Šizofrenija je jedna od najkomplikovanijih mentalnih bolesti. Postoji mnogo filmova snimljenih i mnogo knjiga napisanih o tome – glavni lik je oboleo od šizofrenije. Simptomi šizofrenije su često neprimetni i nepredvidivi. Ovaj poremećaj se obično javlja u ranim i srednjim dvadesetim godinama i drastično utiče na ljudske živote. U ovom članku ćemo navesti 10 važnih činjenica o šizofreniji.
1. U većini slučajeva šizofrenija se uspešno leči. Uz pomoć antipsihotika, većina simptoma šizofrenije se uspešno leči. Naravno, ovi lekovi se moraju redovno uzimati. Uz pomoć lekova, osećaj uzrujanosti i halucinacije nestaju za nekoliko dana, a opšte stanje se dosta poboljšava nakon oko šest nedelja.
2. Većina ljudi koji imaju šizofreniju nisu opasni za druge. Često ljudi misle da su ljudi oboleli od šizofrenije agresivni i opasni, ali ovo nije tačno. Zapravo, statistički podaci ne pokazuju nikakvu značajnu vezu između kriminala i šizofrenije ili drugih mentalnih bolesti. Ipak, primećeno je da određeni narkotici mogu izazvati napade besa kod ljudi obolelih od šizofrenije, pa zato moraju izbegavati te supstance po svaku cenu.
3. Učestalost samoubistava kod šizofreničara je veoma velika. Dokazano je da su ljudi oboleli od šizofrenije skloniji samoubistvu od drugih ljudi. Oko 10% Amerikanaca koji imaju šizofreniju počini samoubistvo. Ovo je češće kod mlađih muškaraca. Pošto je ličnost šizofreničara veoma komplikovana, teško je predvideti da li će bolesnik počiniti samoubistvo i kada je neophodna pomoć i nadzor.
4. Određene supstance mogu uzrokovati simptome slične onima koje izaziva šizofrenija i obrnuto, ljudi oboleli od šizofrenije mogu se ponašati poput narkomana. Ova sličnost je razlog određenih nesporazuma i zabuna u mnogim situacijama. Takođe je primećeno da droge mogu pogoršati simptome šizofrenije.
5. Neželjena dejstva lekova protiv ove bolesti su nekad toliko teška da pacijenti počnu da se pitaju da li im više problema pravi bolest ili lekovi. Antipsihotici mogu imati mnoge neželjene nuspojave kao što su:
– Pospanost
– Vrtoglavica
– Zamagljen vid
– Ubrzan rad srca
– Osetljivost na sunce
– Osip po koži
– Grčevi u mišićima
– Drhtavica
– Anksioznost
Ovo su samo neki od neželjenih efekata lekova koji se mogu javiti. Naravno, ovakav tretman veoma teško pada pacijentu. Srećom, u većini slučajeva neželjena dejstva na kraju prestanu i pacijent može voditi normalan život.
6. Šizofrenija nije retka bolest. Ako 1,5% Amerikanaca ima dijagnozu šizofrenije, dok je u Irskoj oko 1% stanovnika obolelo od ove bolesti.
7. Primećeno je da su određeni elementi u tragovima povezani sa šizofrenijom. Statistički podaci su pokazali da prisustvo nekih hemijskih elemenata u tragovima, poput litijuma i fosfora u zemljištu, mogu znatno smanjiti broj obolelih od šizofrenije. Na mestima gde je zemljište bogato tim elementima, stopa obolelih je manja za čak 30%. Sa druge strane, aluminijum ima negativne efekte i povećava broj umrlih od šizofrenije. Ovaj element se unosi u organizam preko vode i hrane.
8. Šizofrenija se manifestuje kroz dve vrste simptoma – pozitivne i negativne. Pozitivni simptomi šizofrenije uključuju deluzije i halucinacije. Negativni simptomi šizofrenije podrazumevaju oslabljene reakcije na određene značajne događaje, bezvoljnost i poremećaje u govoru. Glavni lik poznatog filma „Blistavi um“ ima i jedne i druge simptome, ponekad je potpuno ushićen, ima halucinacije i deluzije i na kraju se potpuno povlači iz društva.
9. Ljudi obično misle da su šizofrenija i bipolarni poremećaj ličnosti ista stvar. Kao što je već navedeno, ljudi sa šizofrenijom mogu imati dve različite vrste simptoma – pozitivne i negativne. Kod bipolarnog poremećaja ličnosti, pacijent prolazi kroz periode teške depresije nakon kojih slede periodi euforije, tako da se ova dva poremećaja često brkaju. Ipak, uzroci, simptomi i tretmani ovih oboljenja se dosta razlikuju i zato ove bolesti ne treba mešati.
10. Još uvek nije poznato šta je uzrok šizofrenije. Trenutno postoji mnogo teorija o tome šta zapravo uzrokuje šizofreniju. Najprihvaćenija je teorija da je ovde genetski faktor presudan i teorija je bazirana na činjenici da je kod jednojajčanih blizanaca verovatnoća 60% da će drugi blizanac oboleti ako jedan već ima šizofreniju. Ipak, postoji i hipoteza da ljudi samo nasleđuju „mogućnost da obole od šizofrenije“ i da spoljni faktori poput virusa, loše ishrane majke tokom trudnoće, korišćenje marihuane ili jaki psihički stresovi moraju postojati kao okidač kako bi se bolest i pojavila.
