Uz pravilan higijensko-dijetetski režim otklonićete neprijatne simptome gljivične infekcije nesnosan svrab, beličasti vazalni sekret, peckanje i žarenje pri mokrenju, eritem vulve i bol pri seksualnom odnosu…
Vulvovaginalna kandidijaza (VVC) je akutna upalna bolest koja zahvata vaginu i regiju oko polnog organa. Oko 75 odsto žena u reproduktivnoj dobi osetilo je neprijatne tegobe izazvane ovom infekcijom, kod čak polovine njih javila se nekoliko puta, dok je kod deset odsto pacijentkinja poprimila hroničan tok. Uzročnik oboljenja jeste gljivica Candida albicans, a o tome kako se prenosi, koji su glavni simptomi i na koji način se dijagnostikuje.
Svrab – prvi signal
Nesnosan, intenzivan svrab, beličasti vaginalni sekret, peckanje i žarenje pri mokrenju, crvenilo vulve i bol pri seksualnom odnosu – simptomi su koji ukazuju na vaginalnu kandidijazu. “Gljivice su, inače, normalno zastupljene u vagini, ali kada počnu nekontrolisano da se razmnožavaju, nastaje infekcija. Često se dešava da ne izaziva posebne subjektivne tegobe, čak ni simptome. Bolest obično nastaje tokom lečenja antibioticima i kasnije, usled oslabljene reakcije imunološkog sistema, ali i nakon upotrebe oralnih kontraceptiva, dodatne hormonske terapije ili antian-drogena, kao i usled loše kontrolisanog dijabetesa. Nije neubičajeno da se ova infekcija pojavi i u trudnoći.
Kako dolazi do infekcije?
Ovo oboljenje obično se lako leči, pod uslovom da se faktori rizika otklone ili stave pod kontrolu. Međutim, rekurentna (hronična) vulvovaginalna kandidijaza (RVVC) predstavlja komplikovaniji oblik oboljenja i javlja se kod pacijentkinja kod kojih se epizode vulvovaginalne kandidijaze ponavljaju bar četiri puta godišnje. Simptomi i tegobe su intenzivniji, što negativno utiče na kvalitet ženinog života i kako na poslovnom i na društvenom planu.
Zbog čega “obična” VVC prelazi u hronič-nu RVVC još uvek nije precizno utvrđeno, a pretpostavlja se da bi to mogla biti genetska predispozicija. “Candida albicans u obliku jednoćelijske forme, kvasnice – uobičajen je stanovnik vaginalne flore, ali kada mehanizmi odbrane oslabe, prelazi u izdužen oblik H ili hife i postaje virulentna. U tom slučaju lepi se za epitel vaginalnih zidova i privlači leukocite, što dovodi do pojačane vaginalne sekrecije, uz propratne simptome tipične za kandidijazu.
Vagina je posebno imunotolerantno mesto, koje mora ‘prihvatiti’ svoju normalnu floru i ‘strane’ supstance – spermu i ‘fetalni materijal’, te joj se potreban fini balans između imunotolerancije i imunološke odbrane. Konstantno postoji potreba da ‘pravi’ razliku u vezi s tim šta treba da prihvati, a šta da odbaci. Infekcija može nastati kao posledica gubitka kontrole nad patogenima ili gubitka tolerancije, pošto je neophodno razlikovati štetnu (hifa) od nepatogene (kvasnica) forme kandide”, objašnjava doktorka Đukanović. Uloga normalne flore – laktobacila – u vagini je presudna, a ona se nalazi pod velikim uticajem fizioloških promena (menstrualni ciklus, hormoni), menopauze… Ukoliko se poremeti flora (najčešće upotrebom antibioitika), skolonost ka VVC je zagarantovana.
Dijagnostika je jednostvna
Infekcija se često može dijagnostikovati na osnovu ginekološkog pregleda. Mikroskopski pregled uzorka vaginalnog iscetka daje karakterističnu sliku, tako da su dodatne analize najčešće nepotrebne. U slučaju negativnog mikroskopskog nalaza, može se uraditi kultura brisa vagine na specijalnoj podlozi. “Od vaginalnog brisa pravi se direktan preparat (bez zasejavanja na podlogu), na kom se često vide gljivice, ali s obzirom na to da je osetljivost preparata prilično niska, ova metoda nije dovoljna.
