Prva hrana koju čovek okusi u životu, poznata i kao “beli vitamin”, dugo je smatrana idealnom namirnicom. Savetovano je da svi piju mleko u velikim količinama – i deca, i mladi, i stari. Međutim, novije studije pokazuju da ono možda i nije od velike pomoći čoveku… Naprotiv!
Mleko, naročito kravlje, priroda nije namenila odraslom čoveku, već teletu koje ne može da unosi čvrstu hranu. I majčino mleko sisamo dok nam ne izrastu prvi zubi, a posle se hranimo čvrstom hranom. Mnogi ne znaju da konzumiranje mleka, naročito pasterizovanog, dovodi do zatvora, naši zglobovi postaju manje pokretljivi, a zidovi arterija tvrđi.
Ispostavilo se da je mleko, u stvari, za odraslog čoveka veoma štetno jer izaziva influencu (virus gripa), plućne bolesti, astmu, kao i oboljenje sinusa. Kravlje mleko sadrži 300% više kazeina (najvažniji protein mleka) od majčinog. Od kazeina se, inače, prave češljevi i najjači stolarski lepak. Takođe, ne smemo zanemariti ni činjenicu da je krava teška od 400 do 800 kg, a čovek oko 80 kg. S druge strane, produkti od kravljeg mleka, kao što su kefir ili kiselo mleko, izuzetno su korisni i njima bi trebalo zameniti obično mleko. No, krenimo redom, a vi sami odlučite kako ćete se u budućnosti ophoditi prema mleku.
Mit o kalcijumu
Kažemo “mleko je izvor kalcijuma” Pijte ga što više – imaćete zdrave bele zube i jake kosti. Međutim, ne samo da ne dobijamo kalcijum kada pijemo mleko, mi ga praktično gubimo! Zašto se ovo dešava? Protein koji se nalazi u mleku povećava kiselost želuca, pa je naše telo primorano , da koristi minerale kako bi neutralisalo tu kiselinu.Pošto od svih minerala najviše imamo kalcijuma, organizam upravo njega sakuplja iz kostiju da neutrališe štetne efekte mleka.
Saveznik osteoporoze
Mleko se odavno reklamira kao sredstvo za sprečavanje osteoporoze. Ali, kao što smo već rekli, ono doprinosi gubitku kalcijuma iz kostiju, pa zapravo ne sprečava osteoporozu – već je izaziva. Dokazano je da je procenat osoba s osteoporozom u zemljama s visokim nivoom potrošnje mleka (Skandinavija, Evropa) mnogo veći nego u zemljama u kojima se mleko skoro i ne konzumira (Azija). Pitate se kako onda da sprečite osteoporozu? Postoje mnogi biljni izvori kalcijuma (mak, alge, susam, orasi,sok od narandže, brokoli, spanać…). Osim kalcijuma, za jačanje kostiju potrebni su i drugi minerali, kao što je silicijum.
Čir u stomaku
Mlečni protein (kazein), jednom kad dospe u naš organizam, razgrađuje se pod dejstvom želudačnog soka. Kod dece uzrasta 9-10 godina zaustavlja se proizvodnja enzima odgovornih za raspad ovog mlečnog proteina, a kao rezultat toga nerazgrađen kazein povećava sadržaj hlorovodonične kiseline u želudačnom soku. Drugim rečima, sredina u želucu postaje kiselija, što dovodi do čira na želucu i crevima, odnosno do peptičkog ulkusa. Zaključak je jasan – mleko loše utiče na varenje i probavu i izaziva čireve u stomaku.
Eksperiment – 7 dana bez mleka
Da li je mleko za čoveka otrov ili med? To samo zna naš organizam, jer on savršeno ume da se nosi s toksinima. Naše telo poznaje najjednostavnije metode pomoću kojih se oslobađa štetnih materija – znojenje, izbacivanje slina, kao i sluzi (kroz nos i grlo). Ako ste skloni obilnom znojenju, a ujutro vam je grlo zablokirano šlajmom i zapušen vam je nos, pokušajte da izbegavate mleko selam dana. Probajte, makar zarad ličnog eksperimenta! Sigurno ćete nakon toga osetiti razliku i biće vam jasno da li je mleko za vas otrov.
Mleko i rak
Po mnogim studijama, mleko povećava rizik od raka testisa, prostate i dojke, a naučnici su za to opet “optužili” mlečni protein kazein. Eksperimenti na životinjama dokazali su da smanjenje i povećanje kazeina u ishrani direktno utiče na “uključenje” i “isključenje” razvoja kancerogenih ćelija. Takođe, pored kaezina, na rak utiču i laktoza (mlečni šećer).
