Zašto je ogrozd dobar za zdravlje? vitamini, recept za džem…

Ogrozd brani organizam od infekcija, kažu da proizvodi insulin, jača srčani mišić, usporava starenje, čuva oči, neguje kožu i sprečava opadanje kose. Ajurveda, tradicionalna indijska medicina ga koristi u mnogim lekovima, a kliničke studije otkrivaju prave nutritivne blagodeti ogrozda.

Da li imate ogrozd?

Sitan i čvrst, ponekad rebrast i proziran, ogrozd je jedinstveni mali plod koji raste na omalenom, trnovitom žbunu (1 – 3m). Premda se istorijat njegovog porekla vezuje za Evropu, ogrozd se gajio u Aziji i Africi pre nego što su Britanci počeli da razvijaju nove sorte, negde u 16. veku.

Sada postoji oko 2000 sorti i dve glavne vrste ogrozda: američka (Ribes Hirtellum) i evropska (Ribes uva-crispa) koja je veća i, kako kažu, ukusnija. Potiče iz iste botaničke porodice kao i ribizla, a u divljini raste i buja u područjima Severne Amerike i Sibira.

Zanimljivo je da voće ogrozd dolazi u različitim nijansama žute, zelene, crvene ili crne boje, a može da bude okrugla, ovalna, kruškasta ili izdužena. Isti žbun može da rađa i kisele i slatke plodove, a svaki od njih prepun je sićušnog, jestivog semena. Ogrozd uspeva u promenljivim klimatskim uslovima – od ledenih zima do vlažnih leta i mnogo je tolerantniji na senovite predele od drugog voća.

americki ogrzd

Indijski ogrozd (Embelica officinalis), ili amla, zelene je boje i izuzetno gorak. Peruanska jagoda (Physalis peruviana), koju ponekad zovu i meksički paradajz, žutonarandžaste je boje i nalazi se u opni tankoj poput papira koja liči na lampion, a koja opadne kada se osuši. U Americi ogrozd stiže za berbu obično oko jula; crvene bobice su slađe.

ogrozd

Pošto su zrele bobice, koje nisu prezrele, veoma kisele, naše bake su često pravile pitu od ogrozda tako što su ovu kiselost ublažavale dodavanjem drugog voća. Ogrozd je izuzetno ukusan i u jelima od mesa kao sos.

indijski ogrozd amla
Indijski ogrozd amla

Na nesreću, ogrozd napadaju ozbiljna gljivična oboljenja koja uništavaju beli bor. U nekim državama je njegovo gajenje zabranjeno. Baštovanima se savetuje da ogrozd ne sade na udaljenosti manjoj od 300m od stabala belog bora ili 450m od površina na kojima su zasađene sadnice, upravo zbog ovog problema.

Zašto je ogrozd dobar za zdravlje?

Flavoni i antocijani su jedinjenja u ogrozdu za koja se pokazalo da su delotvorna kod lečenja brojnih bolesti –  raka, starenja, upala i neuroloških oboljenja. Bogat je antioksidantnim polifenolima i vitaminima, sadržaj vlakana zadovoljava 26% dnevno preporučenih vrednosti, a sve to ima preventivnu ulogu kod raka debelog creva.

Ogrozd sadrži i zdravu dozu glavnog borca protiv skorbuta, vitamina C – 46% dnevne doze, a to je skoro 20 puta više nego u pomorandžama.

A pazite sada ovo: u procesu kuvanja ogrozda se ne gube nutritivne vrednosti vitamina C.

Pravo bogatstvo drugih vitamina i minerala, plus proteini, enzim superoksid dismutaza i omega 3 masne kiseline čine ovu malu bobicu izuzetno hranljivom.

Potpuni spisak uključuje vitamin A, folnu kiselinu (vitamin B9), pantotensku kiselinu (vitamin B5 – za zdravu nadbubrežnu žlezdu), piridoksin (vitamin B6) i tiamin (vitamin B1), kao i minerale kalcijum (za prevenciju osteoporoze), magnezijum, kalijum (reguliše krvni pritisak i uravnotežuje kiseline), bakar, fosfor i mangan. Sadržaj gvožđa održava dobru cirkulaciju krvi i regeneraciju crvenih krvnih zrnaca.

Svi ovi sastojci su veoma značajni za ljudski organizam, međutim da budemo još jasniji, u dobrobiti ogrozda spadaju:

  • prevencija i kontrola dijabetesa tako što stimuliše organizam da luči insulin
  • jačanje srčanog mišića
  • antioksidantna moć koja usporava proces starenja
  • smanjivanje katarakte zahvaljujući retinolu (vitamin A)

Za sok od ogrozda se kaže da poboljšava tonus kože, sprečava opadanje kose i pospešuje njen rast i generalno podmlađuje i daje osećaj blagostanja.

Međutim, ogroz treba umereno jesti jer sadrži fruktozu koja može da bude štetna po zdravlje kada se uzima u velikim količinama.

