Kalcifikacija dojke uzroci
Uzroci kalcifikacija u dojkama mogu biti i benigni i maligni. Stoga, je neophodna tačna dijagnoza kalcifikacija dojki u najkraćem mogućem roku da bi se odredilo pravovremeno lečenje (ako je potrebno) i izbegle komplikacije.
Šta je kalcifikacija dojke ?
Termin kalcifikati u dojci, odnosi se na često stanje kod koga se čvrsti kalcijum taloži u nekim mekim tkivima dojke.Kalcifikacija je obično bezopasna pa medicinski tretman nije uvek neophodan. Bez obzira na to, kalcifikati u dojkama uz druge prateće simptome mogu da ukazuju na rak dojke. Sumnju na ovo oboljenje obično pobuđuje veliki broj malih naslaga kalcijuma. Zbog toga se kalcifikati u dojkama ne smeju zanemarivati ni po koju cenu, osim u slučaju kada lekar od poverenja potvrdi da su benigne.
Kako nastaju kalcifikati u dojci ?
Čim primetimo neku abnormalnost na tkivu dojke, odmah pomislimo ništa manje nego na rak dojke. Ovo, doduše, jeste tačno u par slučajeva kalcifikacija u dojkama ali postoje i brojni benigni razlozi koji dovode do toga da se kristali kalcijuma talože u mekom tkivu dojki. Možda vam to nije poznato, međutim, blage kalcifikacije poznate kao mikrokalcifikati u u dojkama su sasvim uobičajene. Zapravo, majušne naslage nastaju kao deo procesa starenja kod starijih žena. Mogući uzroci zbog kojih se javlja kalcifikat u dojci su nabrojani u nastavku članka.
Već smo rekli da sa starenjem nastaje kalcifikacija u dojkama. Dok žena stari (recimo, ulazi u 40-te ili kasnije), mali tragovi kalcijuma se akumuliraju unutar tkiva dojke.Mikrokalcifikati nisu razlog za brigu, međutim, praćenje veličine i broja kalcifikacija za svrhu ima izbegavanje komplikacija.
Ranije traume ili fizičke povrede dojki mogu da pokrenu proces formiranja naslaga kalcijuma u tkivu dojki. Ove kalcifikacije nastale usled povrede, imaju zakrivljen ili asimetričan oblik. U takvom slučaju je potrebno detaljno proučavanje istorije bolesti, a mogući uzroci moraju da budu pažljivo ispitani, kako bi se isključio rak.
U retke uzroke spada infekcija tkiva dojke. Ovo se obično događa kod dojilja i praćeno je bolnom upalom dojke (mastitis). Infekcija dojke za sobom obično ostavlja polutrajne kalcifikacije.
Kalcifikati u dojkama mogu da budu i posledica neželjenog dejstva nekih lekova, posebno onih koji se koriste kod lečenja raka. Žene koje su podvrgnute radioterapiji zbog lečenja kancera, imaju veće šanse za pojavu kalcifikacija u dojkama od drugih.
Začepljenje mlečnog kanala je još jedan pokretački faktor za nastanak neobičnih naslaga kalcijuma u tkivu dojke. Isto stanje je povezano i sa proširenjem mlečnih kanalića (mamarna duktalna ektazija). Ovi slučajevi kalcifikacija u dojkama su benigni.
Premda su kalcifikati u dojkama retko kancerogene, u nekoliko slučajeva one ukazuju na rak dojke. Ovo se dešava kada ćelije dojke počnu ubrzano i nekontrolisano da se dele i stvaraju male kristale kalcijuma. Posledica je da ćelije koje se dele ometaju i susedne ćelije.
Kalcifikati u dojkama mogu da budu i posledica nekroze masti. U ovom slučaju, masne ćelije u lokalizovanim regijama izumiru i počinju da se stvrdnjavaju. Ova nekroza masti ne samo da izaziva upalu okolnog zdravog tkiva, već je veoma često praćena i nakupljanjem kalcijuma u tkivu.
U druge česte uzroke za kalcifikat u dojci spadaju i oni koji su povezani sa česticama metala iz kozmetičkih proizvoda, benignim cistama, fibroadenomom, kožnim kalcifikacijama usled kožnih bolesti i arterijskim kalcifikacijama.
U zavisnosti od veličine kalcifikacija u dojci, one se dele na dve vrste – mikrokalcifikati (koji se na mamografu vide kao sitne, bele tačkice) i makrokalcifikacije (koje se na snimku vide kao velike, bele tačke ili crtice). Ove prve se manifestuju kao ostaci naslaga kalcijuma koji ostaju iza ćelija koje se dele veoma brzo, dok su veće kalcifikacije bezopasne i posledica su ranijih povreda i upala. Prema medicinskoj statistici, u približno 80% slučajeva mikrokalcifikacije su benigne i bezopasne.
Simptomi i lečenje kalcifikacija u dojkama
Nakon pregleda oblika, veličine i broja naslaga kalcijuma koji se vide na mamografu (rendgenski snimak dojke), vrši se grupisanje na benigne, verovatno benigne i sumnjive (suspektivne) vrste. Kada postoji grupa mikrokalcifikacija, one se identifikuju kao nešto ozbiljno što zahteva dalja ispitivanja. Ako je neophodno, lekar može da izvede biopsiju iglom i uzme uzorak tkiva dojke da bi potvrdio malignitet kalcifikacija. Benigne makrokalcifikacije, s druge strane, nije potrebno dalje ispitivati.
U benignim slučajevima se praktikuje mamografija u pravilnim intervalima da bi se pratile bitnije promene veličine i broja kalcifikacija.
Što se tiče lečenja kalcifikata u dojkama, ono se praktikuje u slučaju kancerogenih vrsta. Lekar može da predloži tradicionalni metod lečenja raka dojke prilagođen pacijentkinji, u koji spadaju hemoterapija, zračenje i operacija.
Trebalo bi da imate na umu da ne postoji klinički dokaz koji potvrđuje povezanost suplementacije kalcijumom i kalcifikacija u dojkama.
