Sve češće viđamo decu koja imaju teškoća sa usredsređivanjem pažnje i hiperaktivnošću. S obzirom na to da ovaj sindrom predstavlja ozbiljan problem za mališane, njihovi roditelji i svi oni koji ih okružuju treba da znaju sa globalne perspektive, da treba da kombinuju konvencionalnu terapiju sa drugim vrstama intervencija, kao što su na primer menjanje ishrane i dopunska dijeta.
ŠTA JE TO HIPERAKTIVNOST?
Hiperaktivno dete nikada nije mirno, buntovno je, teško može da se koncentriše, i verovatno nemirno spava ili mokri u krevetu. Hiperaktivno dete se ne kreće samo fizički, nego i njegove misli stalno kruže razmišljajući o fantazijama i svaki put sve većim nestašlucima. Zapravo, ovakva deca mogu biti pravi teror za svoje roditelje koji se osećaju
nesposobnim da savladaju višak energije koji imaju njihova deca. Ponašanje roditelja prema takvoj deci je različito: jedni će se opredeliti za šamar da se smire već jednom; drugi će se odlučiti za kupovinu nekog slatkiša ili igračke da bi ga na trenutak smirili. Malo njih shvati da je dete hiperaktivno zbog nepravilne ishrane. Hiperaktivnost je mnogo češći problem nego što to izgleda i danas se u naučnoj medicini priznaje kao klinički prepoznatljiv sindrom. Izgleda da ima veze sa ishranom jer raznovrsna ishrana i lekovite biljke mogu da pruže značajnu pomoć u njihovom lečenju.
SIMPTOMI
Tip deteta koje ima nedostatak pažnje je relativno čest model u našem društvu. Kod ovog problema postoje deca koja loše spavaju, buntovna su i malo pridaju važnosti roditeljskom obraćanju. Kada se problem pogorša, hiperaktivnost se može pretvoriti u agresivnost. Nedostatak pažnje utiče da dete ima značajnih teškoća u školi, koje se manifestuju tokom učenja čitanja i pisanja, s obzirom na to da takve aktivnosti zahtevaju naročitu usredsređenost, a ona to nisu u stanju da postignu.Ova pojava je prilično česta i računa se da oko deset posto dečaka u većoj ili manjoj meri pati od ovog sindroma, a kod devojčica je ovaj postotak nešto manji.
Tražili su se razni uzroci, ali je etiologija ove bolesti još uvek nepoznata. Jedni smatraju da je reč o urođenoj predispoziciji; drugi da je reč o alergiji, ili moždanoj netoleranciji nekih namirnica; jedna grupa je to povezala sa toksičnošću aluminijuma u namirnicama, dok su drugi opet zaključili da je uzrok bolesti nedostatak određenih amino-kiselina ili esencijalnih masti. Verovatno je da su svi ovi faktori međusobno povezani.
Postoje tri glavna principa sindroma smanjene pažnje:
Impulsivnost
Postupaju bez razmišljanja o posledicama i zbog toga čine razne nesmotrenosti – više od ostale dece svog doba.
Rastresenost
Lako se zbune. Ne slušaju profesore niti roditelje, i stalno gube svoje stvari.
Hiperaktivnost
Nemir, stalno kretanje; ne mogu da sede ni trenutak i uvek naprave neki skandal.
LEČENJE I DIJETA
Za decu sa smanjenom pažnjom, konvencionalno lečenje se sastoji u primeni lekova i psihoterapiji. Međutim, korišćenje lekova ne ulazi u sam problem, nego samo leči simptome, što nije baš najprikladnije za tako malu decu, jer su lekovi koji se na tom polju koriste u stvari antidepresivi,pilule za smirenje i stimulansi. Propisuju se lekovi koji povećavaju sadržaj dopamina u mozgu za bolju pažnju; međutim, ovi lekovi mogu izazvati poremećaj razvoja (naročito rasta) i gubitak apetita, kao i probleme sa želucem.
