Na sirovoj dijeti zaboravite na šporet, on vam neće trebati. Uglavnom ćete jesti sirovo voće, povrće, semena, orase i žitarice. Zagovornici ove dijete smatraju da termičkom obradomn hrane dolazi do uništavanja hranljivih materija i prirodnih enzima. Po njihovim rečima to je loše zato što enzimi olakšavaju varenje i bore se protiv hroničnih bolesti. Kuvanjem ovi enzimi se razgrađuju (denaturišu).
Neki ljubitelji sirove ishrane govore da kuvanje čini hranu toksičnom. Oni tvrde da dijeta sa sirovom hranom može sprečiti glavobolje i alergije, povećati imunitet i pamćenje i poboljšati artritis i dijabetes. Šta možete jesti i šta ne možete
Možete jesti sirovu, neprerađenu, uglavnom organsku hranu. To bi bilo: sirovo voće, povrće, orašasti plodovi, semena i proklijala zrna. Neki jedu nepasterizovanu mlečnu hranu, sirova jaja, meso i ribu u manjim količinama. Vaša hrana može biti hladna ili čak malo topla, sve dok ne pređe 40 stepeni Celzijusa. Možda ćete morati da poradite na svojim kuhinjskim veštinama.
Ako se odlučite samo za organsko – onda se spremite da izdvojite pozamašnu sumu novca za ovu pustolovinu i dovoljno vremena za traganje za takvim namirnicama. Pošto su neke nekuvane i nepasterizovane namirnice povezane sa bolešću koja se prenosi hranom, moraćete temeljno oprati svoju hranu i biti posebno oprezni sa rizičnim namirnicama kao što su klice, maline, nepasterizovani sokovi, zeleni luk i zelena salata.
Zbog rizika od trovanja hranom, ishrana sirovom hranom se ne preporučuje trudnicama, maloj deci, starijim osobama, osobama sa slabim imunološkim sistemima, kao i onima sa hroničnim zdravstvenim stanjima kao što su bolesti bubrega. Vežbanje, kako kažu na ovoj dijeti nije potrebno. Zbog toga što ćete iskusiti šta znači niskokalorična ishrana – mršavićete iako to možda ne želite, pa čak i bez vežbanja.
Šta biste još trebali znati Jedenje puno povrća i voća pomaže u kontroli krvnog pritiska. Dijeta ima malo natrijuma, tako da može pomoći da smanjite šanse za moždani udar, srčani udar, osteoporozu, rak želuca i bolest bubrega. Gubitak težine može pomoći u sprečavanju ili upravljanju dijabetesom tipa 2. Ali pošto većina ljudi koji jedu sirovu hranu isključuju proizvode životinjskog porekla, možda ćete morati da uzimate vitaminske dodatke kako biste nadoknadili bilo kakve praznine u ishrani. Fanatični zagovornici tvrde da to nije potrebno i da je zabranjeno uzimanje bilo kakvih suplemenata, iako je jasno da nije reč o uravnoteženoj ishrani.
Da li radi?
Verovatno ćete na ovoj dijeti izgubiti na težini, pošto je većina njene hrane nisko-kalorična i bogata vlaknima. Jedna studija je otkrila da su ljudi koji su pratili ishranu sirovom hranom izgubili značajnu količinu težine. Većina onoga što jedete biće bogata vitaminima, mineralima, vlaknima i fitokemikalijama koje se bore protiv bolesti. Ali ima mnogo nedostataka. Dijetu je teško pratiti i neadekvatna je u mnogim esencijalnim hranljivim materijama, kao što su proteini, gvožđe, kalcijum, vitamin B12 i još mnogo toga.
Pored toga, suprotno tvrdnjama mnogih ljubitelja sirove hrane, kuvanje ne čini hranu toksičnom, već čini pojedinu hranu lakše svarljivom i bolje iskoristljivom. Kuvanje, na primer pojačava neke hranljive sastojke, kao što je beta-karoten i likopen, a ubija bakterije, što vam pomaže da izbegnete trovanje hranom. Nema naučnih dokaza da sirova hrana sprečava bolest! Dijeta sa sirovom hranom je nisko kalorična, bogata vlaknima, a zasniva se prvenstveno na zdravoj hrani iz celih biljaka, tako da će ovakav način ishrane dovesti do gubitka težine.
Ali ishrana je nutricionistički neadekvatan i veoma restriktivan plan koji će biti teško zadržati na dugi rok. Rizik od trovanja hranom zbog konzumiranja sirove ili nedovoljno kuvane hrane nadmašuje prednosti ovog plana.
