Kada imate hipotenziju ili nizak krvni pritisak, krv sprovodi manje kiseonika i hranljivih materija do vitalnih organa kao što su srce, mozak i bubrezi. Posledica toga je da ovi organi ne funkcionišu dobro, ili mogu pretrpeti trajna oštećenja.
Suprotno od povišenog pritiska, nizak pritisak se u većini slučajeva definiše simptomima, a ne očitavanjem pritiska. Na primer, neke osobe mogu imati pritisak od 90/50, a da uopšte to ne znaju jer nemaju simptome, dok, u slučajevima višeg pritiska, osobama može pozliti ako im pritisak odjednom padne na 100/60.
Znaci i simptomi niskog pritiska
Vrtoglavica
Pacijent se u ovom slučaju, može žaliti na vrtoglavicu, zamućenje vida, otežano disanje i nesvesticu, kada ustaje iz sedećeg ili ležećeg položaja. Ovo stanje se zove ortistatička hipotenzija, a ona obično traje vrlo kratko, i pošto može biti ozbiljna, potrebna je lekarska nega.
Slabost u nogama
Nizak pritisak se najčešće manifstuje u kombinaciji sa antidepresivima ili lekovima za pritisak, kao osećaj slabosti u nogama, pošto utiče na krvne sudove. Dakle, mišići u nogama se ne kontrahuju dobro jer u njima ima manje krvi, što znači da se i mozak i srce dodatno umaraju, što samo doprinosi hipotenziji, i tako u krug.
Bol u grudima i preskakanje srca
Pošto pritisak nije dovoljno jak da dovede krv u koronarne arterije srca, mogu se pojaviti simptomi kao što je jak bol u grudima i osećaj tereta, a kada ovo stanje potraje duže, može izazvati infarkt.
Otkazivanje bubrega
Pošto bubrezi ne dobijaju dovoljno krvi, proces izbacivanja štetnih materija i toksina iz tela je usporen, zbog čega je moguća pojava visoke temperature i izbacivanja tamne, gotovo crne boje stolice.
Dehidriranost
U nekim slučajevima, nizak pritisak može biti posledica ređeg unošenja tečnosti i stanja koje se zove hipovelmija. Hipovelmija može biti izazvana dehidracijom zbog obilnog znojenja nakon vežbanja, manjim unosom tečnosti ili korišćenjem diuretika. Diuretici se preporučuju osobama koje imaju visok krvni pritisak, kako bi ga smanjile na prirodan način, pijenjem kafe, čaja i drugih izvora kofeina.
Šok
Sa stalno niskim pritiskom, javlja se kompletno oštećenje svih vitalnih organa, što dovodi telo u stanje šoka. Kako krvni sudovi ne rade svoj posao dovoljno dobro, može se desiti nagli pad krvi u telu, što je kritično stanje koje zahteva hitnu lekarsku intervenciju. Ono što doktor prvo radi kada pacijent padne u stanje šoka je održavanje telesne temperature (ne sme se dozvoliti pad temperature) i unos tečnosti, intravenski, ako je osoba u nesvesnom stanju.
Velik broj ljudi širom sveta ima problema sa niskim pritiskom. Ali obično ga ljudi ne primećuju, ignorišu simptome ili ih pripisuju drugim bolestima. Nemojte nikada ignorisati signale koje vam telo šalje, pošto nikad ne znate šta može biti- srce, mozak ili endokrine žlezde. Kada simptomi niskog pritiska počnu da se ispoljavaju, počnite sa lečenjem, pošto je mozak organ koji prvi strada. Ukoliko ne budete počeli na vreme da rešavate problem hipotenzije, možete dobiti trajno oštećenje mozga.
Nizak krvni pritisak uzroci
Hipotenzija je termin za nizak krvni pritisak (kada je pritisak manji od 90/60 mmHg).
