Budući da je karcinom koji se razvija iz polipa potpuno izlečiv ukoliko se otkrije na vreme, veoma su važni preventivni pregledi, naročito nakon 50. godine života.
Kolorektalni karcinom, odnosno rak debelog creva, veoma je česta maligna bolest u svetu od nje svake godine oboli oko 1,3 miliona ljudi, od kojih 600.000 izgubi tu bitku. Procenjuje se da na prostoru Srbije godišnje oboli oko pet hiljada ljudi, od kojih samo oko 2.300 njih uspe da pobedi bolest. U našoj zemlji, rak debelog creva kod žena je najčešće maligno oboljenje nakon raka dojke, dok je u muškoj populaciji takođe na drugom mestu – odmah iza raka pluća. Kako i zašto ova bolest nastaje, kako se dijagnostikuje, kako se leci i može li se sprečiti?
Rizik raste s godinama
Karcinom debelog creva nastaje kao posledica kompleksne i nedovoljno razjašnjene interakcije genetskih faktora i činilaca spoljašnje sredine i može se javiti kao sporadična, naslcdna i familijarna bolest. Sporadični karcinom debelog creva čini oko 70 odsto svih slučajeva. Sporadični karcinom se najčešće javlja kod osoba starijih od 50 godina, verovatno kao rezultat uticaja načina ishrane i faktora spoljašnje sredine. S obzirom na to da oko 90 odsto svih novoobolelih ima više od 50 godina, porast njihovog broja poslednjih decenija može se delimično objasniti starenjem populacije. S druge strane, nasledna forma čini oko pet odsto slučajeva i za nju postoje jasne genetske predispozicije. Za razliku od naslednog, u slučajevima familijarnog kolorektalnog karcinoma, koji čini 20 do 25 odsto slučajeva, nema otkrivene genetske predispozicije, a broj obolelih u jednoj familiji suviše je veliki da bi se govorilo o sporadičnom kolorektalnom karcinomu. Faktori rizika za nastanak bolesti brojni, pri čemu neki imaju veći, a neki manji značaj, dok je za izvesne faktore rizika uticaj na nastanak bolesti pod znakom pitanja.
Fatalni polipi
Najveći broj karcinoma debelog creva nastaje iz polipa. Njihovo prisustvo u debelom crevu povećava rizik od raka ne samo kod samih pacijenata već i kod njihovih rođaka u prvom kolenu. Više od 90 odsto dijagnostikovanih polipa nikad ne razvije u karcinom. Polipi čija je veličina ispod deset milimetara imaju rizik od razvoja karcinoma manji od jedan odsto, dok se kod polipa većih od 20 mm taj procenat penje na 50 odsto. Patohistološke karakteristike polipa, kao što su veličina iznad deset milimetara, tubulovilozna ili vilozna komponenta i visok stepen displazije povezane su s rizikom od nastanka karcinoma.
Ishrana kao faktor rizika
Smatra se da crveno meso, mesne prerađevine, roštilj i prženo meso povećavaju rizik od obolevanja, što su potvrdile i brojne studije: rezultati pokazuju da unos od 100 do 120 grama crvenog mesa i mesnih prerađevina dnevno povećava rizik od karcinoma debelog creva između 15 i 40 odsto. Ključnu ulogu igra termička obrada mesa, tokom koje nastaju heterociklični amini i policiklični aromatski ugljovodonici. Sadržaj slobodnog gvožđa takođe se smatra značajnim za proces karcinogeneze. Pored navedenih jedinjenja, pretpostavljenu ulogu ima i unos nitrata putem hrane, koji se onda prevode u nitrite, kao i dodavanje nitrata i nitrita hrani, najčešće prilikom konzervisanja.
Više voća i povrća
Novije studije ukazuju na moguću protektivnu ulogu ribe, ali i dijetnih vlakana. Inače, protektivna uloga izraženija je u levom kolonu (leva polovina debelog creva) nego u rektumu, to jest završnom delu debelog creva. Istraživanja su pokazala da se dnevnim unosom deset grama vlakana rizik od nastanka kolorektalnog karcinoma smanjuje za oko deset odsto. Voće i povrće takođe mogu uticati na smanjenje rizika od karcinoma. lako je to smanjenje minimalno, preporučuje se da se voće i povrće jedu bar pet puta dnevno.i posebno skreće pažnju pušačima. Pušenjem 40 cigareta dnevno rizik od nastanka karcinoma debelog creva povećava se za oko 40 odsto.
Kasni simptomi
Pojava karcinoma debelog creva u ranoj fazi obično nije praćena nikakvim simptomima može proći i nekoliko godina pre nego što se oni manifestuju, u zavisnosti od dela debelog creva gde je tumor nastao. Najčešći simptomi bolesti jesu poremećaji u pražnjenju creva, pojava sluzi i/ili krvi u stolici, tupi bolovi, te slabost kao posledica anemije, odnosno malokrvnosti.