Takođe stimulišu pojavu nervoznih tikova. Antidepresivni lekovi mogu izazvati posledice kao što su pospanost, vrtoglavica, poremećaji mokrenja, nadraženost, nekoordinirani pokreti i tahikardija.
Retko se preduzima neka prikladna dijeta. Dokazano je da neke namirnice mogu imati psihoaktivan efekat. Kada deca spavaju, njihov mozak je sposoban da potroši pedeset posto od ukupno unesenih kalorija, dok se kod odrasle osobe ova cifra svodi na dvadeset posto. Ova činjenica ukazuje na značajnu ulogu hrane za funkciju mozga.
Mnogi stručnjacu su smatrali da bi dete sa smanjenom pažnjom trebalo da konzumira hranu koja se bazira na povećanom unosu vitamina, minerala i polinezasićenih masnih kiselina esencijalnog tipa. Ponekad se promene u ishrani vrše u najboljoj nameri, ali mogu imati negativan efekat. Tako, dok uključujemo veću količinu vitamina i dodajemo suvo voće i voćne sokove, možemo izazvati prekomeran unos šećera, što takođe nije preporučljivo kod ove vrste dece. U tom smislu se preporučuje ishrana bogata složenim ugljenim hidratima, poput testa, suvog voća, svežeg voća, škrobnih mahunarki i integralnih žitarica. Količina i kvalitet proteina su takođe veoma značajni s obzirom na to da je metabolizam proteina sporiji od metabolizma ugljenih hidrata, a osim toga, proteini su primarna materija kojom se elaborira većina neurotransmisera. Ako je čitavom svetu neophodna ispravna i uravnotežena ishrana, onda je to kod dece još očiglednije, samo što su nutritivni zahtevi mnogo viši. Neodgovarajuća ishrana, koja sa sobom nosi unutrašnji poremećaj, manifestovaće se spoljašnjim simptomima koji se ne mogu otkriti, što se verovatno dešava i sa smanjenom pažnjom. Prestupi u dečijoj ishrani proizlaze iz različitih društvenih faktora; prvi od njih je nedostatak vremena roditelja da organizuju detetov obrok, a drugi, strahovito takmičenje između hrane koja je neophodna i slanih i slatkih grickalica, osvežavajućih pića i bombona koji se nude mališanima i koji mogu da predstavljaju značajan deo unosa kalorija u dečiju ishranu. Prema istraživanju koje je obavljeno u Engleskoj, kod trideset posto dece ukupan unos kalorija vrši se konzumiranjem ove vrste proizvoda niske hranljive vrednosti.
Drugi značajan aspekt je nastojanje da se hrana sa alergenskim potencijalom svede na minimum. Tu spadaju mlečni proizvodi, čokolada, jaja, pšenica, kukuruz, kikiriki, kiselo voće, svinjske prerađevine i rafinisani šećeri.
Takođe bi trebalo maksimalno smanjiti jestive aditive, kao što su konzervansi, boje i sredstva za aromu kojih ima u velikoj meri u prerađenim namirnicama.
Imunoveza
Smatralo se da mehanizam koji izaziva promene karaktera može biti alergijskog tipa. Ako neka alergijska reakcija na koži izaziva nadraženost i svrab, ili bronhijalnu alergiju u plućima koja izaziva astmu, kakve efekte onda može da izazove alergija ili netolerancija koja se lokalizuje na mozgu? Hiperaktivnost bi mogla da bude odgovor na ovo pitanje. Često se ne govori o ‘alergijama’ nego ‘netoleranciji’. Netolerancija je vrsta minimalne alergijske reakcije koja se ne identifikuje kao alergija, a koja može da izazove vrlo raznovrsne simptome, od kijavice do bola u stomaku. Neke namirnice su se smatrale uzročnicima dečije hiperaktivnosti; među njima su rafinisano brašno, šećeri, čokolade, mlečne prerađevine, upravo oni proizvodi koji- čine većinu namirnica.. specijalno namenjenih deci školskog uzrasta. Konzervansi, boje, zaslađivači i pojačivači ukusa predstavljaju, osim toga, hemijsko opterećenje za organizam koji je verovatno alergičan, a nalazi se u periodu razvoja. Ako bi se obavio kratak pregled dečije ishrane, mogli bismo da primetimo da osvežavajući napici, grickalice i industrijski keksovi sadrže veliku količinu ovih supstanci. Dijetetska intervencija, međutim, nije nimalo laka, zato što su deca podvrgnuta reklamama koje ih mame da konzumiraju upravo ove proizvode.
