Gestacijski dijabetes – poremećaj glukoze u trudnoći

Lekar vam je saopštio da bolujete od gestacijskog dijabetesa? Nema razloga za paniku. Redovnom kontrolom i pažljivim planiranjem jelovnika ovaj poremećaj se može držati pod kontrolom

Reč je o privremenom obliku šećerne bolesti koja nastaje u slučajevima kad organizam trudnice nije u stanju da proizvede i iskoristi insulin koji mu je potreban. Od ovog tipa dijabetesa, koji se povlači posle porođaja, oboli oko pet odsto trudnica. Rizik je veći ukoliko ste gojazni, konzumirate velike količine slatkiša, ako ste stariji od 35 godina ili nosite više od jedne bebe.

Najčešći simptomi

Većina žena koje tokom trudnoće obole od gestacijskog dijabetesa ne oseća simptome bolesti, ali ima onih kod kojih se javljaju osećaj ekstremne žedi, hronični umor i konstantna potreba za mokrenjem. U većini slučajeva gestacijski dijabetes otkriva se tokom rutinske provere pomoću testa tolerancije na glukozu (OGTT).

Opasnost po zdravlje majke

lako ne izaziva probleme na očima i bubrezima, koje inače prate dijabetes, ovaj oblik šećerne bolesti povećava šanse za nastanak komplikacija u trudnoći. Ukoliko se poremećaj ne drži pod kontrolom, može uzrokovati povećanje količine plodove vode, ubrzan rad ploda ili skok krvnog pritiska. Gestacijski dijabetes povećava rizik od skoka pritiska i preeklampsije, ali ne u takvoj meri kao kod žena koje već boluju od dijabetesa tipa 1 ili 2. Ako se s terapijom ne počne na vreme, trudnička hipertenzija može biti opasna i za majku i za bebu. Moguće su promene na krvnim sudovima posteljice, smanjenja količine plodove vode i zastoja u rastu ploda, a u najtežim slučajevima prerasta u preeklampsiju ili eklampsiju, teško stanje koje može imati brojne komplikacije. Dijabetes u budućim trudnoćama i kasnijoj životnoj dobi. Gestacijski dijabetes povlači se nakon porođaja. Ipak, neophodno je uraditi analizu krvi (test tolerancije na glukozu) šest nedelja nakon porođaja, da bi se utvrdilo da li se nivo glukoze vratio na normalu. Rizik od pojave gestacijskog dijabetesa postojaće i u narednim trudnoćama, ali ga možete znatno umanjiti ako redukujete telesnu težinu nekoliko meseci pre začeća, lako se gestacijski dijabetes obično povlači odmah nakon porođaja, rizik od kasnije pojave dijabetesa tipa 2 veći je za 50% kod žena koje su razvile trudnički dijabetes. Zato je veoma važno da nastavite da vežbate, zdravo se hranite i kontrolišete telesnu masu. Uz redovno merenje vrednosti šećera u krvi, bar jednom godišnje uradite test opterećenja glukozom.

anemija u trudnoci ishranaKako utiče na bebu?

Bebe koje rađaju žene s dijabetesom imaju veće šanse da imaju veću porođajnu masu, te da se jave smetnje u porođaju zbog veličine bebe. Povećana je mogućnost i da pluća sporije sazrevaju, te da beba iskusi prolazne probleme s disanjem – respiratorni distres sindrom, stanje koje otežava disanje novorođenčeta. Bebama sa ovim problemom možda će biti neophodna pomoć da dišu sve dok se pluća ne razviju i ne ojačaju dovoljno da sama mogu preuzeti tu funkciju. Ipak, ne postoji povećan rizik od urođenih anomalija ploda – gestacijski dijabetes obično nastaje kasnije, a ne u prvom tromesečju trudnoće. Višak glukoze u krvi prolazi kroz placentu, što podstiče bebin pankreas da proizvodi više insulina. Ovo može uzrokovati povećanu telesnu masu novorođenčeta. Veoma krupne bebe, one koje imaju četiri ili više kilograma, češće se rađaju carskim rezom, jer postoji veća verovatnoća da će se “zaglaviti” u porođajnom kanalu. Novorođenče, nedugo nakon porođaja, može da iskusi i hipoglikemiju (nizak nivo šećera u krvi), zbog toga što one same proizvode previše insulina. Teži oblici hipoglikemije kod beba mogu izazvati grčeve poput epileptičnih, ali pravilna ishrana i davanje glukoze intravenozno vraćaju glikemiju u normalu. Bebe majki s gestacijskim dijabetesom pod većim su rizikom od toga da budu gojazne u odraslom dobu i da obole od dijabetesa tipa 2. Redovno kontrola i usvajanje zdravih životnih navika (pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost) najbolja su prevencija ove bolesti.