Potom se bris zasejava na specijalne hranljive podloge za gljivice (saburo), čije kolonije izrastaju za oko 48 do 72 sata. Nakon toga mikrootganizam se identifikuje pomoću brzog testa (albikans nije jedini soj kartdide koji uzrokuje VVC i RVVC, to može da bude, recimo, glabrata), na kojem se može očitati i antimikogram (osetljivost na najčešćče antimikotike). Ovi rezultati se dobijaju gotovi u intervalu od 24 do 48 sati”.
Kako se leči
Kandidijaza se leči antimikoticima za lokalnu upotrebu – vaginaletama, a dužina treapije zavisi od kliničkog nalaza i količine izolovane gljivice (najčešće se uzima tri dana uzastopce). Trudnicama se obično propisuju kanesten vaginalete, i to u poslednjem trimestru trudnoće, pošto se one resorbuju iz vaginalne sluznice. “U težim slučajevima RVVC, pored lokalne, neophodna je i oralna, sistemska terapija, najčešće flukonazola, koji se pacijentkinjama daje jednokratno, u toku drugog ili trećeg dana mentrastrualnog krvarenja, kada se menja pH vagine i stvaraju uslovi za razmnožavanje gljivica. Takođe, preporučuje se oralna primena preparata mlečne kiseline, kao stoje, recimo, laktogin, odličan vaginalni probiotikčiji sojevi održavaju i koriguju mikrofloru preko intestinalne sluznice. Ovaj preparat danas se redovno propisuje uz antibiotike, kako bi se sprečilo nekontrolisano razmnožavanje kandide u vagini”, navodi doktorka Đukanović, ističući da se već nekoliko godina ispituje vakcina protiv vulvovaginalne kandidijaze, koja će, po svemu sudeći, u skorijoj budućnosti ući u široku upotrebu.
Najvažnija je prevencija
U prevenciji ove gljivične infekcije ključnu ulogu imaju ishrana i intimna higijena, koja podrazumeva i povremeno korišćenje irigatora sa baznim rastvorom (originalne kesiceTantum rossa, Multigvn, ili rastvor sode bikarbo-ne), pre i posle menstrualnog ciklusa te nakon intimnog odnosa. Takođe, treba izbegavati seks za vreme menstruacije. Preporučuje se nošenje pamučnog veša, koji se može prati na visokim temperaturama i koji ne nadražuje intimnu regiju, kao i redovno menjanje dnevnih uložaka (koristiti isključivo one s pamučnim gornjim slojem). Treblo bi imati na umu da širenju gljivica i razvoju infekcije pogoduje i nošenje uske i sintetičke odeće, hulahopki…
Nošenje mokrog kupaćeg kostima i vlažne odeće posle treninga takođe povećava rizik od razvoja gljivičnih infekcija.
Za ozbiljne infekcije kandidom kao i za prevenciju najbolje je piti posebnu čajnu mešavinu od većeg broja lekovitih biljaka.Saznajte više o čaju za kandidu i naručite online >>>Čaj protiv kandide>>>
Pojačajte efekte terapije
Tokom lečenja preporučuje se promena režima ishrane, a u meni bi što češće trebalo uvrstiti ove namirnice:
– probiotski jogurt, kiselo mleko i kefir,
– sveže prirodne sokove od povrća,
– hleb i peciva od integralnog brašna, bez kvasca,
– integralni pirinač, ječam, proso, zobene pahuljice,
– spanać, blitvu, kupus, crni i beli luk, karfiol, brokoli….
Šta treba izbegavati?
šećer u bilo kom obliku,peciva i hleb od belog brašna s kvascem,konzumiranje voća i voćnih prerađevina, kako bi se još više snizio nivo šećera,konzerviranu hranu,gazirana pića,mleko i sladoled,salatu sa sirćetom,namirnice koje se zasnivaju na procesima vrenja.
