Varenje masti počinje u ustima, tokom žvakanja hrane i njenog mešanja sa malom količinom lipaza koje se nalaze u pljuvački. Ove lipaze su digestivni enzimi koji razlazu masne kiseline odvojeno od triglicerida. Kada progutamo hranu, varenje se nastavlja u želucu. Mala količina lipaze se luči u želucu, ali najveći deo varenja masti obavlja se u tankom crevu.
Jetra proizvodi žuč koja se skladišti u žučnoj kesi, dok je ne aktivira konzumiranje hrane koja sadrži masti. Žuč se luči u tanko crevo gde deluje kao deterdžent koji emulguje masti na manje kapljice. Ovo olakšava lipazama pankreasa da deluju na trigliceride. Žuč i lipaze razlažu masti na manje delove koji se apsorbuju u krvotok. Žuč, koja sadrži holesterol, takođe se reapsorbuje u krv ili je skupljaju rastvorljiva vlakna u crevima a eliminiše se stolicom.
Konzumiranje hrane bogate rastvorljivim vlaknima održava nivo holesterola na zdravom nivou, jer pomaže da se većina holesterola iz žuči eliminiše iz organizma.
Zdrav sistem organa za varenje će apsorbovati oko 95% masti koju ste uneli hranom. Osobe koje pate od problema poput celijakije, nedostatka lipaza pankreasa i nedostatka žučnih soli, obično ne mogu da pravilno apsorbuju masti.
Masti u ishrani
Masti i ulja sadrže 9 kalorija u 1 gramu. Organizam preuzima višak masnih kiselina i skladišti ih u organizmu kao masno tkivo. Masno tkivo može da se razloži i pretvori u glukozu kada je organizmu potrebno više kalorija – zato je važno brojanje kalorija ako želite da smršate.
Preporuke o ishrani sugerišu da se unese 30% kalorija iz masti. Za dijetu na bazi 2.000 kalorija dnevno, to bi značilo da 600 kalorija treba uneti iz masti. Pošto 1g masti ima 9 kalorija, to bi značilo da treba uneti 67 g masti. Takođe, trebalo bi paziti na unos holesterola i zasićenih masti. Ne bi trebalo uneti više od 300 mg holesterola dnevno, niti više od 10% kalorija iz zasićenih masti. Ne bi trebalo uneti više od 1% kalorija iz trans masti.
Uobičajena ishrana savremenog čoveka uključuje mnogo više masti, koje se dodaju industrijski prerađenoj hrani kako bi im poboljšale ukus i teksturu. Masti usporavaju pražnjenje želuca, pa ishrana bogata mastima obezbeđuje da duže budete siti. Nažalost, kod većine ljudi to znači previsok unos kalorija.
Birajte zdrave masti
Neke masti su bolje od drugih. Na primer, trebalo bi unositi više omega 3 masnih kiselina. Omega 3 masne kiseline nalaze se u mlevenom lanenom semenu, orasima (i orahovom ulju), bundevinim semenkama, ulju uljane repice, ribi (posebno masnijim morskim ribama), kao i u maslinovom ulju.
Loše masti
Izbegavanje loših masti (pre svega trans masti i zasićenih masti) je važno isto koliko i unos dobrih masti. Zasićene masti se nalaze u mesu, najviše u masnom crvenom mesu poput govedine, ali i u mesnim prerađevinama, punomasnom mleku i sirevima. Trans masti se stvaraju prilikom delimične hidrogenizacije biljnih ulja i nalaze se u čvrstom margarinu, industrijski prerađenoj hrani, uljima za prženje, pekarskim proizvodima, kolačima itd. Dobro čitajte deklaracije na proizvodima i izbegavajte one proizvode koji imaju previsok nivo trans masti i zasićenih masti.
