iz ishrane se prvenstveno izbacuju iznutrice i mesne prerađevine. Meso treba svesti na minimum, a industrijske namirnice izbegavati koliko je to moguće. Takode, poželjno je smanjiti upotrebu mlečnih proizvoda i slatkiša, to jest – što je moguće manje jesti namirnice koje zakiseljavaju krv. Alkohol takode nije preporučljiv. Generalno, prednost treba dati prirodnim namirnicama u izvornom obliku. Preporučljiva je i riba bogata omega-3 masnim kiselinama, koje smanjuju upalu, a takode treba piti jabukovo sirce, sok od šargarepe, celera i krompira.

Riba i beli luk protiv artroze

Artroza – najčešće reumatsko oboljenje, koje se pogoršava s godinama – može se ublažiti redovnim korišćenjem ribe i ribljeg ulja u ishrani. Iz ishrane treba izbaciti omega-6 masne kiseline, kojih naročito ima u kukuruznom, šafranovom i suncokretovom ulju. Takode je dokazano da beli luk pozitivno deluje na obolele od artroze, ali nije u potpunosti poznat mehanizam njegovog dejstva. Eksperimenti su pokazali i da đumbir u prahu može ublažiti tegobe poput bola i otoka. Uzima se trećina kašičice đumbira u prahu, triput dnevno.

Antioksicjansi smanjuju bol i ukočenost

U slučaju artritisa i drugih problema sa zglobovima, jelovnik treba obogatiti namirnicama koje obiluju antioksidansima, a to su prvenstveno voće i povrće, naročito trešnje, višnje, spanać, kupus, suvo voće i koštunjavi
plodovi, ali i zeleni čaj i lanene semenke! Gipkost i čvrstoću kostiju, mišića, tetiva i zglobova osigurače i uzimanje aloje i bobičastog voća. Manjak selena utiče na pogoršanje tegoba, te je poželjno jesti namirnice bogate ovim antioksidansom, poput brazilskog oraha, pšeničnih klica, prokelja, crnog luka, tunjevine…

Post i limun kao lek

Mnogi zagovornici alternativne medicine ističu daje post na biljnoj hrani jedan pd najvažnijih koraka u lečenju reumatskih bolesti. Nije ni čudo, jer zna se da meso, jaja i mlečni proizvodi pogoršavaju tegobe. Zapravo, najbolje je mesec dana izdržati na sirovoj hrani i cedenim sokovima, gde ključnu ulogu ima limun, namirnica s najvišom pH vrednošću i najbolji borac protiv kiselina u organizmu. Uz dijetu zato svakodnevno treba piti sok od cedenog limuna, triput dnevno.

Vegetarijanci redje obolevaju

Neki podaci govore da vegetarijanci i osobe koje žive u krajevima blizu mora znatno rede obolevaju od reumatskih bolesti. Razlog se krije u smanjenoj upotrebi masti iz hrane, usled kojih se inače u telu stvaraju supstance što pogoršavaju simptome reume. Eikosanoidi nastaju iz arahidonske kiseline i učestvuju u reumatslđm upalnim reakcijama. Ova masna kiselina nalazi se samo u hrani životinjskog porekla, posebno u masnom mesu, žumancetu, puteru i džigerici. U jednoj studiji je postignut neverovatan rezultat primenom vegetarijanske ishrane. Naime, čak 90 odsto učesnika u studiji, obolelih od artritisa, doživeli su poboljšanje u vidu smanjenja bolova, ukočenosti, otoka i osetljivosti zglobova.Na ovakvom režimu ishrane bili su 12 meseci, a prvi znaci poboljšanja usledili već nakon tridesetak dana.

Možda je u pitanju alergija na hranu

Ako imate artritis, bilo bi dobro da pokušate nedelju dana da izbegavate upotrebu mlečnih proizvoda i svih skrivenih izvora ovih namirnica. Ukoliko osetite poboljšanje, moguće je da ste alergični na ove namirnice i da vam to podstiče pojavu artritisa. Naučnici su dokazali da se ova situacija češće sreće kod žena, koje uglavnom pate od deficita laktaze, enzima koji pomaže varenje mlečnog šećera. Isto tako, pšenica može biti uzročnik artritisa, te je poželjno da prioverite jeste li alergični na ovu žitaricu. Smatra se daje gluten iz pšenice glavni osumnjičeni za podsticanje artritisa. Oprez je potreban i s kukuruzom.

Važnost kalcijuma, sumpora, silicijuma…

Poznato je daje kalcijum značajan za zdravlje kostiju, a ukoliko vam ne prijaju mlečni proizvodi, tu su biljni izvori ovog minerala, poput sušama, kelja, rogača, suvih smokava…. Preporuka je da se uzimaju i namirnice koje sadrže sumpor, jer je on potreban za regeneraciju i oporavak kostiju, hrskavice i vezivnog tkiva, pa tako pomaže u „upijanju” kalcijuma. Namirnice bogate sumporom jesu: beli i crni luk špargla, riba, živinsko meso, jaja, slačica… Važnu ulogu ima i silicijum, jer poboljšava gipkost i elastičnost zglobova, a ima ga u meltinjama i u svim biljnim vlaknima. Ne smemo zaboraviti ni vitamin B3, koji takode doprinosi pokretljivosti zglobova. Ovaj vitamin možemo uneti u -organizam jedući ribu, grašak, tunjevinu, posno meso… I vitamin B6 doprinosi smanjenju problema izazvanih reumatizmom: ublažava bolove i obnavlja gipkost ramena, lakta, kolena… Ima ga u bananama, mahunarkama, ribi, avokadu, puteru od kikirikija, zelenom lisnatom povrću.

U lečenju reumatizma postoje neki opšti principi, koji važe za sve oblike ove bolesti. Oni podrazumevaju prvo smirivanje bolova i upale, a zatim vežbanje pokretljivosti i mišićne snage, tj. vraćanje i održavanje funkcije zglobova. Bitna razlika je to što su za smirivanje tegoba u slučaju artroza najčešće dovoljni mirovanje i standardni analgetici, dok artritis zahteva ozbiljnije lekove, koji se uzimaju u dužem periodu i znatno utiču na dalji tok bolesti. Zbog toga se savetuje pacijentima da se obavezno jave izabranom lekaru ukoliko primete simptome karakteristične za upalne bolesti zglobova, navedene u tekstu. Po smirivanju upale takođe dolazi u obzir primena fizikalnih agensa, poput elektroterapije, magnetoterapije, laseroterapije, ultrazvučne terapije te hidroterapije. Treba istaći da je tu glavna terapija ona na “duge staze” – kineziterapija, tj. vežbanje, te da se ni pacijenti ni lekari ne smeju zadovoljiti samo medikamentnim lečenjem i smirivanjem simptoma. U slučajevima koji su rezistentni na navedene metode lečenja primenjuju se i lokalne infiltracije (blokade) zglobova i okolnih mekih tkiva. Kao poslednja metoda savetuje se hirurško lečenje – ugradnja proteze (veštačkog zgloba), koja daje odlične rezultate i obezbeđuje zadovoljavajuće funkcionisanje u svakodnevnim aktivnostima.

--------------------------

loading...
---
Loading...