Kelj je povrće tamnozelenih listova, koje pripada familiji Kupusnica, grupi povrća u koju još spadaju i kupus, brokoli, zelje, karfiol i prokelj. Kelj je jedan od najstarijih članova ove familije. Smatra se da vodi poreklo iz istočnog Mediterana ili Male Azije, a u SAD su ga doneli engleski doseljenici u 17.veku. Danas je kelj veoma popularno povrće u Kini, Tajvanu i Vijetnamu, gde ga najčešće pripremaju sa govedinom. Ovo povrće se može naći u toku cele godine, ali najbolje uspeva tokom zime i u rano proleće, jer niske temperature pospešuju stvaranje slasti njegovih listova.
Najčešće su zastupljene tri vrste kelja: kovrdžavi, ’’dinosaurus’’(Lacinato) i ukrasni. Kovrdžavi kelj ima jači ukus i neravniju strukturu listova nego ukrasni, dok je ’’dinosaurus’’ kelj slađi i ima plavkasto-zelene listove.
Kelj se može kuvati ili koristiti u svežem stanju, za salatu. Pošto je njegovo lišće žilavo i gorko, mnogo češće se pribegava kuvanju, da bi se gorčina redukovala, a lišće smekšalo. Na jugu SAD-a, kelj se obično priprema dinstanjem, sam, ili u kombinaciji sa zeljem, lišćem slačice ili repom.
Osim što je širom sveta veoma popularan sastojak u kulinarstvu, kelj se smatra izuzetno hranljivom namirnicom, veoma bogatom moćnim antioksidansima koji imaju protivupalno dejstvo i usporavaju starenje. Kelj je odličan izvor vitamina A, C i K. Ilustracije radi, jedna šolja sirovog, seckanog kelja, sadrži približno 200% vitamina A, 130% vitamina C i neverovatnih 680% vitamina K. Veoma je dobar izvor biljnih vlakana, kao i brojnih mineralnih materija, kao što su folati, gvožđe, kalcijum, kalijum, mangan i fosfor.
UTICAJ KELJA NA ZDRAVLJE
Sve povrće iz familije kupusa, pa i kelj, sadrži fitoelemente za koje se zna da imaju antikancerogena svojstva. Epidemiološka istraživanja ukazuju na to da korišćenje kupusnica u ishrani može preventivno da deluje na rak debelog creva, dojke, prostate i jajnika.
Usporavanje starenja
Pokazalo se da redovna upotreba kelja ima neverovatan efekat na povećanje elastičnosti kože, a samim tim i na usporenje starenja.
Protivupalno dejstvo
Smatra se da kelj veoma utiče na sprečavanje upala u organizmu. Namirnice sa ovakvim karakteristikama je važno unositi, jer se na taj način štitimo od hroničnih upala, koje dovode do hroničnih bolova u zglobovima, ukočenosti i artritisa.
Snižavanje holesterola
Visok sadržaj biljnih vlakana u kelju, utiče na smanjenje visokih vrednosti holesterola u krvi, a na taj način utiče i na smanjenje rizika od arteroskleroze. Procenjeno je da jedna šolja kelja sadrži 10,4% od potrebnog dnevnog unosa biljnih vlakana.
Prevencija katarakte
Kelj sadrži ogromne količine beta karotena i luteina, koji štite od slepila i katarakte, uzrokovanih UV zracima.
Redukcija telesne mase
Kelj ima veoma malo kalorija-jedna šolja sadrži 36 kalorija i 0g masti, što ga čini odličnim izborom kod dijeta usmerenih na gubljenje težine. Dodajte kelj u svoje supe i salate, da biste ih obogatili.
Detoksikacija
Kelj sadrži sumpor,koji je veoma bitan u procesu detoksikacije. Sumpor učestvuje u eliminaciji slobodnih radikala i toksina (kao što je mokraćna kiselina) iz tela.
Jačanje kostiju i zuba
Kelj je značajan izvor kalcijuma, mangana i magnezijuma, koji utiču na to da vaši zubi i vaše kosti budu zdravi.
Jačanje imunog sistema
Pošto je kelj bogat C vitaminom, potpomaže jačanje vašeg imunog sistema.
Sprečavanje anemije
Zahvaljujući visokom sadržaju gvožđa, kelj je veoma dobar u sprečavanju anemije, naročito one uzrokovane gubitkom gvožđa.
Kada kupujete kelj, izaberite onaj sa manjim listovima, jer je on blažeg ukusa, a i listovi su mu manje naborani. Da biste najbolje iskoristili sve ono što kelj ima da ponudi, pokušajte da ga jedete u sirovom stanju, jer je na taj način gubitak hranljivih materija neznatan-samo ga operite, uklonite drške, iseckajte na tračice i koristite kao dodatak salatama ili supama.
