Palmitinska kiselina spada u najrasprostranjenije zasićene masne kiseline i ima je i u životinjama i u biljkama. Palmitinska kiselina je glavna komponenta ulja koja se dobijaju od palminog drveta, kao što su palmino ulje, ulje palminog jezgra i kokosovo ulje.
Brojne zdravstvene institucije, kao što je Svetska zdravstvena organizacija, kažu da unos zasićenih masti kroz ishranu, poput palmitinske kiseline, povećava rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Međutim, u umerenim količinama, palmitinska kiselina nije baš toliko loša, pošto ispoljava blaga antioksidantna i antiaterosklerotična svojstva, doduše u ispitivanjima na životinjama. Uopšteno gledano, ishrana sa višim sadržajem nezasićenih masti smatra se zdravijom.
Palmitinska kiselina u namirnicama
Palmitinska kiselina je po prvi put izolovana iz palminog ulja sredinom 19. veka, mada je kasnije otkriveno da je ima i u brojnim drugim namirnicama, kao što su maslac, sir, mleko, meso i druga biljna ulja poput maslinovog, stoji u Rečniku nutriceutičke i funkcionalne hrane. Palmitinska kiselina je i glavna zasićena mast u čokoladi, uz oleinsku i stearinsku kiselinu. Soli palmitinske kiseline se zovu palmitati i često se dodaju u niskomasno i nemasno mleko.
Moguća korisna svojstva
Prema korejskoj studiji objavljenoj 2010. godine u Žurnalu lekovite hrane, palmitinska kiselina ispoljava antioksidantna svojstva i može da spreči aterosklerozu kod pacova, mada nije delotvorna u istoj meri kao oleinska kiselina.
Mogući razlozi za zabrinutost
Za palmitinsku kiselinu se godinama smatralo da njeno konzumiranje podiže nivo holesterola, mada je kanadska studija iz 2002. godine, objavljena u Azijsko-pacifičkom žurnalu kliničke ishrane, ispitivala dejstvo visokog unosa palmitinske kiseline kod zdravih volontera i zaključila da ne podiže nivo holesterola kada se kombinuje sa linolnom kiselinom.
Međutim, kada je palmitinska kiselina kombinovana sa trans masnim kiselinama, nivo „lošeg“ LDL holesterola je rastao, a „dobrog“ HDL holesterola opadao. Ovo je značajno jer je linolna kiselina, nezasićena masna kiselina, uvek prisutna uz palmitinsku kiselinu u maslinovom, palminom i kokosovom ulju. Drugim rečima, palmitinsku kiselinu ne možete nikada da konzumirate samu, bez prisustva drugih zdravih masti, stoga je njen negativan uticaj na zdravlje u ranijem periodu bio možda malo precenjen.
Moguće zabune
Ulja palminog drveta, posebno devičansko kokosovo ulje, privlače pažnju zbog svojih svojstava koja su dobra za zdravlje, uglavnom zbog srednjelančanih masnih kiselina koje se koriste za energiju i ne podižu nivo holesterola. Međutim, najvažnija korisna svojstva kokosovog ulja su rezultat prisustva laurinske i kaprilne kiseline a ne palmitinske kiseline. Usled toga može da dođe do zabune i da se pretpostavi da je palmitinska kiselina mnogo zdravije nego što to zaista jeste. Raspitajte se kod svog lekara o korisnim i negativnim svojstvima različitih vrsta masti.
Izvori palmitinske kiseline
Masti su važan deo naše ishrane. One služe kao potencijalni izvor energije i goriva za ćelije, a neke vrste imaju ulogu u zdravlju mozga, srca i krvnih sudova. Masti i ulja koja konzumiramo sadrže molekule koji se zovu masne kiseline, a svaka različita namirnica često sadrži brojne masne kiseline. Jedna vrsta zasićene masne kiseline, koje ima u brojnim uobičajenim namirnicama, zove se palmitinska kiselina.
Meso
Jedan od izvora palmitinske kiseline je i meso, uključujući i živinsko, goveđe i meso divljači. Količina palmitinske kiseline u mesu zavisi od vrste mesa, kao i načina pripreme jela. Masni odresci crvenog mesa, kao i koža živine, obično sadrže prilično visok nivo zasićenih masti i velike količine palmitinske kiseline. Da biste smanjili unos palmitinske kiseline kada konzumirate meso, uklonite kožu i masnoću i birajte manje masne odreske crvenog mesa.
Mleko i mlečni proizvodi
Još jedan prehrambeni izvor palmitinske kiseline su mleko i mlečni proizvodi. Kravlje mleko prirodno sadrži zasićene masne kiseline pa je zato uobičajeno da mleko i proizvodi od njega sadrže i palmitinsku kiselinu. Namirnice poput sladoleda i maslaca mogu da budu posebno bogati izvori masnih kiselina, pošto sadrže visok nivo mlečnih masti. Da biste sprečili prekomerni unos palmitinske kiseline kada jedete mlečne proizvode, birajte one koji su niskomasni poput mleka sa manjim sadržajem masti ili obranog mleka.
Palmino i druga biljna ulja
Palmitinska kiselina se nalazi i u nekim biljnim uljima. Među njima je i palmino ulje koje se dobija ekstrakcijom iz plodova palminog drveta. Zbog sadržaja zasićenih masnih kiselina, brojna palmina i kokosova ulja na sobnoj temperaturi imaju čvrst oblik i prelaze u tečno stanje na višim temperaturama. Nekoliko drugih biljnih ulja, uključujući sojino, maslinovo, kukuruzno i ulje kikirikija, sadrže veoma male količine palmitinske kiseline.
Preporučeni unos
Prekomeran unos palmitinske kiseline može da ima negativan uticaj na zdravlje. Pošto je u pitanju zasićena mast, ona može da podigne nivo holesterola male gustine u krvi. Da biste ograničili negativno delovanje palmitinske kiseline na zdravlje, kao i drugih zasićenih masti, harvardska Škola za javno zdravlje preporučuje ograničavanje unosa zasićenih masti na manje od 7% kalorijskog unosa. Umesto maslaca i drugih namirnica sa visokim sadržajem palmitinske kiseline, koristite biljna ulja sa niskim sadržajem ove kiseline.
