Da li je fosforna kiselina opasna po zdravlje ?
Da li imate običaj da gledate spisak sastojaka na etiketi vašeg omiljenog gaziranog soka? Velika je verovatnoća da ćete među njima ugledati i fosfornu kiselinu. To je čest aditiv koji se nalazi u brojnim prerađenim namirnicama. Proizvođači je koriste zbog ukusa i održavanja svežine proizvoda.
Šta je fosforna kiselina ?
Fosforna kiselina je bezbojna, kristalna tečnost bez mirisa. Bezalkoholnim pićima daje oštar ukus i sprečava razvoj plesni i bakterija koje se brzo razmnožavaju u šećernim rastvorima. I kiselost gaziranih sokova uglavnom potiče od fosforne kiseline i ortofosforne kiseline.
Fosforna kiselina se dobija od minerala fosfora koga ima i u našem organizmu. U sadejstvu sa kalcijumom formira jake kosti i zube. Pomaže i funkcionisanju bubrega i iskorišćavanju i skladištenju energije u organizmu. Fosfor pomaže mišićima da se oporave nakon napornih treninga i vežbi. Ovaj mineral ima važnu ulogu za razvoj tela i neophodan je za stvaranje DNK i RNK, genetskih kodova živih organizama.
Fosfor se najpre pretvara u fosfor pentoksid (fosfor(V)-oksid) u hemijskom proizvodnom procesu. Potom se ponovo tretira da bi se dobila fosforna kiselina.
Moguće opasnosti
U suštini, mnogo je veća verovatnoća da imate previše fosfora nego da ga imate nedovoljno. Fosfora ima u brojnim namirnicama, a fosforna kiselina se koristi i kao prehrambeni aditiv, usled čega ljudi unose dovoljno fosfora kroz hranu.
Organizmu je fosfor potreban, međutim, kada ga ima previše to može da predstavlja problem. Studije ukazuju na to da preveliki unos fosfora izaziva rizik od nastanka osteoporoze i bolesti srca. Kalcijum i fosfor sadejstvuju u formiranju i očuvanju zdravih kostiju i zuba. Ovi minerali moraju da budu u ravnoteži da bi bili delotvorni.
Previše fosfora može da smanji količinu kalcijuma u organizmu, što dovodi do gubitka koštane mase. Osim toga negativno utiče na sposobnost organizma da apsorbuje druge minerale, kao što su gvožđe, cink i magnezijum.
Fosforna kiselina je opasna ukoliko dođete u dodir sa njom kao hemijskom supstancom jer spada u red jačih kiselina. Toksična isparenja mogu da iritiraju kožu, oči i respiratorni sistem.
Bezbednost je u umerenosti
Preporučena dnevna količina fosfora, koja je potrebna za normalno funkcionisanje organizma, iznosi 700mg. Ovu količinu lako možete da unesete kroz prirodne izvore hrane. Hrana koja sadrži dosta proteina (meso, pasulj, jaja, piletina i riba), obično ima i visok sadržaj fosfora. To znači da dodatan unos fosforne kiseline, iz prerađenih namirnica i gaziranih sokova, može da bude i više nego što vam je potrebno.
Tamni gazirani sokovi obično sadrže više fosforne kiseline.
Pošto mnogi od nas piju gazirane sokove i jedu prerađene namirnice, neki stručnjaci iz oblasti medicine su zbog fosforne kiseline zabrinuti za način ishrane. Na primer, jedan gazirani sok može da sadrži 500mg fosforne kiseline. Osobe koje uzimaju 4.000mg fosfora dnevno smatraju se rizičnom grupom za zdravstvene probleme koji su povezani sa fosforom.
Odrasle osobe sa bolestima bubrega ne bi smele da unose više od 800 – 1000mg fosfora dnevno. Bubrezi pomažu organizmu da se oslobodi viška fosfora, međutim, kada ga ima previše, on može da se taloži u krvi kada bubrezi ne funkcionišu pravilno.
Zamena za gazirane sokove
I dalje ne možete bez svoje doze gaziranog soka? Na tržištu postoje neka gazirana bezalkoholna pića koja ne sadrže fosfornu kiselinu ili je sadrže u veoma malim količinama.
Bistra gazirana pića, gazirani sokovi od limete ili limuna i sode obogaćene aromom, spadaju u dobre zamene ako pokušavate da smanjite unos fosforne kiseline. Obična soda voda takođe ne sadrži ovaj aditiv.
