Veoma prijatnog i slatkog ukusa, marakuja je voće sa brojnim benefitima po zdravlje i sadrži dosta hranljivih esencijalnih sastojaka za pravilno funkcionisanje organizma. Marakuja uglavnom raste u suprtorpskim krajevima Južne Amerike, a smatra se da potiče iz Paragvaja. Ova biljka je puzavica (poput vinove lozi) i može rasti isto kao vinova loza, obmotana oko nekog pogodnog predmeta.
Botanički gledano, ovo egzotično vože spada u porodicu Passifloracae, rod Passiflora, a na latinskom se zove passsiflora edilus kod nas je takođe poznata i kao pasiflora.
Biljka marakuje zahteva plodno i dobro drenirano zemljište, sa puno vlage kako bi rasla. Kada jednom pusti korenje , brzo raste i dostiže i do 4-6 metara tokom jedne godine. Prosečan životni vek ove biljke je 5-7 godina.
Postoji oko pet storina vrste marakuje; ipak, samo dve vrste, puprpuna i žuta, se gaje na plantažama. „Banana marakuja“, u lokalnim krajevima poznata i kao kuruba de kastilja, ima zakrivljeni izgled na krajevima, popud male banane. Tokom svake sezone, ova loza ima zeleno-bele mirisne cvetove koji se kasnije pretvaraju u voćke.
Marakuja je ovalnog oblika, 4-8 cm u prečniku i ima tvrdu spoljašnju koru, poput mangostina. Prosečna težina jednog ploda je 35-50 grama.
Unutar voćke se nalazi svetlo-narandžasta sočna pulpa koja ima izgled kesica sa membranama, sa brojnim malim, tvrdim, tamno-smeđim ili crnim semenkama bez koštica. Žuta marakuja je uglavnom veća nego purpurna, ali pulpa purpurne marakuje je manje kisela, ima lepši miris i ukus, kao i veću količinu pulpe.
Marakuja i zdravlje
– Ukusna marakuja je bogat izvor antioksidanasa, mirerala, vitamina i vlakana. 100 grama voća sadrži oko 97 kalorija
– Ovo voće je izvrstan izvor dijetetskih vlakana. 100 grama voćne pulpe sadrži 10,4 grama ili 27% vlakana. Dobra vlakna u ishrani pomažu u smanjivanju nivoa holesterola u organizmu. Pošto je odličan laksativ, marakuja takođe pomaže u zaštiti ćelijskih membrana debelog creva od toksičnih supstanci u debelom crevu
– Marakuja je odličan izvor vitamina C i 100 grama voća sadrži oko 30 mg ovog vitamina. Vitamin C je jak antioksidans rastvorljiv u vodi. Konzumacija voća bogatog vitaminom C pomaže organizmu da razvije otpornost na infektivne mikroorganizme i uništi štetne slobodne radikale koji izazivaju upale
– Ovo voće je takođe bogato i vitaminom A (oko 1274 internacionalnih jedinica na 100 grama voća) i flavodoidnih antioksidanasa poput beta karotena i kriptoksantina beta. Neka istraživanja koja se trenutno sprovode govore u prilog tome da ovi sastojci imaju antioksidantna dejstva i da su, zajedno sa vitaminom A, dobri za vid
– Vitamin A je takođe potreban za održavanje zdravih ćelijskih membrana i kože. Konzumacija voća prirodno bogatim vitaminom A i flavonoidima može pomoći u prevenciji raka pluća i raka usne duplje
– Sveža marakuja je vrlo bogata kalijumom. 100 grama voćne pulpe sadrži oko 348 miligrama kalijuma. Kalijum je jako važan sastojak za ćelije i telesne tečnosti i pomaže u regulaciji aritmije i krvnog pritiska
– Takođe, marakuja je odličan izvor minerala. Gvožđe, bakar, magnezijum i fosfor su dosta zastupljeni u ovom voću
Priprema i serviranje
Operite voće u hladnoj vodi i osušite ga koristeći meku krpu ili papirni ubrus. Zatim presecite voćku na dve jednake polovine i izvadite pulpu kašikom. Tvrdu ljusku bacite.
Marakuja ima jedinstven, sladak ukus i prijatan miris. Purpurna marakuja je obično manja, ali znatno jačeg ukusa nego žuta marakuja.
Evo nekoliko predloga za serviranje:
– Marakuju možete jesti sirovu, posebno ako je dobro oljuštite. Samo izvadite sočnu pulpu kašikom. Tvrda ljuska marakuje nije jestiva
– Od pulpe se takođe može napraviti osvežavajući sok
– Marakuja daje izvrstan ukus voćnim salatama
– Marakuja se koristi u pripremi sosova, džemova i sirupa
– Takođe se koristi i u receptima za mus od marakuje, sladoled, na pici, za dezerte, kolače, torte itd.