Šećer i zaslađivači
Ne postoji konsenzus među različitim autorima o ulozi koju može da ima preteran unos šećera i zaslađivača sa ovim sindromom. Međutim, kako šećer, tako i određeni zaslađivači poput aspartama (najviše se koristi u prehrambenoj industriji) mogu brzo da prodru u krv i izazovu simptome hiperaktivnosti kod osetljivih osoba, a naročito aspartam. Molekuli aspartama se tokom metabolizma pretvaraju u metil-alkohol i fenilanin; ovaj poslednji sastojak je preteča dva neurotransmisora: dopamina i norepinefrina, koji se ovim sindromom menjaju.
Klinička istraživanja
Obavljeno je ispitivanje na 24 deteta sa problemima koncentracije u školi, kod kojih je primenjena restriktivna dijeta prehrambenih boja i veštačkih aroma, čokolada, monosodičnih glutamata i kafe, pored bilo koje druge supstance za koju porodica smatra da je štetna za njihovo dete. Rezultat je pokazao da se skoro šezdeset posto dece osećalo mnogo bolje. U drugom istraživanju se ispitalo koliko je šećer odgovoran za promene u karakteru. Mada nije moglo potpuno verodostojno da se pokaže, 7 od 16 ispitane dece osećalo se bolje kada se šećer izbacio iz ishrane.
Dijetetski dodaci
Određeni dodaci u ishrani ili lekovite biljke mogu da pomognu da se ovaj sindrom poboljša. Na prvom mestu, preporučuje se unos vitamina grupe B, s obzirom na to da su svi oni značajni za poboljšanje cerebralnih neurotransmisora i za podsticanje apetita. Osim toga, vitamini A, C i E imaju svojstvo antioksidansa koji neutralizuju slobodne radikale koji se verovatno stvaraju u mozgu deteta usled ubrzanog metabolizma. Minerali poput kalcijuma i magnezijuma mogu da smanje tendenciju bolnih grčeva koji se javljaju kod ove dece, dok magnezijum pored toga ima opuštajuće i smirujuće dejstvo. Drugi elementi koji se preporučuje je hrom.
DIJETETSKI PROGRAM ZA HIPERAKTIVNU DECU
Doručak
• Musli
• Sok od sezonskog voća, bez zaslađivanja; jedan sendvič sa integralnim hlebom
• Prirodni jogurt sa medom, zobene pahuljice i jedna kašičica semenki bora
• Mleko od badema i integralni keks od ovsa 100% prirodni, i jedan komad voća
• Biljno mleko sa zamenom za kakao (na bazi brašna od rogača) i integralnog keksa 100% prirodnog
Ručak i večera
Prvo jelo
• Mešana salata
• Gaspačo (hladna čorba od paradajza)
• Posoljen paradajz sa mladim sirom i bosiljkom
• Supa od belog luka ili luka
• Bareno povrće sa krompirom
• Ruska salata (majonez treba da bude pripremljen kod kuće)
• Supa od povrća (bez jaja) i pahuljice od žitarica
• Makaroni ili špagete (najbolje integralni) sa malo proprženim paradajzom Drugo jelo
• Francuska kajgana
• Kajgana s krompirom
• Prženi tom sa povrćem
• Bela riba pržena, pohovana ili u sosu
• Dinstane mahunarke s povrćem
Deserti
• Pirinač sa svežim prirodnim mlekom (ne srne da se koristi šećer nego med)
• Voće
• Koštunjavo voće s medom
• Kompot od suvog voća Napomena: izabrati samo jednu od predloženih
• Jabuka ili kruška pečena u rerni °PcUa za svaki obrok
Izabrati samo jednu od ponudjenih opcija za svaki obrok.
