Uzrok za nastanak ateroskleroze je zapušenje koronarnih arterija, uslovljeno stvaranjem jedne ili više žućkastih pločica, u medicinskoj terminologiji aterosklerotičnih plaka. One se sastoje iz depoa masnih naslaga, a nalaze se u unutrašnjosti arterija, te shodno tome uvećavaju i smanjuju obim arterija, otežavajući cirkulaciju krvi. Ovaj proces se naziva ateroskleroza.
Arterioskleroza je drugi proces koji se odvija u arterijama, a sastoji se u njihovom očvršćavanju i gubljenju elastičnosti, što dovodi do njihovog prevremenog starenja.
Poređenje bi se moglo napraviti sa crevom za vodu koje se ostavi na otvorenom tokom dužeg vremenskog perioda: stari i gubi fleksibilnost. Primećujemo da je ateroskleroza (stvaranje aterosklerotičnih pločica) proces koji se odigrava u određenim delovima arterija, dok arterioskleroza nije lokalnog karaktera, već utiče difuzno na sve arterije u organizmu. Oba procesa i arterioskleroza i ateroskleroza su, međutim, izazvana nizom zajedničkih mehanizama koje ćemo izložiti u produžetku.
STVARANJE ATEROSKLEROTIČNIH PLOČICA
Zabrinutost za bolesti srca i za aterosklerozu nastala je tokom rata u Koreji, kada su kod mladića iz SAD-a poginulih u borbi primećeni teži oblici lezija (u vidu aterosklerotičnih pločica) koronarnih arterija, koje bi u budućnosti uzrokovale anginu pektoris ili infarkt miokarda. Ova činjenica pripisana je ishrani baziranoj na milk šejku, hot dogu i hamburgerima koji su i dalje neverovatno popularni u ovoj zemlji. Tako je, već tokom 1950. godine, protiv ateroskleroze otpočela kampanja radi poboljšanja načina ishrane.Činioci koji utiču na stvaranje ovog omotača su sledeći:
Proteinski matriks
Započinje proces stvaranja aterosklerotičnih žućkastih pločica; obično je sastavljen od malog fibrinoznog ugruška, što je posledica abnormalnog stvaranja trombocita u krvi. Trombociti su minijaturna telašca koja između ostalog služe za iniciranje procesa koagulacije kod krvarenja; slobodno cirkulišu kroz krv, a u posebnim slučajevima povećavaju svoju sposobnost adhezivnostii: doslovno se lepe međusobno, stvarajući male trombove oko kojih se započinje stvaranje krvnog ugruška (kod krvarenja) ili gomilanje masti (u slučajevima aterosklerotičnih pločica). Međutim, postavlja se pitanje zašto dolazi do abnormalnog nagomilavanja trombocita. Kardiolozi postavljaju različite hipoteze, koje su verovatno sve podjednako tačne. Na prvom mestu, trombociti se mogu skupiti oko’ male lezije endotela (veoma tanak film ili prekrivač ćelija koji prekriva zid arterija) sa ciljem da je izleče. Takođe se pripisuje važna uloga slobodnim radikalima, koje ćemo komentarisati u produžetku. Ovim se objašnjava da je na prvom mestu potreban depozit proteina da bi došlo do začepljenja. Zbog toga, kardiolozi svaki put sve više upozoravaju na činjenicu da nije samo ishrana bogata mastima ta koja može da prouzrokuje razvoj ateroskleroze, već i ona koja obiluje proteinima.
Slobodni radikali
Pre skoro dve decenije, počelo se govoriti o njima u polju alternativne medicine. Kasnije su prihvaćeni i od strane konvencionalne medicine kao uzročnici raznih bolesti. Svi molekuli i atomi poseduju nivo jonske stabilnosti proizvedene od strane neurona i protona jezgra i elektrona iz omotača atoma ili molekula.
U nekim slučajevima, iz različitih razloga, elektroni iz omotača prelaze u nestabilnu formu, stimulisani su i postaju sposobni za hemijsku reakciju sa drugim elementima, čime se vrši snažna agresija na ćeliju, naročito na njen zid. Faktori kao što su zagadenost sredine, infekcije, duvan ili veštački obrađene namirnice doprinose stvaranju više slobodnih radikala nego što je uobičajeno.
Slobodni radikali izazivaju u telesnim tkivima proces oksidacije, koja ćelije čini starim i uništava ih. Slobodni radikali su dovedeni u vezu sa mnoštvom degenerativnih procesa, kao što je rak na primer, opadanje imuniteta, kardiopatije i starenje uopšte. Postojanje velikog broja slobodnih radikala u koronarnim arterijama prouzrokuje mikrolezije vaskularnog endotela i povećanje nagomilavanja trombocita.
Depoi holesterola
U drugoj fazi po redu, kada je proteinski matriks već stvoren, započinje deponovanje holesterola u njemu. Masti životinjskog porekla su glavni uzročnici za razvoj ove faze. Da bi se ovaj proces objasnio na jednostavniji način, može se reći da su masti guste konzistencije štetnije od tečnih, jer stvaraju depozit koji je viskozniji i lepljiviji, sa većom sposobnošću da stvori začepljenje. Većina biljnih masti je tečnija, pošto je njihova tačka prelaza u kruto stanje niža, dok je većina životinjskih masti već u čvrstom stanju na sobnoj temperaturi. Proces deponovanja holesterola, kao što se može zamisliti, nije pitanje nedelja ili meseci, već godina i godina nepravilnog života.
