Kožno oboljenje kod koga se na dlanovima i/ili tabanima, kao i na bočnim stranama prstiju ruku i/ili nogu javljaju mali plikovi ispunjeni bistrom tečnošću, naziva se dishidroza, a poznata je i kao dishidrotični ekcem i pomfoliks.
Plikovi koje izaziva dishidroza obično traju oko 3 nedelje i izazivaju jak svrab i peckanje. Kada se plikovi na rukama i nogama isuše, koža može da počne da se ljušti. Obično se plikovi na dlanovima i/ili tabanima pojavljuju nanovo, ponekad pre nego što koža u potpunosti zaceli od prethodnih.
Lečenje dihidroze najčešće podrazumeva utrljavanje krema i masti na zahvaćene površine. Kod ozbiljnih slučajeva, za lečenje pored krema lekar može da preporuči kortikosteroide u obliku pilula, poput prednizona, ili injekcija.
Simptomi i uzroci
Simptomi
Plikovi koji se pojavljuju na rukama i nogama usled dishidroze, najčešće izbijaju na bočnim stranama prstiju ili na dlanovima. Ponekad su zahvaćeni i tabani.plikovi na nogama i rukama su najčešće sitni – veličine vrha olovke – i grupisani su u grozdovima.
U ozbiljnijim slučajevima može da dođe do spajanja mehurića i formiranja većih plikova. Koža zahvaćena dishidrozom može da bude veoma bolna, kao i da svrbi. Kada se plikovi na nogama ili rukama isuše i oljušte, do čega dolazi za oko tri nedelje, koža ispod njih može da bude crvena i osetljiva.
Dishidroza ima tendenciju prilično redovnog ponavljanja mesecima ili godinama.
Kada bi trebalo da idete kod lekara
Javite se lekaru ukoliko imate osip na rukama i nogama koji ne prolazi.
Uzroci
Uzrok dishidroze je nepoznat. Može da se poveže sa sličnim kožnim oboljenjem koje se zove atopijski dermatitis, kao i sa alergijama, kao što je polenska groznica. Izbijanje može da bude i sezonsko kod osoba koje imaju nazalne alergije.
Faktori rizika
U faktore rizika zbog kojih može da se pojavi dishidroza spadaju:
- Stres – Izgleda da se dishidroza mnogo češće javlja u periodima izloženosti emocionalnom ili fiziološkom stresu.
- Izlaganje nekim metalima – U takve metale spadaju kobalt i nikal – obično u slučaju rada sa njima.
- Osetljiva koža – Osobe kod kojih se javlja osip nakon kontakta sa nekim iritansima, imaju veće šanse da dobiju dishidrozu.
- Atopijski ekcem – Neke osobe koje pate od atopijskog ekcema, mogu da dobiju i dishidrotični ekcem.
Komplikacije
Za većinu onih kod kojih se javlja dishidroza, to je samo neprijatan svrab. Kod drugih, bol i svrab mogu da dovedu do ograničene mogućnosti korišćenja šaka i stopala. Jako češanje može da poveća rizik od nastanka bakterijske infekcije na zahvaćenom delu kože.
Dijagnostikovanje
U većini slučajeva lekar dijagnostikuje dishidrozu fiziološkim pregledom. Ne postoje laboratorijske analize koje bi posebno služile za dijagnostikovanje dishidroze, međutim, lekar može da zatraži neke analize da bi isključio druga kožna oboljenja zbog kojih mogu da se jave slični simptomi.
Na primer, bris kože se analizira na prisustvo gljivica koje izazivaju kožna oboljenja, kao što je atletsko stopalo. Alergije i osetljivost kože mogu da se otkriju pomoću epikutanih testova, tako što se koža izlaže različitim supstancama.