Vrednosti za krvni pritisak prilikom merenja se pojavljuju kao dva broja. Prvi i viši od njih je merilo sistolnog pritiska, ili pritisak u arterijama kada se srce kontrahuje i ispunjava ih krvlju. Drugi broj meri dijastolni pritisak, ili pritisak u arterijama kada srce odmara između ”udaraca”.
Optimalni krvni pritisak je oko 120/80 (sistolni/dijastolni). Kod zdravih ljudi nizak krvni pritisak bez ikakvih simptoma obično nije razlog za brigu i ne treba ga tretirati. Ali nizak krvni pritisak može biti znak osnovnog problema – naročito kod starijih – tamo gde može prouzrokovati neadekvatan protok krvi u srce, mozak i druge vitalne organe.
Hronično nizak krvni pritisak bez simptoma skoro nikada nije ozbiljan. Ali zdravstveni problemi mogu da se javljaju kada krvni pritisak naglo pada i mozak je lišen adekvatnog snabdevanja krvlju. To može dovesti do vrtoglavice ili nesvestice (nizak pritisak i vrtoglavica mogu da budu povezani). Iznenadni padovi krvnog pritiska najčešće se javljaju kod nekoga ko ustaje iz sedećeg ili ležećeg položaja. Ova vrsta niskog krvnog pritiska poznata je kao posturalna hipotenzija ili ortostatska hipotenzija. Druga vrsta niskog krvnog pritiska može se desiti kada neko stoji dug period. Ovo se zove hipotenzija posredovana neuronskim putem.
Rizik od niskog i visokog krvnog pritiska obično se povećava sa uzrastom, delimično zbog normalnih promena tokom starenja. Pored toga, krvni protok u srčanom mišiću i mozgu opada sa godinama, često kao rezultat povećanja plaka u krvnim sudovima. Procenjuje se da 10 do 20% ljudi starijih od 65 godina ima posturalnu hipotenziju.
Šta uzrokuje nizak krvni pritisak?
Uzroci niskog krvnog pritiska nisu uvek jasni. Može biti povezan sa sledećim:
– Trudnoća
– Hormonski problemi kao što su neaktivna tiroidna žlezda (hipotiroidizam), dijabetes ili nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija)
– Neki lekovi bez recepta
– Neki lekovi na recept, kao što su lekovi za visok krvni pritisak, depresiju ili Parkinsonovu bolest
– Otkazivanje srca
– Srčane aritmije (abnormalni srčani ritmovi)
– Širenje krvnih sudova
– Iscrpljenost usled toplote ili toplotni udar
– Bolest jetre.
Šta uzrokuje iznenadni pad krvnog pritiska?
Iznenadni pad krvnog pritiska može biti opasan po život. Uzroci ove vrste hipotenzije uključuju:
– Gubitak krvi zbog krvarenja
– Niska telesna temperatura
– Visoka temperatura tela
– Bolest srčanog mišića koji izaziva otkazivanje srca
– Sepsa, ozbiljna infekcija krvi
– Teška dehidracija od povraćanja, proliva ili groznice
– Reakcija na lek ili alkohol
– Teška alergijska reakcija, nazvana anafilaksa, koja uzrokuje aritmiju srca.
Ko dobija posturalnu hipotenziju?
Posturalna hipotenzija, koja je vrsta niskog krvnog pritiska kada neko iznenada ustane, može se desiti bilo kome iz raznih razloga, kao što su dehidracija, nedostatak hrane ili preteran umor. Na ovo takođe može uticati genetika, starenje, lekovi, ishrana i psihološki faktori, i akutni okidači, kao što su infekcija i alergija.
Posturalna hipotenzija se najčešće javlja kod ljudi koji uzimaju lekove za kontrolu visokog krvnog pritiska (hipertenzije). Može se povezati i sa trudnoćom, snažnim emocijama, očvršćavanjem arterija (ateroskleroza) ili dijabetesom. Posebno su pogođeni stariji ljudi, posebno oni koji imaju visok krvni pritisak ili disfunkciju autonomnog nervnog sistema.
