Sve što putem hrane unosimo u organizam, gradi nas i menja, a od toga što smo uneli zavise naša snaga, naše zdravlje i naš život… Hipokratova Rečenica koja mnogo govori i koja bi trebalo da nam bude misao vodilja kada govorimo ili razmišljamo kako se pravilno hraniti. Grčki filozof i lekar Hipokrat zaslužan je za širenje ideje o upotrebi zdravih namirnica, umesto lekova. O tome govori njegova poznata izreka: “Neka tvoja hrana bude tvoj lek, a tvoj lek neka bude tvoja hrana”. Iz mnogobrojnih Hipokratovih dela saznajemo kako su i mnogi drugi filozofi i lekari tog doba prepoznali uticaj hrane na ljudsko telo, kao Galen, Paracelzus i drugi.
Naši preci pronalazili su i sakupljali hranu u prirodi da bi preživeli i tako su stekli određene prehrambene navike. Medicinska i nutricionistička nauka zajednički otkrivaju veliki uticaj pravilnog načina života i ishrane na celokupno zdravlje stanovništva.
Primenjivanjem saveta koji to opisuju u životu čoveka, toliko se poboljšava njegovo zdravstveno stanje da se ta otkrića nazivaju drugom medicinskom revolucijom. Zdrav način života odnosno ishrane može biti preduslov u suzbijanju danas smrtonosnih hroničnih degenerativnih bolesti.
U današnje vreme ljudi brzo žive, u mnogim privatnim preduzećima provode mnogo vremena na poslu i nezdravo se hrane. Brza hrana, osim što je najčešće pržena i sadrži velike količine masnoća, nije raznovrsna, a gotovo svaki dan, ili ponekad uz sendvič, čini ručak. U preduzećima se radi 8, 10 ili više sati i ljudi obično nemaju dovoljno vremena za glavni obrok tokom dana. Mladi ljudi od kojih se na radnom mestu puno očekuje moraju se dokazivati predanim radom, što manjim gubitkom vremena, između ostalog i za obrok, a kada dođu kući kasno popodne ili uveče obično ne jedu kuvanu hranu, već neki hladan obrok, suhomesnate nareske, punomasne sireve i slično. Nakon toga su obično umorni i vrlo brzo idu na počinak, a na posao uglavnom odlaze automobilom, dakle nema pešačenja, hodanja, jer to je “gubitak vremena”.
Vlasnici takvih privatnih preduzeća takođe se uglavnom loše hrane, ali ne zato što ne mogu sebi finansijski da priušte kvalitetne obroke, već zato što su obuzeti stanjem na tržištu, stalnom brigom hoće li imati posla, hoće li moći da plaćaju svoje radnike i podmire sve obaveze. Oni su vrlo često sami svoji neprijatelji, ponekad veći prema sebi nego prema svojim radnicima. Osim toga, vlasnici takvih preduzeća neretko ugovaraju poslove za vreme poslovnih večera ili ručkova koji su često vrlo nezdravi, najčešće zbog preobilnosti takvih obroka, i jer se najčešće odvijaju u večernjim satima uz dosta alkohola, koji obično u takvim količinama šteti zdravlju.
Danas, nažalost, zbog zaposlenosti oba supružnika ili roditelja, porodica vrlo retko obeduje zajedno tokom nedelje. Obično se sastaju uveče, jer supružnici dolaze posle 17 sati kući i tada se preskače važno vreme ručka, gde bi bar jednom dnevno porodica trebalo da bude na okupu za stolom.
Važan deo zdravog načina života je i sprovođenje pravilne, odnosno zdrave ishrane. Hrana je, naravno, naša svakodnevna potreba i izuzetno je važno kakvu hranu, koliko i kada unosimo u organizam.
Proučavanjem namirnica u ishrani, naučnici su utvrdili da hrana mora biti visokovredna kako bi sačuvala naše zdravlje, održala organizam u dobrom fizičkom i duševnom stanju, posebno zbog jačanja odbrambenih snaga tela protiv bolesti.
Pokazalo se da su visokovredni sastojci hrane:
a) ugljeni hidrati
b) masnoće biljnog i životinjskog porekla
c) belančevine
I Hrana sadrži i nehranljive sastojke bez kojih nije moguć život:
a) vitamini
b) minerali
c) voda
Hranljivost namirnica meri se energetskom vrednošću. Svaka namirnica i svako jelo oslobađa određenu količinu toplote koja nastaje sagorevanjem tih materija u organizmu.
Namirnice koje se koriste u ishrani ne treba da budu skupe da bi bile zdrave. Postoje skupe namirnice koje su i zdrave, ali nije neophodno da budu skupe da bismo zaključili da se hranimo zdravo. Naprotiv, važan je naš sopstveni odnos prema hrani, njenoj energetskoj i vitaminskoj vrednosti i neškodljivosti s obzirom na način kako je proizvedena ili gajena.
Uz sve navedeno, naravno, važna je količina hrane koja se konzumira, raspored obroka, kojih bi trebalo da bude najmanje tri tokom dana, svakodnevno u približno slično vreme. Možemo da zaključimo koliko je važan njihov izbor prema piramidi ishrane.
Ugljeni hidrati bi trebalo da budu najzastupljeniji s 55-60% udela u dnevnoj ishrani (celovite, integralne žitarice,pirinač i si.) zatim belančevine i masti 15-20% učešća u dnevnoj ishrani, U tu svrhu nastale su i piramide zdrave ishrane.
