Najčešće su ishemijom-nedovoljnim snabdevanjem tkiva i organa krvlju -pogođeni periferni ekstremiteti, ali i mozak, srce i drugi vitalni organi. Slaba cirkulacija, stručno ishemija, predstavlja nedovoljno snabde-vanje tkiva i organa krvlju, što za posledicu ima smanjen transport elemenata neophodnih za rad ćelija, kao što su kiseonik i glukoza. Najčešće su ishemijom pogođeni periferni ekstremiteti, ali i mozak, srce i drugi vitalni organi, što može dovesti i do infarkta. Cirkulatorne smetnje javljaju se podjednako kod oba pola, ali kod muškaraca obično u ranijem životnom dobu, a kod žena češće i s težim ishodom u starijem životnom dobu, kad je i lečenje neizvesnije. Kod žena se ishemija sve češće pojavljuje zbog promena životnih navika i načina života (pušenje, povećana izloženost stresu…).
Kad se javljaju smetnje
Poremećaj cirkulacije može se ispoljiti kao postepen, progresivan i trajan (hroničan), što se računa kao posledica anemije, ateroskleroze, urođenih poremećaja cirkulacije ili funkcije krvnih elemenata, i nagli – u slučaju iznenadnog zatvaranja ili povrede krvnog suda (stvaranje ugruška unutar krvnug suda, prisustvo vazdušnog mehura, plodove vode, masnog tkiva, nagli gubitak krvi…).
Poremećaj cirkulacije može biti bezopasan kod mlađih osoba s neusklađenom funkcijom vegetativnog sistema, usled ubrzanog srčanog rada, što se manifestuje opštom slabošću, znojenjem, zamorom, ponekad i poremećajem svesti, pospanošću i vrtoglavicom. Ove smetnje traju kratko, brzo se povlače posle unosa tečnosti, upotrebe nekog blagog sedativa ili nakon odmora. Ukoliko se ponavljaju, duže traju, sporije se povlače, praćene su gubitkom svesti ili se javljaju pri uobičajenim ili intenzivnijm aktivnostima, neophodan je detaljan kardiološki pregled. Cirkulatorne smetnje mogu se javiti i u sklopu nekih oboljenja, kao što su povećana funkcija štitaste žlezde, šećerna bplest, ozbiljne infekcije, tumor, oštećenje krvnog suda ili anemija. Ipak, najčešći uzroci ishemije pojedinih organa jesu generalizovana ateroskleroza ili aterosklerotske promene na krvnim sudovima organa.
Najčešće stradaju mozak i noge
Ishemijom su najčešće pogođeni mozak, oko, srce, bubreg, creva i koža, a često i čitavi ekstremiteti. Slaba cirkulacija u mozgu može dovesti do vaskularne demencije različitog stepena, pa i do težeg oblika zaboravnosti. Moguće su izolovane promene na moždanim krvnim sudovima, koje mogu biti minimalne (“nemi moždani infarkt”) i koje vode ka preranoj demenciji, ili dramatične – s kompletnom oduzetošću pojedinih delova tela, pa i polovine tela, gubitkom intelektualnih funkcija (govor, čitanje, pisanje), kad su promenama zahvaćene velike arterije vrata. Kad je oko slabo snabdeveno krvlju, moguć je razvoj hipertenzivne retinopatije, odnosno oštećenja mrežnjače. Ishemija srčanog mišića može se ispoljiti kao „nema”, ali i s pojavom zamora, bolova pri naporu, izlasku na hladno, hodu uz uspon ili nerviranju, a najteži oblikje infarkt srčanog mišića i naprasna smrt. Poremećaj cirkulacije u bubrezima može nastati postepeno, u sklopu aterosklerotskih promena (neregulisan povišeni pritisak, starije životno doba), kad se ispoljava promenama u laboratorijskim analizama do potpunog prestanka rada bubrega, stoje uzrok započinjanja lečenja hemodijalizom. Ishemija bubrega može nastati i naglo – zatvaranjem bubrežne arterije trombom ili raslojavanjem bubrežne arterije. Nedovoljna cirkulacija u arterijama koje krvlju snabdevaju digestivne organe može dovesti do “izumiranja” dela creva, s mogućim prskanjem i pojavom teške infekcije trbušne maramice, često s fatalnim ishodom, ili do naglog zatvaranja arterije (pojava ugruška kao posledica, najčešće, srčane aritmije). Kao posledica ishemije najčešće stradaju donji ekstremiteti, potkolenice i stopala, zbog loše prokrvljenosti u sklopu ateroskleroze krvnih sudova, šećerne bolesti ili pojave ugruška u arterijama ili venama. Ove promene su češće ukoliko postoje druge bolesti, kao sto su dijabetes melitus, visoke vređnosti holesterola, prevelika telesna težina, ali i usled naslednog faktora, posebno kad govorimo o promenama u venskom krvotoku. Poremećaj cirkulacije manifestuje se bolovima u pogođenom ekstremitetu, pramenom boje (najčešće bledilom), hladnoćom, osećajem trnjenja, peckanja i gubitkom osećaja za dodir.