Nizak krvni pritisak nakon obroka je čest uzrok vrtoglavice i pada nakon jedenja (nizak pritisak i vrtoglavica nakon obroka mogu da budu povezani). Ovo se najčešće javlja posle velikih obroka koji sadrže dosta ugljenih hidrata. Veruje se da je uzrokovano nakupljanjem krvi u krvnim sudovima želuca i creva.
Nekoliko lekova je obično povezano sa posturalnom hipotenzijom. Ovi lekovi se mogu podeliti u dve glavne kategorije:
– Lekovi koji se koriste za lečenje visokog krvnog pritiska, kao što su diuretici, beta blokatori, blokatori kalcijum- kanala i inhibitori angiotenzin-konvertujućeg enzima (ACE)
– Lekovi koji imaju hipotenziju kao sporedni efekat, uključujući nitrate, lekove za erektilnu disfunkciju, lekove za Parkinsonovu bolest, antipsihotike, neuroleptike, anti- anksiozne agense, sedative-hipnotike i triciklične antidepresive.
Uobičajeni uzroci posturalne hipotenzije koja se prirodno javlja su:
– Dehidratacija i gubitak elektrolita, koji mogu biti posledica dijareje, povraćanja, prekomernog gubitka krvi tokom menstruacije ili drugih stanja
– Propadanje regulacije krvnog pritiska povezano sa godinama, koje mogu pogoršati određeni zdravstveni uslovi ili lekovi.
Određene bolesti mogu takođe uzrokovati posturalnu hipotenziju, a one uključuju:
– Poremećaji centralnog nervnog sistema, kao što su Shi-Drager sindrom ili atrofija multiplog sistema
– Nervni problemi, kao što su periferna neuropatija ili autonomna neuropatija
– Kardiovaskularni poremećaji
– Alkoholizam
– Nutritivne bolesti.
Nizak pritisak u trudnoći
Teška hipotenzija u trudnoći ukazuje na životno ugrožavajuće stanje, kao što je bolest srca. Tipično, nizak pritisak kod trudnica je normalno stanje koje se javlja kao posledica normalnih promena tela. Hipotenzija se može lečiti, ali razumevanje uzroka je važno u sprečavanju komplikacija.
Uzroci za nizak pritisak u trudnoći:
Proširenje krvnih sudova
Trudnice mogu imati opadanje od čak 5 do 10 za sistolni pritisak ili 10 do 15 za dijastolni pritisak sve dok se ne porode. Na početku trudnoće, krvni sudovi se šire u pripremi za obezbeđivanje bebe. Zapremina krvi još nije dostignuta, tako da srce mora raditi napornije da se krv sprovede. To može dovesti do smanjenja krvnog pritiska.
Ležeća hipotenzija
Ležeća hipotenzija je čest uzrok iznenadnog pada krvnog pritiska. Kada trudna žena leži, uterus vrši pritisak na glavne krvne sudove u telu, aortu i venu kavu, a ovo može usporiti cirkulaciju krvi. Neke žene izveštavaju da doživljavaju osećaj gušenja ili anksioznosti kada se to desi. Opuštanje na strani ili izbegavanje ležanja na leđima može sprečiti ovu vrstu hipotenzije.
Posturalna hipotenzija
Posturalna hipotenzija se dešava skoro svima u nekom trenutku. Više je verovatnije da će trudnice doživeti to zbog većeg nivoa krvi u organizmu. Ova vrsta pada krvnog pritiska se javlja kada se žena brzo pokrene (ustane) iz mesta mirovanja, kao što je sedenje. Gravitacija prisiljava krv da radi sve teže da cirkuliše po celom telu.