Kolonoskopijom do dijagnoze
Kolonoskopija je dijagnostička metoda koja omogućava pregled celog debelog creva i jedini je način za postavljanje dijagnoze i histološku potvrdu biopsijom. Reč je o metodi koja podrazumeva korišćenje tanke cevi, to jest kolonoskopa. Cev ima kamericu na vrhu, te se njome detaljno pregleda unutrašnjost debelog creva. Dopunskim dijagnostičkim pretragama, poput ultrazvuka, skenera i magnetne rezonance, dobija se uvid u stepen proširenosti, odnosno stadijum bolesti. Potom se određuje plan lečenja. Multidisciplinarni tim – koji čine hirurg, radioterapeut i internista onkolog – definiše terapijski protokol individualnoga svakog pacijenta. Takav pristup i kombinovana primena hirurgije, radioterapije i hemoterapije danas predstavljaju „zlatni standard” u lečenju pacijenata obolelih od karcinoma debelog creva.
Hirurgija kao osnovni metod lečenja
Hirurgija predstavlja osnovni i najvažiji vid lečenja karcinoma debelog creva, budući da se samo uspešnim operativnim zahvatom može obezbediti dugotrajno preživljavanje i kvalitetan život pacijenata. Radikalno hirurško lečenje podrazumeva resekciju zahvaćenog dela creva i odstranjenje lokoregionalnih limfnih čvorova. To su kompleksni operativni zahvati koji nose izvestan rizik od komplikacija. Hemoterapija i radioterapija nekad se primenjuju nakon operacije a nekad pre operacije, u cilju smanjenja tumora i povećanja šanse za uspešan operativni zahvat. Primena hemioterapije i radioterapije dodatno povećava šanse za iztečenje.
Moguće komplikacije
Rak debelog creva može metastazirati u druge organe, pre svega u jetru i pluća oko 20 odsto pacijenata u momentu postavljanja dijagnoze već ima metastaze, a još 40 odsto njih će dobiti metastaze tokom svog života. Na sreću, promene u drugim organima takođe se mogu lečiti hemoterapijom, a kod jednog broja pacijenata i uspešno operisati. Preživljavanje pacijenata zavisi od stadijuma u kome je bolest otkrivena. Pacijenti u prvom stadijumu imaju preko 90 odsto šanse za petogodišnje preživljavanje, dok pacijent kome je dijagnostikovan četvrti stadijum ima deset odsto šanse za petogodišnje preživljavanje u slučajevima kad operacija nije moguća.
Povezano>>> Nikad nećete dobiti rak debelog creva ako poštujete ovih 8 pravila
Tipovi preventivnih pregleda
Skrining kolorektalnog karcinoma podrazumeva erga-nizovanu primenu nekog pregleda ili testa kod asimpto-matskih osoba u cilju što ranijeg otkrivanja bolesti, jer je rano otkrivanje povezano s dugotrajnim preživljavanjem i potencijalnim izlečenjem. Skrining bi trebalo sprovoditi nakon 50. godine života, a ukoliko postoji povećan rizik od karcinoma, onda s preventivnim pregledima treba početi i ranije.
Metode skininga mogu se podeliti u dve grupe:
Testovi stolice (FOBT t j. gFOBT i FIT): detektuju prisustvo okultne krvi u stolici, koja potiče od karcinoma i polipa većih od Ido 2 cm. Pozitivan rezultat zahteva dalju dijagnostiku.
Strukturalni testovi: kolonografija s dvojnim kontrastom, CT kolonografija, fleksibilna sigmoidoskopija i kolonoskopija, koja predstavlja najkompletniju metodu skrininga. Kod osoba s uobičajenim rizikom od raka debelog creva, u okviru skrininga nakon 50. godine života treba raditi testove prisustva krvi u stolici jednom godišnje ili kolonoskopiju na svakih pet godina.
Izaberite dobre namirnice
Ishrana koja redukuje rizik od karcinoma debelog creva trebalo bi da obiluje žutim i narandžastim namirnicama, budući da one sadrže visok nivo moćnog antioksidansa beta-karotena.To su, na primer, šargarepa, batat i bundeva. Namirnice bogate vlaknima ne samo da smanjuju rizik od ove vrste kancera već pospešuju celokupno zdravlje. To su, pre svega, smeđi pirinać, orasi, semenke, pasulj, jabuke, kruške, brokoli, ovas… Pored pravilnog izbora namirnica, važno je opredeliti se i za odgovarajuće metode kuvanja, budući da pržena hrana, a posebno prepržena mesa sadrže kancerogene materije. Zatim, upotreba zasićenih masti (mast životinjskog porekla i puter), kao i transmasti (margarin) u pripremanju hrane usko je povezana s povećanjem rizika od karcinoma debelog creva, dok omega-3 masti i konzumiranje ribljeg mesa umanjuju taj rizik za 12 %.
