1. Birajte namirnice koje su bogate vlaknima, kao što su integralni hleb i žitne pahuljice, mekinje i pasulj.
2. Mesa ne treba jesti puno i dobro je bar jednog dana u nedelji potpuno izostaviti mesnu hranu.
3. Mleko i mlečni proizvodi su odlična zamena za meso i masnoće.
4. Svaki dan jedite povrće i voće.
5. Jedite što manje masti i masnoća.
6. Kolače, bombone, slatkiše, industrijske sokove, čokolade u principu ne jedite, osim u posebnim i izuzetnim prilikama.
7. Vino je jedino alkoholno piće koje se može smatrati zdravim.
8. Fizička aktivnost mora biti sastavni deo života.
9. Pušenje je dokazano štetno za zdravlje.
Raznovrsnost i umerenost su ključ zdrave ishrane. Nijedna namirnica ne sadrži sve bitne hranljive sastojke u količini koja nam je potrebna, stoga treba jesti raznoliku hranu, da osiguramo pravilnu ishranu. Što je hrana raznovrsnija, manja je mogućnost da dođe do nedostatka ili prevelike količine pojedinih hranljivih sastojaka.
Svakodnevno bi trebalo odabrati sastojke hrane iz nekoliko glavnih grupa.
To su: žitarice, povrće, voće, mleko i meso. Moderno vreme nameće određeni način života – tempo je brži nego ikad pre, stres i zagađenje okoline su naša svakodnevica. Slobodnog vremena je sve manje, a jesti zdravo predstavlja sve veći izazov. Najidealnije bi bilo rasporediti dnevne obroke na tri veća i dva manja. Obroke ne bi trebalo preskakati i poželjno je uskladiti ih sa dnevnim aktivnostima. Optimalno vreme između obroka je tri do četiri sata. Na taj način će oni biti ravnomerno raspoređeni u toku dana. Doručak je najvažniji obrok posle noćnog posta i ključni činilac u kontroli telesne težine.
Glavni sastojci doručka i večere su hleb i žitarice. Za doručak je najbolje popiti toplo mleko ili kakao, a za večeru čaj. Hladni napici na prazan želudac nisu preporučljivi. Oni koji ne vole da piju mleko trebalo bi da ga zamene nekim mlečnim proizvodom poput jogurta, kiselog mleka ili sira, jer mleko sadrži važne sastojke neophodne organizmu i zato se nesme ukidati bez zamene. Sirova hrana u obliku voća i povrća trebalo bi da bude zastupljena do pet puta tokom dana. Voće se može jesti i kao samostalni međuobrok umesto poslastica.
Ručak mora biti sveže kuvan, topli obrok. Budući da je to najobilniji obrok u toku dana, trebalo bi da bude što kvalitetniji, da ne opterećuje varenje, odnosno da je lako svarljiv. Izvori ugljenih hidrata, kao što su krompir, pirinač, žitarice i proizvodi od punog zrna pšenice, ne smeju nedostajati. Oni su važan izvor energije. Osiguravaju organizmu, pored ugljenih hidrata, i biljne belančevine, minerale i vitamine. Izvor vrednih belančevina, vitamina i minerala, ali i značajnog udela masti, naći ćemo u mesu, koje je često na stolu u vreme ručka. Crvena mesa (junetinu, govedinu, jagnjetinu, svinjetinu) trebalo bi umereno konzumirati jer sadrže nepoželjne, zasićene masti. Prednost dajemo nemasnoj živini i ribi, kao i mahunarkama. Od salata se preporučuje obojeno povrće. U poslednje dve decenije, od dolaska privatnog preduzetništva, novac je stavljen u centar dešavanja u svakodnevnom životu, bilo zbog zadovoljavanja osnovnih životnih potreba, bilo zbog sticanja materijalnih dobara. Onaj ko danas privređuje iz svojih razloga često se loše i nepravilno hrani.
Pravilno i zdravo se hraniti ne znači koristiti skupe namirnice, već ih koristiti prema preporukama piramide ishrane, u kojoj treba da budu najzastupljenije namirnice sa integralnim žitaricama, zatim voće i povrće, pa mleko i mlečni proizvodi, riba, živina, crveno meso. Na vrhu piramide su namirnice koje treba što manje koristiti, a to su šećeri, masti i so.
I međuobroci su važni, jer povećavaju radnu sposobnost. Ako se preskoči međuobrok, prevelik je razmak između glavnih obroka pa oni bivaju preobilni i teže svarljivi. Međuobroci od voća koje osigurava prirodni vitamin C odlični su za jačanje imunološkog sistema. Orasi, lešnici, voćni jogurt takođe su dobar međuobrok. Potrebna dnevna količina energije zavisi od raznih osobina, pola, starosti, telesne težine, zdravstvenog stanja, težine fizičkog rada i klimatskih uslova. Organizam troši energiju i kad miruje, ali za vreme fizičkog rada troši znatno više energije nego kod umnog.