Indijski ogrozd, amla, koristi se milenijumima u tradicionalnoj indijskoj medicini, koja se zove ajurvedska medicina. Kliničke studije ukazuju da ima pozitivan uticaj na Alchajmerovu bolest, u preventivnom smislu a ne lečenju.

Jedna druga studija, in vitro, pokazuje da ogrozd blokira rast ćelija raka dojke i metastaze. Pored toga, mogao bi da ima antikancerogena svojstva, kao i da suzbija kašalj, temperaturu, bol, stres i dijareju.

Nutritivne vrednosti ogrozda

100g presnog voća

Nutrijent Količina po porciji Dnevno preporučena vrednost u procentima
kalorije 44
kalorije iz masti 5
ukupno masti 1g 1%
zasićene masti 0g 0%
trans masti 0g 0%
holesterol 0mg 0%
natrijum 1mg 0%
ukupno ugljenih hidrata 4g 3%
dijetalna vlakna 4g 17%
šećer 0g 0%
proteini 1g

 

Vitamin A 6% Vitamin C 46%
kalcijum 2% gvožđe 2%
Dnevne vrednosti izražene u procentima su date na osnovu ishrane sa 2000 kalorija dnevno. Vaše dnevne vrednosti mogu biti veće ili manje u zavisnosti od unosa kalorija.

Ispitivanja sa ogrozdom

Ogrozd je jedna od četiri biljne nemirnice koja je ispitivana zbog ukupnog fenolskog i antioksidantnog kapaciteta u potencijalnom delovanju na hiperglikemiju i hipertenziju. Najvažnija fenolna jedinjenja su derivati kvercetina kojih ima u crnim ribizlama i zelenom ogrozdu, kao i hlorogena kiselina u crvenim ribizlama i crvenom ogrozdu.

Naučnici su otkrili u jednoj drugoj studiji da indijski ogrozd (amla), bilo sam ili sa drugim biljkama, leči bolesti kao što su prehlada i groznica; služi kao diuretik, laksativ, tonik za jetru i želudac, ublažava upale, sprečava pojavu peptičkog ulkusa i dispepsije i pomaže varenju.

Prekliničke studije ukazuju da amla štiti srce i nerve, sprečava povećanje nivoa holesterola u krvi, ublažava bol, sprečava anemiju, dijareju i otvrdnjavanje arterija, održava ravnotežu glukoze u krvi, suzbija kašalj i pospešuje zarastanje rana. I na kraju ali ne najmanje bitno, indijski ogrozd ima lekovito i preventivno delovanje na karcinom pa time opravdava potrebu za daljim ispitivanjima u te svrhe.

Recept za džem od ogrozda (za čuvanje u frižideru)

Sastojci:

  • 750g ogrozda bez opne
  • 125g suvih kajsija, sitno naseckanih
  • 15g narendanog svežeg đumbira
  • 1 limeta (samo sok)
  • 2 mahune vanile

Postupak:

  1. U posudu sa debelim dnom sipajte ogrozd, kajsije, đumbir i sok limete.
  2. Oštrim nožem rasecite mahune vanile po dužini i ostružite seme.
  3. Seme i mahune dodajte u posudu. One daju divan ukus i možete i da ih ostavite u tegli sa džemom.
  4. Na srednje jakoj vatri sastojke dovedite do tačke ključanja. Smanjite temperaturu i nastavite da kuvate dok ogrozd ne počne da puca i oslobađa sok i seme, oko 5 minuta.
  5. Trebalo bi da polovina ogrozda ostane cela pa pazite da ne prekuvate džem. Ako ste planirali da čitavu količinu utrošite tokom nedelje, samo ostavite džem da se ohladi i čuvajte ga u frižideru u hermetičkoj posudi od 8 do 10 dana.
  6. Ako želite da ga čuvate malo duže, vruć džem sipajte u patent tegle i dobro zatvorite. Kada se potpuno ohladi, čuvajte ga u frižideru.
  7. Ako ste dobro zatvorili teglu (ako se formirao vakuum), moći ćete da čuvate džem nekoliko nedelja u frižideru.

Ovaj recept je za 12 porcija (1/4 šolje po porciji).

Rezime

Kiseo je. Divalj je. Uprkos ovim činjenicama, mali ogrozd je veoma malo zastupljen u kulinarskom svetu. Ogrozd ima pikantan ukus koji se i danas ceni u džemovima, želeima, sokovima i starim dobrim receptima za voćne deserte.

loading...

Bogat antioksidantnim polifenolima, vitaminima i drugim korisnim hranljivim materijama, ogrozd se javlja u različitim bojama, ukusima i oblicima. Međutim, kakav god bio, uvek je prepun sićušnog jestivog semena. Ogrozd sadrži 46% dnevnih potreba za vitaminom C, što je 20 puta više od pomorandži. Širok spektar drugih vitamina i minerala, proteina i omega 3 masnih kiselina, čine ovu malu bobicu izuzetno hranljivom.

--------------------------

loading...
---
Loading...