Meso ili pulpa bundeve povoljno utiču na regulaciju probave. Količinu bundeve u ishrani trebalo bi da povećate ako patite od zatvora, imate li osetljiv ili bolestan želudac ili creva.
Bundeva je prirodni diuretik pa bi je trebale jesti osobe s upalama mokraćnih puteva, upalom bubrega, bešike i žući, kao i bolesnom prostatom.
Bundeva sadrži veliki procenat vode (do 95%), a sasvim mali procenat masti, tako da je korisna u svim dijetama.
Meso bundeve je lako svarljiva namirnica, male energetske vrednosti, a sadrži značajnu količinu vitamina i minerala. Energetska vrednost bundeve je oko 26 kcal na 100 grama. Posebno je bogata beta karotenom, vitaminom C, E i vitaminima B grupe, te mineralima kalijumom, kalcijumom i fosforom.
Od bundeve možete pripremiti salatu, sok ili je koristiti kod pripreme raznih slanih i slatkih jela.
Bundevu isečenu na kockice ili ploške možete kuvati na pari ili u ključaloj vodi, pirjati, peći na roštilju ili je pohovati. Za kuvanje je dovoljno oko 5 minuta.
Izbor kuvarskih tehnika samo je početak u pripremi jela od bundeve. Kuvane bundeve možete upotrebiti s puterom kao samostalno jelo ili prilog, za pripremu umaka i hladnih salata. Pirjana bundeva može biti sastavni deo variva samostalno ili sa drugim povrćem, kao deo nadeva za palačinke, savijače ili pite. Pečena bundeva može biti glavno jelo, samostalno ili u kombinaciji s mesom.
Uz jela od bundeve koriste se začini poput peršuna, majčine dušice, žalfije, lovora, đumbira i cimeta.
U ishrani se sve češće koristi i bundevino ulje. Ulje sadrži sve vitamine i minerale poput pulpe bundeve, ali u znatno većim količinama. Ulje sadrži korisne esencijalne masne kiseline, a zanimljivo je da je ulje bundeve izvor alfa linolenske oleinske kiseline koje često nedostaje u našoj tradicionalnoj kuhinji.
Bundevino ulje se zbog svojih hranljivih i lekovitih svojstava ubraja u delikatesna ulja.
Semenke bundeve imaju takođe veliku hranljivu vrednost. Energetska vrednost semenki 20 je puta veća od mesnatog dela bundeve. Ali su one i znatno bogatije mineralima i vitaminima. Semenke bundeve su odlično sredstvo protiv crevnih parazita, a preporučuju se kod dečjih glista.
Semenke treba oljuštiti neposredno pre upotrebe, kako bi se sačuvala njihova vrednost, ali se treba pripaziti da se ne ukloni tanka, sivkasto-zelenkasta opna.
U poslednje vreme je beta – karoten dobio i značajan publicitet u naučnoj literaturi zbog višestrukog zaštitnog delovanja u organizmu . Beta – karoten blokira formiranje slobodnih radikala i tako direktno sprečava oštećenje ćelijske DNK strukture , deluje kao jak antioksidant masti , što znači da koči razvoj superoksida i peroksida .
Pretpostavlja se da dnevne doze beta – karotena ( 7-10 mg ) , koje se mogu unositi u obliku kapsula ili još jednostavnije u obliku napitka , smanjuju rizik od pojave raka grla , želuca , jednjaka i grlića materice .
