Zima je idealno vreme za epidemiju virusa, a među njima su često i crevne virusne infekcije. Ove upale podrazumevaju infekcije želuca i dvanaestopalačnog, tankog i debelog creva, a izazivači su virusi.
Zbog neadekvatnog lečenja virusnih crevnih infekcija širom sveta umire između pet i osam miliona ljudi godišnje, i oni su vodeći uzrok smrti kod odojčadi i dece ispod pet godina, lako smo skloni da pomislimo da tako nešto nije moguće na našim prostorima, crevne infekcije nikad ne treba shvatati olako, a posebno kad su u pitanju deca, stariji i osobe s poremećajem u radu imunološkog sistema, kod kojih se mogu razviti komplikovane infekcije s veoma nepovoljnom kliničkom slikom.
Česti i visokozarazni stomačni virusi
Kad je reč o učestalosti crevnih oboljenja, stomačnih virusa ima stalno, ali da se s vremena na vreme javljaju u većem procentu. Leti su česti stomačni virusi, jer se usled visokih spoljnih temperatura hrana lako kvari, ali i zimi, u vreme gripa, kad oslabi imunitet organizma. Crevne virusne infekcije spadaju u grupu ekalno-oralnih infekcija, što doslovce znači da su “bolest prljavih ruku”. Osoba se može zaraziti stomačnim virusom preko kontaminirane hrane, vode, zagađenih predmeta, prljavih ruku. Najznačajniji izvor infekcije jeste zaražena osoba, jer se virus izlučuje stolicom i povraćanjem, i to od momenta pojave bolesti pa nekoliko dana po prestanku simptoma. Stomačni virus brzo se širi i veoma je zarazan za osobe koje su u kontaktu s obolelim ili borave u istom prostoru.
Deca i stariji najosetljiviji na stomačne viruse
Svako se može zaraziti stomačnim virusom. Naročito su osetljiva mala deca, starije osobe s hroničnim bolestima i imunodeficijentne osobe (karcinomi, HIV…). Stomačni virus je vrlo čest u kolektivima (vrtićima, školama). Pojedine vrste stomačnih virusa su veoma otporne na dejstvo dezinfekcionih sredstava, pa se na nekim površinama mogu zadržati i po nekoliko dana, te samim tim predstavljati izvor zaraze. Najčešći crevni virusi jesu rotavirus (kod nas najučestaliji), norovirus, adenovirus, koronavirus, humani kalicivirus i humani astrovirus. Svaki od ovih stomačnih virusa izlučuje se stolicom i može se dokazati laboratorijskim pretragama stolice. Vrlo su infektivni, dovoljno je samo 10-100 virusnih čestica za izazivanje bolesti.
Tegobe ne traju dugo kod stomačnog virusa
Inkubacija obično traje dva do tri dana. Bolest počinje naglo i najčešće su simptomi viroze najjači prvog dana, dok nakon tri do četiri dana polako prestaju, osim u slučaju komplikacija. Bolest traje od jednog do sedam dana, ali lekaru se treba javiti na samom početku. Vrus najpre iritira sluzokožu crevnog trakta, a zatim izaziva zapaljenje. Simptomi su nekad blagi i počinju s mukom, gubitkom apetita, nadimanjem, češćim stolicama, a ponekad su izraženiji i počinju s povišenom temperaturom, povraćanjem, prolivom, grčevima i bolovima u stomaku, glavoboljom, malaksalošću… Ove viroze najčešće nisu opasne i većina obolelih se oporavi posle nekoliko dana, bez posledica.
Opasna je dehidratacija
Ukoliko su tegobe izraženije (česta povraćanja, veliki broj prolivastih stolica) i duže traju, može doći do dehidratacije – gubitka vode i elektrolita. Na dehidrataciju su posebno osetljiva mala deca, stari ljudi i imunodeficijentne osobe s teškim oboljenjima. Znaci dehidratacije su tahikardija (ubrzan rad srca), bledilo kože, pad krvnog pritiska, uvučene očne jabučice. U najtežim stanjima, ako se odmah ne reaguje s rehidratacijom, može doći do hipovolemijskog šoka s tahikardijom, ubrzanim plitkim disanjem, hladnim ekstremitetima, padom krvnog pritiska, niskom aksilarnom i visokom rektalnom temperaturom, a mogu se javiti i suve ispucale usne, lepljiv jezik i opšta adinamija”
Cilj – nadoknaditi tečnost
Kad je reč o lečenju infekcija izazvanih crevnim virusima, cilj je da se nadoknadi izgubljena tečnost i elektroliti. Oralna rehidratacija najbolji je način nadoknade tečnosti i minerala. Lečenje se počinje dijetom koja podrazumeva ishranu bez mleka, mesa, jaja, kao i svih proizvoda u kojima se oni nalaze u nekom obliku. Treba jesti krompir kuvan u posoljenoj vodi, pirinač, šargarepu (jer je bogata kalijumom, koji se u slučaju stomačnih viroza brzo gubi iz organizma), dvopek ili tost, supe iz kesice, postan keks bez fila, a od voća se preporučuju pečene jabuke i banane. Potrebno je unositi i dovoljno tečnosti oko dva litra čajeva i vode dnevno (negazirane ili blago gazirane). Slatka pića (bezalkoholna i voćni sokovi) ne preporučuju se deci ispod petgodina jer mogu pogoršati dijareju. Delotvorni su čaj od nane, kamilice i lista dunje. Tečnost i hranu treba unositi često i pomalo, na svakih pet minuta po gutljaj, da se ne bi opteretio sistem organa za varenje. Postoje i sredstva za rehidrataciju koja se kupuju u apoteci, ali da ih treba uzimati samo po lekarevoj preporuci.
Proliv ne treba lečiti
Pogrešno je uverenje da u toku lečenja treba zaustavljati proliv. Naime, dijareja je jedan od odbrambenih mehanizama našeg tela kojim se ono čisti, jer se putem stolice virus izlučuje iz organizma. Takođe, ne treba uzimati ni sredstva protiv povraćanja (antiemetici), jer se i povraćanjem virus izbacuje iz organizma. Antiemetike treba uvesti onda kad u onom što se povrati više ne bude primesa hrane koja je uzrokovala intoksikaciju. Dok traju tegobe, a i sedam dana nakon izlečenja, treba uzimati probiotike, koji prave ravnotežu dobrih i loših bakterija u crevnoj flori. Antibiotici se u slučaju crevnih virusnih infekcija ne preporučuju. Glavni cilj lečenja akutno nastalih proliva, jeste borba protiv dehidratacije i šoka, odnosno nadoknada vode i elektrolita u organizmu, a u slučaju teže dehidratacije sprovodi se i intravenska rehidratacija u vidu infuzija.
Pranje ruku -glavna mera predostrožnosti kod stomačnog virusa
Imunitet posle preležanog stomačnog virusa traje svega nekoliko meseci, pa je moguće da se viroza ponovo javi posle četiri do pet meseci. Zato osobe sklone stomačnim virusima treba redovno da peru ruke, paze šta jedu i piju i vode računa da hrana koju uzimaju bude dobro termički obrađena. Poboljšanje opšte i lične higijene, sanitarna kontrola namirnica, kvalitetna sanacija otpadnih voda i higijensko snabdevanje vodom za piće neke su od mera prevencije crevnih virusnih infekcija.
