U ovom članku ćemo vam pružiti informacije o normalnom opsegu vrednosti albumina u krvi, kao i o faktorima koji doprinose pojavi hiperalbuminemije (povišeni albumini) i njenim simptomima.
Normalan nivo albumina
Merenje koncentracije albumina u krvi obavlja se kao sastavni deo panela jetre, odnosno složene analize krvi kojom se dijagnostikuju bolesti jetre, ili proverava njena funkcija. Obavlja se i uz merenje koncentracije kreatinina i BUN test (merenje urea nitrata u krvi), kojima se procenjuje funkcija bubrega.
Merenje koncentracije albumina u serumu krvi preporučuje se u slučaju kada pacijenti imaju simptome poput žutice, umora, neobjašnjivog gubitka telesne težine, pojave otoka u nogama, trbuhu i oko očiju.
Normalne – referentne vrednosti za albumin u krvi kreću se između 3,5 i 5,4g/dl.
Normalni opseg referentnih vrednosti za albumin u urinu kreće se od 0 do 8mg/dl.
Povišeni nivo albumina
Povišeni albumini u dužem vremenskom periodu nije nešto što bi trebalo da se uzima olako. Poznato je da se povišeni nivo albumina sreće kod pacijenata koji pate od respiratornih poremećaja, kao što je tuberkuloza.
Dehidracija organizma ili redovno prekomerno konzumiranje alkohola (hronični alkoholizam), neki su od faktora koji mogu da izazovu povišen albumin.
Leukemija, poznata i kao rak krvi, takođe dovodi do poremećaja nivoa albumina.
Ishrana u kojoj nema dovoljno vitamina A može da poveća nivo albumina do abnormalnih vrednosti.
Sniženi albumini
Dijagnostikovan vam je sniženi nivo albumina?
E, to je već razlog za brigu.
Uzrok za to je taj što nivo albumina koji je niži od normalnog, obično ukazuje da nešto nije u redu sa jetrom. Drugim rečima, to je indikator problema sa jetrom. Kada jetra nije u stanju da proizvodi albumin u dovoljnoj količini, to može da bude simptom različitih bolesti.
Oboljenja koja izazivaju upalu zglobova, kao što je artritis, pa čak i infekcije poput propadanja zuba i infekcije bešike, a traju duže vreme, mogu da dovedu do pada nivoa albumina.
Loša ishrana i malapsorpcija, spadaju u druge faktore odgovorne za snižavanje nivoa albumina. Na primer, poremećaji creva, poput Kronove bolesti, ometaju normalnu apsorpciju i varenje proteina. Kao posledica nemogućnosti organizma da pravilno apsorbuje proteine, može da se javi nizak nivo albumina.
Krvna slika za proveru nivoa albumina može da pokaže netačne rezultate ako pacijent uzima neke lekove. Preciznije rečeno, određeni medikamenti povećavaju količinu albumina koja cirkuliše u krvi. Na primer, anabolički steroidi ili insulin, pospešuju sintetisanje albumina. Dakle, kod osoba koje već uzimaju ove medikamente, neće biti moguće da se utvrdi tačan nivo albumina.
Drugi uzroci naglog pada nivoa albumina su bolesti bubrega i ishrana sa malim sadržajem proteina. Čak i kada jetra proizvodi dovoljnu količinu albumina, ukoliko organizam izgubi sposobnost da apsorbuje dovoljno proteina, onda će količina albumina u krvi biti manja od normalne.
Albumini u urinu
Kada vrednost albumina u mokraći prevazilazi normalan opseg vrednosti, to je simptoma propadanja bubrega.
Prisustvo velike količine albumina u urinu ukazuje na nepravilan rad bubrega. U ovom članku ćemo se pozabaviti uzrocima, simptomima i lečenjem ovog patološkog stanja.
Proteini se često nazivaju gradivnim elementima organizma. Našem organizmu su potrebne različite vrste proteina da bi održavao zdravlje na optimalnom nivou. Albumin i imunoglobulin su proteini koji imaju integralnu ulogu u koagulaciji (zgrušavanju) krvi i održavanju telesnih tečnosti. Oni pomažu i u borbi protiv infekcija.
Mada prisustvo proteina u tragovima u urinu nije neobično, kada se kod nekog dijagnostikuje abnormalna količina proteina to je znak da je potrebna hitna medicinska procena.
Uporno povišen nivo albumina u urinu ukazuje na patološko stanje koje se zove albuminurija. U medicini se prisustvo prekomerne količine serumskih proteina (albumin, globulin i fibrinogen) u urinu naziva proteinurija.