Kako sprečiti komplikacije

Sve trudnice treba da odlaze na redovne preglede zbog provere rasta i razvoja ploda, kontrole glukoze u krvi i krvnog pritiska te prevencije dodatnih zdravstvenih problema. Buduće majke u trudnoći treba da sprovode režim umerenih fizičkih aktivnosti, kao što su šetnja i plivanje. Međutim, najbolje je da se pre bilo kakvog programa vežbi posavetujete sa svojim lekarom, zbog ličnih faktora rizika, mogućih telesnih pramena i rizika za bebu. Naime, ako buduća majka dobija insulinsku terapiju, tokom izvođenja vežbi može doći do naglog pada šećera u krvi, pa na to treba obratiti pažnju (pre početka vežbanja treba pojesti energetsku štanglicu ili integralni keks).

Prirodni porođaj ili carski rez

Faktori koji određuju način porođaja jesu procenjena težina fetusa (klinički i ultrazvukom), trajanje trudnoće i kontrola šećera u krvi. Cilj je da se stvore što bolji uslovi za porođaj, i za mamu i za bebu. lako je vaginalni porođaj najbolji, jer se mame mnogo brže oporavljaju-, stručnjaci trudnicama s gestacijskim dijabetesom mogu savetovati i carski rez, posebno ako je beba velika. Ipak, hirurškoj intervenciji treba pribegavati samo kad za to postoje jaki medicinski razlozi, kao što su nesrazmera između veličine ploda i širine karlice, preeklampsija (visok krvni pritisak i višak proteina u urinu posle 20. nedelje trudnoće), ranije rađen carski rez…

Savet nutricioniste

Dijetoterapija ima odlučujuću ulogu u kontroli i održavanju preporučenog nivoa glukoze u krvi, obezbeđivanju adekvatnih nutritivnih materija za trudnicu i bebu te postizanju i održavanju adekvatne telesne težine u trudnoći. Prilikom planiranja ishrane trudnica s gestacijskim dijabetesom važno je očuvati odnos između ugljenih hidrata, masti i proteina. Unos ugljenih hidrata treba da je 45% (ne unositi manje od ove količine zbog opasnost od pojave ketoacidoze), belančevina 20% (i to iz namirnica životinjskog porekla kako bi se obezbedile “kvalitetne” belančevine) i masti 35% od ukupnih dnevnih potreba.

VODITE RAČUNAO UGLJENIM HIDRATIMA

Dnevni jelovnik u prošeku treba da sadrži minimum 175 g ugljenih hidrata na dan, i to poreklom iz: mlečnih proizvoda – 15 g, voća – 15 g, integralnih žitarica (i proizvoda od njih), leguminoza (pasulj, sočivo, grašak…) – 15 g i iz povrća koje ne sadrži škrob (zeleno lisnato povrće, cvekla, patlidžan, tikvice, luk, paradajz, paprika…) – 5 g. DORUČAK: preporučuje se unos UH u količini od oko 15 g, i to iz grupe složenih ugljenih hidrata (integralni hleb, ovsene pahuljice…)

Prepodnevna i poslepodnevna užina: preporučen unos UH u količini od oko 15 g do 30 g iz grupe voća, povrća, integralnih žitarica i mlečnih proizvoda
Ručak: oko 45 g UH, ne ubrajajući povrće koje ne sadrži škrob
Večera: takođe u količini od oko 45 g UH, ne ubrajajući povrće koje ne sadrži skrob.

PREDLOG DNEVNOG JELOVNIKA

Doručak: 1 meko kuvano jaje, mladi sir, parče ražanog hleba Užina I: u blenderu izmiksati šaku kupina i solju jogurta
Ručak: grilovane ćureće grudi, dinstana boranija začinjena mirodijom, salata od cvekle Užina II: 1 grejpfrut, šolja zelenog čaja s limunovim sokom
Večera: tunjevina (ocedena od ulja) ili sardine (pečene u remi), kuvani integralni pirinač, zelena salata s limunovim sokom i maslinovim uljem.