Šta je narkolepsija?
Narkolepsija je hronični poremećaj spavanja koji se karakteriše ogromnom dnevnom pospanosti i iznenadnim napadima sna. Ljudi sa narkolepsijom često teško mogu da ostanu budni tokom dugih vremenskih perioda, bez obzira na okolnosti. Narkolepsija može da izazove ozbiljne poremećaje u svakodnevnoj rutini.
Ponekad, narkolepsija može biti praćena naglim gubitkom tonusa (katapleksija), što dovodi do slabosti i gubitka kontrole mišića. Katapleksija je često izazvana jakim emocijama, najčešće smehom.
Narkolepsija je hronično stanje za koje nema leka. Međutim, lekovi i promene načina života mogu da vam pomognu da ublažite simptome ovog poremećaja. Podrška porodice, prijatelja i drugih ljudi može da vam pomogne da se nosite sa narkolepsijom.
Uzrok narkolepsije je nepoznat. Međutim, ljudi sa narkolepsijom imaju smanjene količine proteina mozga koji se zove hipokretin. Hipokretin pomaže da se reguliše kruženje budnosti i REM faze sna.
Neki naučnici misle da niski nivoi hipokretina mogu biti uzrokovani autoimunim odgovorom. Kod autoimunih bolesti, imuni sistem napada zdrave ćelije. Drugi faktori kao što su stres, izloženost toksinima i infekcije takođe mogu igrati ulogu u nastanku narkolepsije.
Pojava nenormalnog obrasca spavanja
San se javlja u fazama. Na početku procesa spavanja, moždani talasi se usporavaju. To je NREM faza sna. Nakon 90 minuta do dva sata, počinje REM faza spavanja. U REM fazi sna, moždani talasi se povećavaju. Sanjanje i paraliza mišića se javljaju tokom REM faze sna. Inače, REM je skraćenica od ‘’rapid eye movement’’ – ubrzano kretanje očnih jabučica.
Ljudi sa narkolepsijom mogu da zaspe odjednom, gube tonus mišića i počinju da sanjaju. To se može desiti bez obzira šta rade ili koje doba dana je u pitanju. Kod pacijenata sa narkolepsijom, REM san nastaje spontano. Oni ne prolaze prvo kroz NREM san. Simptomi REM faze sna se samo dese odjednom.
Narkolepsija simptomi
Simptomi narkolepsije se odnose na procese REM spavanja. Ovo uključuje sanjanje, smanjenu svest i paralizu mišića. Simptomi narkolepsije su različiti.
Preterana dnevna pospanost je obično prvi simptom narkolepsije. To izaziva probleme koji se odnose na funkcionisanje na poslu i na drugim mestima.
Iznenadni gubitak mišićnog tonusa, stanje takođe poznato kao katapleksija, može biti izazvano intenzivnim emocijama. To može da uključuje uzbuđenje, smeh, bes ili strah. Učestalost katapleksije varira. Neki ljudi to dožive nekoliko puta na dan, a drugi doživljavaju nekoliko puta godišnje.
Halucinacije mogu da se jave kod osoba sa narkolepsijom. To je zato što je sanjanje deo REM spavanja. Ako se snovi dešavaju kada je neko delimično budan, oni mogu izgledati kao realnost. Ovo može biti veoma zastrašujuće.
Paraliza sna ili paraliza spavanja je nemogućnost da se kreće ili govori, a svesni ste (nastaje kada se mozak „probudi“ tokom REM faze, a telo ostaje paralizovano, pa je osoba svesna svega, ali ne može da se pomera; ovo može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta). Epizode traju obično samo nekoliko minuta, ali mogu biti veoma zastrašujuće. Mladi sa narkolepsijom će najverovatnije iskusiti paralizu spavanja. Ovo stanje imitira paralizu koja se može videti tokom REM faze sna. Može se javiti i kod ljudi koji nemaju narkolepsiju.
Narkolepsija je takođe povezana sa drugim poremećajima kao što su obstruktivna apnea u snu, sindrom nemirnih nogu i nesanica.