Lečenje dishidroze
U zavisnosti od toga koliko su ozbiljni znakovi i simptomi, razlikuje se i lečenje:
- Kortikosteroidi – Masti i kreme kortikosteroida sa jakim dejstvom mogu da ubrzaju nestanak mehurića (Beloderm krema). Umotavanje lečene površine u plastičnu foliju može da poboljša apsorpciju. Nakon kortikosteroida mogu da se stavljaju i vlažne obloge da bi poboljšale delovanje leka.
U ozbiljnim sličajevima, lekar može da prepiše kortikosteroide u obliku pilula, kao što je prednizon. Dugotrajno korišćenje steroida ima brojna neželjena delovanja.
- Fototerapija – Ako drugi tretmani za lečenje nisu delotvorni, lekar može da preporuči posebnu vrstu terapije svetlošću pri kojoj se kombinuje izlaganje UV svetlosti i lekova koji pomažu da koža bolje reaguje na delovanje ove vrste svetlosti.
- Imunosupresivne masti – Lekovi kao što su takrolimus i pimekrolimus mogu da pomognu osobama koje žele da ograniče izlaganje steroidima. Neželjeno dejstvo ova dva medikamenta je povećan rizik za nastanak kožnih infekcija.
- Injekcije botulinskog toksina (botoksa) – Neki lekari mogu da preporuče i injekcije botoksa za lečenje ozbiljnih oblika dihidroze.
Priprema za odlazak lekaru
Verovatno ćete najpre posetiti lekara opšte prakse. On/ona može da vas uputi dalje kod specijaliste za kožne bolesti, odnosno dermatologa. Ovo su neke informacije koje mogu da vam pomognu da se pripremite za odlazak kod lekara.
Šta možete da uradite
Pre odlaska možete da zapišete odgovore na ova pitanja:
- Da li ste imali ovaj problem i ranije?
- Da li ste alergični na neke supstance, kao što su guma, lepak, parfemi ili nikal?
- Da li u poslednje vreme imate povišen nivo stresa?
- Koje lekove i suplemente redovno uzimate?
- Da li ste na radnom mestu (ili usled hobija) izloženi nekim metalima ili hemikalijama?
Šta možete da očekujete od lekara
Lekar će vam verovatno postaviti brojna pitanja:
- Kada su se prvi put pojavili simptomi?
- Da li su simptomi stalni ili povremeni?
- Koliko su jaki simptomi?
- Da li nešto deluje na ublažavanje simptoma?
- Da li nešto pogoršava simptome?
- Da li ste na radnom mestu (ili usled hobija) izloženi nekim metalima ili hemikalijama?
Samonega
Način života i prirodni lekovi
Ulja za ublažavanje dishidroze
Ovo je jedan veoma delotvoran prirodni lek za lečenje dishidroze na koži. Za ovaj prirodni lek, bi trebao koristiti ulja koja su lako dostupna u svakom domaćinstvu.
- Uzmite 4 kašike maslinovog ulja.
- Dodajte 1 kašičicu kokosovog ulja .
- Svaki put kada operete ruke ili noge, nanesite ovu mešavinu ulja.
Ostali prirodni lekovi za dishidrozu koje možete da primenjujete kod kuće su:
- Obloge – Vlažne, hladne obloge mogu da ublaže svrab.
- Lek protiv svraba – Antihistaminici u slobodnoj prodaji, kao što su difenhidramin i loratadin mogu da ublaže svrab.
- Primena američke leske (hamamelisa) – Potapanje zahvaćenih površina u hamamelis može da ubrza zaceljenje.
Prevencija
Pošto je uzrok dishidroze nepoznat, ne postoji proveren način da se ovo oboljenje spreči. Prevencija može da se sastoji od kontrole stresa i izbegavanja izlaganju metalima, kao što su kobalt i nikal.
Dobra nega, takođe, može da zaštiti kožu. Ovo podrazumeva:
- Upotrebu blagih sredstva za čišćenje i mlake vode za pranje ruku, kao i dobro sušenje.
- Redovna upotreba ovlaživača.
- Nošenje rukavica.
