Zdravi izvori masnoća, uključujući žumanca, puter i proizvode od kokosa, se često zanemaruju zbog postojanja nekih mitova o ovim namirnicama. Još uvek nije dovoljno naglašeno koliko su važne zasićene masne kiseline u ishrani. Jedan od najvažnijih razloga za svakodnevnu konzumaciju kvalitetnih masnoća je to što one sagorevaju nataložene masnoće u organizmu i obično imaju antibakterijska svojstva, a važne su i za hormonalni balans u organizmu. Kada pričamo o tim zdravim masnoćama, morama da se pomene i laurinska kiselina.
Šta je laurinska kiselina ?
Laurinska kiselina je poseban tip masne kiseline koja se nalazi u namirnicama koje sadrže zasićene masnoće. Najbolji izvor laurinske kiseline je kokos, a kokosovo ulje ima toliko lekovitih svojstava upravo zbog visokog sadržaja laurinske kiseline.
Kao masna kiselina srednjeg lanca, laurinska kiselina spada u klasu organskih komponenti poznatih i kao lipidi. Lipidi su stručan naziv za masnoće – makronutrijente koji su od vitalne važnosti za ljudsko zdravlje, jer učestvuju u izgradnji ćelijskih membrana i sprečavaju potpuno izgladnjivanje. Sve masnoće i ulja se sastoje od lanaca masnih kiselina i njihova hemijska struktura određuje da li se smatraju zasićenim ili nezasićenim.
Ljudskom organizmu su potrebne i zasićene i nezasićene masnoće – bez njih ne možemo da živimo. Masne kiseline se nalaze u svim ćelijskim membranama, koriste se za lučenje hormone i važan su izvor energije. Hrana koja sadrži masnoće nam pomaže da apsorbujemo nutrijente koji su rastvorljivi samo u masnoćama i važni za naše zdravlje.
Mada mnogi ljudi još uvek izbegavaju da jedu zasićene masnoće, poput kokosovog ulja i putera, ove namirnice su veoma zdrave jer sadrže neke masne kiseline kakva je laurinska kiselina, a tu su i vitamini A, D i E, kalijum, magnezijum i još mnogo toga.
Kako laurinska kiselina deluje u organizmu ?
Laurinska kiselina je najpoznatija po svojim antimikrobnim svojstvima, jer je tzv. prekursor za monolaurin, veoma jak antimikrobni agens koji uništava viruse i bakterije. Kada se laurinska kiselina svari, određeni enzimi u probavnom traktu stvaraju monolaurin, važan tip monoglicerida.
Mada i laurinska kiselina sama po sebi odlično deluje protiv raznih infekcija, monolaurin koji nastaje iz laurinske kiseline je još bolji u sprečavanju razmnožavanja patogena zbog jakog antimikrobnog i antibakterijskog dejstva. Baš zato se hrana koja sadrži laurinsku kiselinu, poput kokosa i kokosovog ulja, vekovima koristi za lečenje virusnih infekcija, uključujući i grip, prehladu, gušobolju, herpes, kao i protiv gljivičnih infekcija.
Za šta je dobra laurinska kiselina ?
Ima jaka antimikrobna i antivirusna svojstva
Mnogobrojna naučna istraživanja su pokazala da laurinska kiselina odlično ojačava imunitet. Dokazano je da je ona jedna od najjačih masnih kiselina po tom pitanju. Kada se laurinska kiselina pretvori u monolaurin, ta supstanca, u suštini, deluje kao ubica mikroba. Monolaurin i laurinska kiselina uništavaju širok spektar patogenih mikroorganizama u telu, što je efikasan način lečenja ili prevencije mnogih infekcija, digestivnih poremećaja i hroničnih bolesti.
Laurinska kiselina je odlična za lečenje nekih čestih bolesti poput prehlade i gripa, a dokazano je da je odlična i kod lečenja virusa herpes simpleksa, hroničnih gljivičnih infekcija, a pomaže čak i kod HIV virusa. Dokazano je i da laurinska kiselina koju sadrži kokosovo ulje uništava bakteriju Staphylococcus Aureus, koja se smatra veoma opasnom, jer može izazvati ozbiljnije infekcije sa fatalnim posledicama.
Laurinska kiselina je odlična i za suzbijanje infekcija poput bronhitisa, kandidijaze, infekcija creva izazvanih parazitima i seksualno prenosivih bolesti poput gonoreje i genitalnih bradavica uzrokovanih humanim papiloma virusom.
Odlična je alternativa antibioticima
Laurinska kiselina postaje sve značajnija alternativa antibioticima, pošto deluje kao prirodni antibiotik. Ovo je posebno značajno u svetlu otpornosti na antibiotike, koja se sve češće javlja. I mnogi stručnjaci sugerišu da bi izvore laurinske kiseline – posebno kokosovo ulje – trebalo koristiti umesto antibiotika, kao prirodan tretman za infekcije, kad god je to moguće, jer su razmere otpornosti na antibiotike postale zaista alarmantne.
Smanjuje rizik od srčanih bolesti
Mada određeni trigliceridi dugog lanca koji se nalaze u rafinisanim uljima (uključujući i biljna ulja i hidrogenizovano kokosovo ulje) mogu povećati rizik od srčanih bolesti, za trigliceride srednjeg lanca, gde spada i laurinska kiselina, važi suprotno. Masnoće koje se nalaze u prirodnom, organskom kokosu, nerafinisanom kokosovom ulju i kokosovom mleku, ne povećavaju ukupan holesterol niti rizik od srčanih oboljenja.