Prevencija i terapija
Da bi se predupredile neke od komplikacija slabe cirkulacije, potrebno je obratiti pažnju na faktore rizika koje je moguće eliminisati – kontrolisati ishranu i telesnu težinu te se redovno se baviti fizičkom aktivnošću, a pri svakoj pojavi neuobičajenih ili novih smetnji obratiti se lekaru, bez čekanja da spontano prođu. Dijagnostika cirkulatornih smetnji relativno je jednostavna, a uključuje lekarski pregled, laboratorijske analize, ultrasonografski pregled krvnih sudova (vrata, stomaka i donjih ekstremiteta), kompjuterizovanu tomografiju s kontrastom, kao i angiografske metode. Nakon definisanja problema često je moguće ukloniti tegobe, ili ih makar ublažiti, pramenom životnih navika – recimo, preporučumo hodanje u slučaju pušačke noge, naravno, uz prestanak pušenja i prelazak na mediteranski tip ishrane. Međutim, ponekad je potrebna i revaskularizacija plasiranjem stenta ili hirurškim premošćavanjem.
Faktori koji utiču na slabljenje cirkulacije
Proces ateroskleroze je fiziološki, dakle normalan i uobičajen proces starenja krvnih sudova, ali na njegovu brzinu utiču brojni faktori rizika. Oni se dele na one na koje ne možemo da utičemo, kao što su pol, godine života i porodična anamneza, međutim, postoje i faktori na koje možemo uticati.
Pušenje cigareta – nikotin dovodi do sužavanja krvnih sudova.
Gojaznost – jednostavnim izračunavanjem indeksa telesne težine (BMI = TT kg/TV cm2) može se utvrditi kad je potreban restriktivni tip ishrane (BMI iznad 25 kg/m2 predstavlja veću uhranjenost). Veoma je važno imati u vidu ab-dominalni tip gojaznosti. Naime, merenjem obima struka možemo utvrditi postoji li povećan rizik. Dozvoljeni obim struka kod muškaraca je, zavisno od etničke pripadnosti, od 102 do 94 cm, a kod žena od 88 do 80 cm. Odnos obima struka i kukova treba da bude < 0,8.
Nedovoljna fizička aktivnost – preporučuje se 30 minuta lake do umerene fizičke aktivnosti svakodnevno ili kumulativno vežbanje tri puta od po deset minuta u toku dana (hod brzinom 3-4 km/h, sobni bicikl, sporo plivanje, lagani plesovi, tenis, lagano veslanje). Statičke vežbe ili vežbe snage preporučuju se zdravim osobama s osam do deset ponavljanja, za veće grupe mišića, dva puta nedeljno, a preporučene su i dinamične (izotonične aerobne) vežbe.
Povišen krvni pritisak– ukoliko se u dva merenja u različitim vremenskim intervalima nađu vredno-sti pritiska veće od 140/90 mmHg. Kod osoba mlađih od 50 godina veoma je važna visina dijastolnog („donjeg”) pritiska. Na povišen pritisak mogu da ukazu glavobolja, poremećaji vida, zamor, bol u grudima, učestalo noćno mokrenje, lako zamaranje, preterana pospanost, nesanica ili košmarni snovi. Potrebno je redovno kon-trolisati pritisak, isključiti so iz ishrane (sve namirnice koje konzumiramo sadrže so, tako daje dodatak soli stvar naših navika), ne konzumirati mineralnu vodu umesto obične jer ona sadrži više natrijuma (soli) nego stoje organizmu potrebno, a ukoliko baš ne možete bez mineralne vode, ograničite se na dve čaše dnevno. Uvek proverite sastav vode i odaberite onu s manje natrijuma a više magnezijuma.
Povišene vređnosti holesterola i triglicerida – ne preporučuje se započinjanje lečenja povišenih vređnosti holesterola kod osoba kod kojih nije povišen rizik od nekog značajnog vaskularnog događaja. Potrebna je i kontrola vređnosti triglicerida u krvi, posebno kod osoba kod kojih postoji više faktora rizika.
Šećerna bolest – kontrolišite redovno vredosti glikemije u krvi i urinu. Oscilacije u toku dana treba da budu stoje moguće manje.
Upotreba alkohola -male doze alkohola imaju zaštitno dejstvo, pa su dozvoljena do tri pića dnevno.
Konzumiranje kafe -jedna dodvešoljice dnevno smanjuju rizik od nastanka dijabetesa i aterosklerotske bolesti.
Mediteranska dijeta za bolju cirkulaciju
Plava riba: 200 grama po obroku, 2-3 puta nedeljno
Posna mesa: belo ćureće ili pileće meso
Voće i povrće: pet obroka dnevno(salata i dve voćne užine)
Crno vino: 1 -2 čaše uz večernji obrok odnosno jedna čaša za žene, zbog slabijeg metabolisanja alkohola
Crna čokolada: maksimalno do 100 grama dnevno
Maslinovo ulje
Beli luk
Badem