Nutritivni nedostatak
Nutritivni nedostaci, kao što su nedostaci vitamina B12 i folne kiseline, mogu izazvati anemiju, što uzrokuje nizak krvni pritisak. Nedovoljan nivo hidratacije takođe može dovesti do nedostatka u organizmu koji usporava cirkulaciju krvi. Žene treba da uzimaju prenatalne vitamine tokom trudnoće da bi se suprotstavile takvim nutritivnim nedostacima.
Kako podići nizak pritisak
Kako povećati pritisak? Obično nizak krvni pritisak bez simptoma zahteva malo intervencije.
Ako je nizak krvni pritisak povezan sa bolovima u grudima, nedostatkom daha ili se javlja zbog aktivnog krvarenja, lečenje će se sprovesti istovremeno sa dijagnostičkom ocenom. Ove kombinacije mogu biti zaista opasne po život, a pacijent će možda morati u bolnicu. Za pacijenta sa niskim krvnim pritiskom koji je simptomatski, može se smatrati da je u šoku (situacija u kojoj organi ne mogu pravilno funkcionisati zbog nedostatka snabdevanja krvlju).
Kako brzo podići pritisak? Može se dati intravenska tečnost i kiseonik, a može biti potreban i nadzor srca. Na osnovu osnovnih žalbi i potencijalne dijagnoze, specifična terapija može započeti čak i bez čvrste dijagnoze. Primeri uključuju antibiotike za pacijente sa infekcijom, adrenalin i antihistamin za pacijente sa alergijskom reakcijom ili transfuziju krvi za pacijente koji krvare.
Kada situacija nije hitna i lekar ima vremena da napravi specifičniju dijagnozu, lečenje niskog krvnog pritiska se onda podudara sa lečenjem osnovnog uzroka niskog krvnog pritiska.
Ako je očitavanje krvnog pritiska nenormalno nisko, posmatranje u bolničkom okruženju može biti odgovarajuća opcija. Ovo opet zavisi od specifične situacije i prezentacije pacijenta.
Lek za nizak pritisak
Nekoliko lekova se može koristiti za lečenje niskog krvnog pritiska koji se javlja kada stojite (ortostatska hipotenzija). Na primer, lek fludrokortizon, koji povećava zapreminu krvi, često se koristi za lečenje ovog oblika niskog krvnog pritiska.
Lekari često koriste lekove midodrin (Orvaten) da povećaju nivo krvnog pritiska kod ljudi sa hroničnom ortostatičnom hipotenzijom. Deluje tako što ograničava sposobnost vaših krvnih sudova da se prošire, što povećava krvni pritisak.
Postoje neki prirodni lekovi i odgovarajuća ishrana, koji mogu pomoći da prirodno spustite krvni pritisak.
Jedenje određenih vrsta namirnica može pomoći da povećate krvni pritisak. Pratite simptome i redovno merite svoj krvni pritisak da biste videli šta deluje. Pokušajte da konzumirate:
– Više tečnosti: Dehidracija smanjuje volumen krvi, što dovodi do pada krvnog pritiska. Budite hidrirani posebno kada vežbate.
– Hrana bogata vitaminom B-12: Imajući premalo vitamina B-12 može dovesti do anemije, što može uzrokovati nizak krvni pritisak. Hrana sa visokim sadržajem vitamina B-12 uključuje jaja, obogaćene žitarice i govedinu.
– Hrana bogata folatima: Premalo folata može imati isti efekat kao i premalo vitamina B-12. Primeri hrane bogate folatima uključuju špargle, garbanzo pasulj i džigerica.
– So: slana hrana može povećati krvni pritisak. Pokušajte jesti konzervisanu supu (iz kesice), dimljenu ribu, sireve i masline.
– Čaj od sladića: sladić može smanjiti efekat aldosterona, hormona koji pomaže u regulisanju uticaja soli na telo. Čaj od sladića može pomoći u povećanju stope krvnog pritiska.
– Kofein: Kafa i kofeinski čaj mogu privremeno da podignu krvni pritisak stimulišući kardiovaskularni sistem i povećavajući srčanu frekvenciju.