U normalnim okolnostima, proteini većih molekula ne mogu da prođu kroz glomerule (male bubrežne filtere). Glomeruli su zapravo isprepletane grupe kapilara u bubrezima. Oni se ponašaju kao sito koje filtrira krv. Zdravi bubrezi zadržavaju proteine i uklanjaju otpadne materije iz krvi bogate proteinima. Veća količina proteina u uzorku urina, u osnovi, ukazuje na nepravilan rad bubrega. Ukoliko urin sadrži veliku količinu ovih proteina, postoje veće šanse za nastanak bubrežnih poremećaja u budućnosti.
Simptomi
U početnim stadijumima simptomi albuminurije (sniženi albumini u mokraći) se obično teško uočavaju. Međutim, neki simptomi mogu da se jave kada dođe do izlučivanja velike količine proteina u urin. Jedan od najčešćih simptoma je penušava mokraća. Ovo stanje može da se manifestuje i u formi edema (otoka). Smanjen nivo energije ili zamor, takođe mogu da se jave kod pacijenata. Ukoliko funkcija bubrega slabi, može da dođe čak i do debljanja. Žene koje od ovog stanja pate tokom trudnoće mogu da budu izložene većem riziku od prevremenog porođaja.
Uzroci
U idealnim okolnostima albumin ne bi smeo da se nalazi u urinu, ali kada bubrezi ne rade pravilno, njegovi molekuli mogu da prođu kroz glomerule i dospeju u urin.
Povišeni albumini u mokraći supokazatelj oštećenja ili defekta bubrežnih glomerula. Stoga, utvrđivanje nivoa ovog proteina u urinu može da bude od koristi pri dijagnostikovanju prisustva ili odsustva nekog bubrežnog oboljenja.
Obično su osobe koje pate od dijabetesa tipa 1 izložene većem stepenu rizika od pojave ovog stanja. U druga oboljenja koja mogu štetno da deluju na funkcionisanje bubrega, spadaju hipertenzija, ciroza jetre, zatajenje srca ili sistemski eritemski lupus.
Dijagnostikovanje i lečenje
Nivo proteina u urinu može da se prati pomoću dijagnostičkih testiranja. Rutinski dipstik test (pomoću test tračice koja se jednostavno uranja u uzorak urina) može da se obavi radi provere da li su veliki molekuli proteina ostali u krvi, dok bubrezi filtriraju samo manje nečistoće. Ponekad proteini u mokraći mogu da se jave kao posledica povišenog nivoa proteina u krvi, pa zato lekari obično proveravaju i nivo proteina u krvi.
Povišeni albuminai u urinu u trudnoći mogu da ukazuju na probleme sa krvnim sudovima, što može da ugrozi razvoj fetusa i izazove prevremeni porođaj. Zato se tokom trudnoće u redovnim intervalima obavljaju provere nivoa proteina u urinu.
Lekari najčešće upućuju na analizu urina radi određivanja mikroalbumina, u slučaju sumnje na slabljenje funkcije bubrega. Termin mikroalbuminarija odnosi se na veoma niske koncentracije albumina u mokraći (3 – 30mg/24h).
Analiza uzorka urina na prisustvo ovog proteina i provera odnosa albumina i kreatinina može da pomogne pri proceni stanja bubrega pacijenta.
U slučaju zdravog pojedinca, nivo albumina u urinu u nasumičnom uzorku urina mora da se kreće u opsegu vrednosti između 0 i 8mg/dl.
Ako se ispituje 24h uzorak urina, nivo ovog proteina ne sme da prelazi 150mg. Ukoliko je nivo iznad normalnog opsega vrednosti, to je pokazatelj lošeg funkcionisanja bubrega. Ako su bubrezi oštećeni, nivo ovog proteina u urinu biće povišen, čak i kada je njegov nivo u krvi normalan.
Na koji način nivo albumina u urinu može da se snizi?
Pre svega, lečenje osnovnog uzroka svakako će se pokazati korisnim. Ukoliko pacijent pati od dijabetesa ili hipertenzije, trebalo bi da uzima lekove koji će nivo šećera u krvi i krvni pritisak držati pod kontrolom. Osobe koje pate od ovih oboljenja možda će morati da uzimaju ACE inhibitore (inhibitore angiotenzin konvertujućeg enzima) ili blokatore receptora angiotenzina (ARB) da bi zaštitili funkciju bubrega. Lekari mogu da prepišu i neke diuretike u cilju uklanjanja viška tečnosti iz organizma.
Nepravilno funkcionisanje bubrega ima štetno delovanje na procese u organizmu, koji su od vitalne važnosti za sveukupno zdravo funkcionisanje organizma. Pošto su sniženi albumini u urinu znak problema sa bubrezima, kontrola nivoa ovog proteina može da doprinese pravovremenom dijagnostikovanju i medicinskom tretmanu, koji, u sadejstvu sa promenama životnih navika, mogu da zaustave napredovanje bubrežne bolesti i spreče fatalne posledice otkazivanja bubrega.