Ne zaboravimo ni da, u poređenju sa trans-masnoćama, prirodne zasićene masnoće predstavljaju mnogo bolju alternativu kada govorimo o zdravlju. I trans-masnoće i zasićene masnoće se koriste u prehrambenoj industriji za čvrstinu i teksturu određenih namirnica, ali je naučno dokazano da je efekat trans-masnoća i zasićenih masnoća na holesterol drastično različit. Laurinska kiselina mnogo povoljnije utiče na količinu lipida u krvi u poređenju sa trans-masnoćama. Zato stručnjaci savetuju da, koliko god je moguće, trans-masnoće u ishrani zamenite zasićenim.
Dobra je za kožu i uklanja akne
Zbog svog jakog antibakterijskog dejstva laurinska kiselina se može koristiti kao prirodan lek za akne. Dokazano je da laurinska kiselina efikasno uništava bakteriju Pripionibacterium, koja izaziva pojavu akni na koži tako što dovodi do folikularnih upala, posebno ako su prisutne i druge bakterije na koži koje pogoršavaju stanje – P. acnes, Staphylococcus aureus i Staphylococcus epidermis.
Jedno kliničko ispitivanje je pokazalo da laurinska kiselina sprečava razvoj bakterija na koži i do 15 puta bolje nego sintetički benzoil peroksid, koji je najčešći sastojak preparata protiv akni. Pred toga, laurinska kiselina ne izaziva nikakve toksične nuspojave, koje su česte nakon upotrebe komercijalnih preparata, poput crvenila, oticanja, suvoće i perutanja kože. Zato, ako imate problema sa aknama – namažite lice samo nerafinisanim kokosovim uljem.
Laurinska kiselina kao ključ zdravlja i dugovečnosti
Mnogi narodi i plemena, posebno oni koji žive u južnom Pacifiku i na Polinežanskim ostrvima, vekovima jedu mnogo zasićenih masnoća. Njima su nepoznati mnogi „moderni“ zdravstveni problemi, koji su u zapadnom svetu svakodnevnica. Zato se ovaj deo sveta (i još neki) zovu „Plava zona“, jer ljudi tamo žive mnogo duže i generalno su mnogo zdraviji.
U određenim delovima sveta je kokos – koji je najbolji izvor laurinske kiseline – glavna namirnica i od njega potiče najveći deo masnoća u ishrani tih ljudi. U ishrani mnogih od tih naroda, od kokosa potiče, u proseku, čak 60% unetih kalorija! Za razliku od žitelja većine razvijenih zemalja, ovi ljudi uglavnom jedu zasićene masnoće, a kod njih se javlja veoma mala stopa srčanih bolesti, dijabetesa, gojaznosti i sličnih zdravstvenih problema.
Deluje kao konzervans i sprečava kvarenje hrane
Kao zasićena masnoća, laurinska kiselina je nerastvorljiva u vodi i stabilna je. Zbog toga se često kokosovo ulje rafiniše i dodaje u mnoge proizvode za negu kože i razne namirnice koje jedemo – za poboljšavanje teksture i izgleda. Laurinska kiselina i njeni derivati se često koriste u industriji za pravljenje sapuna, losiona, omekšivača, deterdženata, insekticida i još mnogo toga. Mada procesom rafinisanja kokosovo ulje gubi većinu svojih lekovitih svojstava, nemodifikovana laurinska kiselina pomaže u sprečavanju kvarenja hrane i produžava joj rok trajanja.
Laurinska kiselina sprečava rast mikroba, sintezu toksina i kancerogenih supstanci u hrani i proizvodima za čišćenje kuće. Zato je najbolje koristiti kokosovo ulje kad god je moguće, kako u ishrani, tako i za negu kože i kose, a možete pokušati da ga koristite i za brijanje.
Laurinska kiselina u hrani – najbolji izvori
Laurinska kiselina se primarno nalazi u hrani koje su prirodno bogate zasićenim masnoćama, poput kokosovog i palminog ulja. Oko 50 procenata masnoće u kokosu (tačnije, između 44 i 53 posto) čini laurinska kiselina. Jasno je da je kokos najbolji izvor laurinske kiseline na svetu. Na spisku namirnica bogatih laurinskom kiselinom, odmah iza kokosa se nalazi palmino ulje, koje sadrži približnu količinu (ali ipak nešto manje) laurinske kiseline.
Kokos i proizvodi od kokosa su poznati kao veoma zdravi za mnoge stvari. Mada su kokosovo brašno i kokosova voda zdravi na svoj način, samo kokosovo ulje i kokosovo mleko sadrže laurinsku kiselinu, jer se ona nalazi u masnom delu kokosa.
Čista laurinska kiselina se ne koristi za upotrebu, jer bi, u slučaju gutanja, delovala jako iritantno na sve probavne organe. Zato namirnice koje sadrže laurinsku kiselinu uvek sadrže i glicerol koji prirodno vezuje laurinsku kiselinu, pa nema nikakvih neželjenih dejstava niti iritacije i organizam lako apsorbuje laurinsku kiselinu.
Ostale namirnice bogate laurinskom kiselinom uključuju mlečnu mas i puter koji se dobija od životinja koje pasu na pašnjacima (krava, ovaca i koza). Ipak, ovakvi proizvodi sadrže tek oko 3% laurinske kiseline, što je gotovo neznatno u odnosu na palmino i kokosovo ulje.
I na kraju kad je u pitanju laurinska kiselina u hrani, tu su neka rafinisana ulja, koja mogu sadržati i do 36% laurinske kiseline, ali njihova konzumacija sa sobom povlači i određene rizike. Rafinisana ulja su industrijski procesuirana i obično se u tom procesu rafinisanja koriste hemijske supstance i toksini. Iz tog razloga, a i pošto je izuzetno zdravo za još mnoge stvari, kokosovo ulje svakako ostaje najbolji izbor kada je reč o laurinskoj kiselini.