Narkolepsija lečenje – terapija
Narkolepsija nema leka. To je hronično stanje koje traje ceo život. Cilj lečenja je da kontrolišete simptome i poboljšate dnevno funkcionisanje. Stimulansi, podešavanja životnih navika i izbegavanje rizičnih aktivnosti su korisni za lečenje ovog poremećaja. Postoji nekoliko klasa lekova koji se koriste za lečenje narkolepsije.
Narkolepsija – lečenje (terapija):
Stimulansi kao armodafinil, dekstroamfetamin (Dekedrine, DektroStat) a metilfenidat (Ritalin) mogu se koristiti za poboljšanje budnosti. Armodafinil je obično prvi lek koji se propisuje. Najmanje je verovatno da će upravo on biti zloupotrebljen.
Triciklični antidepresivi mogu da smanje katapleksiju, paralizu spavanja i halucinacije. Ovi lekovi mogu imati neprijatne nuspojave poput suvih usta i urinarne retencije.
Selektivni inhibitori resorpcije norepinefrina mogu pomoći da se probudite. Norepinefrin je prirodni stimulans i deo simpatičkog nervnog sistema. Sprečavanjem ponovne apsorpcije norepinefrina produžavate svoju delatnost i držite san na odstojanju.
Xyrem (natrijum oyxbate) može da se koristi da pomogne da spavate noću.
Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina mogu poboljšati raspoloženje.
Živeti sa narkolepsijom može biti izazov. Možda ste zabrinuti o tome šta će drugi misliti o vama. Može biti stresno da imate epizodu narkolepsije u nezgodnom trenutku. Međutim, postoje koraci koje možete da preduzmete da živite sa narkolepsijom lakše i sigurnije.
Recite nastavnicima ili nadređenima na poslu o vašem stanju. Oni treba da shvate da ako zaspite, nije u pitanju lenjost.
Budite svesni da će neki narkolepsija-tretmani uzrokovati da vaš test na stimulanse bude pozitivan. Razgovarajte sa svojim poslodavcem unapred da sprečite nesporazume.
Jedite lake ili vegetarijanske obroke tokom dana. Nemojte jesti tešku hranu pre važnih aktivnosti.
Pokušajte da odremate 10 do 15 minuta posle obroka.
Rasporedite spavanje tokom dana. Ovo može pomoći da se izbegnete dnevnu pospanost.
Izbegavajte nikotin i alkohol. Oni mogu da pogoršaju simptome.
Vežbajte redovno. Pokušajte da vežbate četiri do pet sati pre spavanja. Ovo može pomoći da bolje spavate noću. To takođe može pomoći da vas upozori tokom dana.
Narkolepsija je opasna za vozače, jer se može javiti iznenadna pospanost tokom vožnje. Vodite računa o ovome i razgovarajte sa svojim lekarom, možda je najbolje da ne učestvujete kao vozač u saobraćaju.
Posledice narkolepsije
Posledice narkolepsije mogu biti veoma ozbiljne.
Javno nerazumevanje stanja
Narkolepsija može izazvati ozbiljne probleme za vas, kako lično, tako i profesionalno. Drugi vas mogu videti kao lenje ili letargične. Možete imati poteškoće u nastupima u školi ili na poslu.
Problem sa intimnim vezama
Ekstremna pospanost može izazvati nisku seksualnu želju ili nemoć, a ljudi sa narkolepsijom mogu čak i da zaspe dok imaju seks. Intenzivna osećanja, kao što su bes ili radost, mogu izazvati neke znake narkolepsije, kao što su katapleksija, uzrokujući da se ugroženi ljudi povuku iz emotivnih interakcija.
Fizičke povrede
Napadi spavanja mogu dovesti do telesnih povreda ljudi sa narkolepsijom. Vi ste u povećanom riziku od saobraćajne nesreće ako imate napad u toku vožnje. Rizik od posekotina i opekotina je veći ako zaspite dok pripremate hranu.
Gojaznost
Ljudi sa narkolepsijom imaju veće šanse da budu gojazni. Dobitak težine može da se odnosi na lekove, neaktivnost, opsesivno prejedanje, nedostatak hipokretina ili kombinaciju faktora.