Druga teorija glasi da rak izazivaju hormoni iz mleka. U pitanju je estrogen, kojeg u kravljem mleku ima u velikim količinama, jer su krave koje se koriste u mlečnoj industriji skoro uvek steone. Učestalost raka testisa, prostate i dojke posebno je visoka u zemljama gde se mleko konzumira u velikim količinama. Ako govorimo o odnosu još jedne činjenice. Naime, prema tvrdnjama određenog broja doktora, 90% kravljih stada patei od leukemije (raka krvi). To nije iznenađujuće kada pomislite šta sve sadrži hrana za krave. Dakle, pijemo mleko krava koje boluju od raka krvi.
Gnoj u mleku
Takođe, bitna je činjenica da krave pate od mastitisa (upale dojki). Prema zvaničnim statistikama, 80% krava boluje od ovog oboljenja, a posledično, njihovo mleko sadrži gnoj. Ukoliko krava ima mastitis, njeno mleko mora biti bačeno. Svi znamo da ljudi koji drže krave na selu nikad ne prodaju mleko dok je životinja steona i nakon što se oteli. Da li verujete da su proizvođači mleka spremni da prospu 80% proizvoda? Nažalost, pored svih hranljivih sastojaka, mleko sadrži i gnoj.
Mleko sa hormonima
Pitate se zašto je toliko krava obolelih od mastitisa? Odgovor je jednostavan -proizvođačima mleka zdravlje ovih plemenitih životinja nije prioritet. Oni mnogo ne brinu o higijeni i zdravlju životinje, već gledaju svoj interes: kravama daju hormon koji podstiče rast vimena do nerealne veličine jer tako raste i prinos. Takvo mleko piju naše bebe od svega 10 kg težine, a sad zamislite kako na njihov mali organizam utiče tolika količina hormona.
Mleko sa antibioticama
Naravno, proizvođači mleka ipak ne mogu ostaviti životinje bez lečenja. I tako, polako ali sigurno, dolazimo do novog velikog problema – prisustvo antibiotika u mleku koje termička obrada samo delimično uništava. Kada se antibiotici uzimaju bez potrebe, slabe naš imunološki sistem i čine da se navikavamo na njihovo prisustvo, te nisu efikasni u slučaju bolesti.
Intolerancija na laktozu, alergije
Kao i ostali sisari, čovek još u detinjstvu prestaje da proizvodi dovoljne količine enzima , koji je potreban za varenje laktoze (mlečni šećer). Nivo laktaze postepeno opada s godinama, ali na različite načine. Kada je proizvodnja ovog enzima vrlo mala ili je nema, javlja se netolerancija prema laktozi. U tom slučaju sat vremena nakon konzumiranja mleka osetićete sledeće simptome: dijareju, nadimanje, bolne grčeve u stomaku, mučninu.
Međutim, intolerancija na mleko nije isto što i alergija na mleko (netrpeljivost mlečnog antigena “A” i proteina iz kravljeg mleka). U slučaju alergije osetićete svrab, osip, povraćanje, kratkoću daha, stezanje ili grebanje u grlu, oticanje očnih kapaka i ušiju, bistri sekret iz nosa. Obično se kaže da laktoza doprinosi razvoju bakterija mlečne kiseline kako bi se sprečila truljenja u organizmu. Međutim, za laktobacile je hrana i biljno vlakno koje se može naći u povrću, voću i žitaricama, što znači da bakterije mlečne kiseline žive u vašem telu i bez mleka. S druge strane, laktoza se ne reciklira i stoga predstavlja izvor gnojnih bakterija, pa ovakvo mleko često izaziva probavne probleme: nadutost, mučninu i bol u stomaku.
Upale, grip i ateroskleroza
Uvreženo je mišljenje da mleko treba piti kako bi se izlečila prehlada i grip. Argument u njegovu korist jeste taj da mleko sadrži lako svarljive proteine potrebne za proizvodnju imunoglobulina, koji se bori protiv virusne infekcije. Prvo, pomenuti protein može da se dobije i iz drugih proizvoda. Drugo, grip često utiče na smanjenje proizvodnje enzima laktaze, pojačavajući simptome intolerancije na mleko, a to još više narušava stanje obolelog. Treće, mleko pogoduje upalama. Nije ni čudo što se prilikom bilo koje inflamatorne bolesti preporučuje biljna ishrana. Uz ovu dijetu naglo opada opasnost od zapaljenja kao komplikacija prehlade i gripa.
Dalje, ljudi stariji od 55 godina moraju izbaciti ili ograničiti upotrebu mleka jer ono pospešuje razvoj ateroskleroze. Mleko sadrži kiselinu koja utiče na akumulaciju lipoproteina u telu, a oni doprinose zakrčenju krvnih sudova.
Umesto mleka kefir !
Recept za domaći kefir
Kao starter-kvasac potrebne su vam kefir gljivice (raspitajte se među prijateljima, sigurno ih neko ima). Jedna kašika gljivica zahteva jedan litar mleka (min. 2,5% masti). Mleko prokuvajte, a zatim ga ohladite da bude malo iznad sobne temperature. U staklenu teglu stavite gljivice, pa dodajte mleko. Blago promešajte sadržaj i prekrijte gustom gazom (ako zatvorite poklopac, gljivice će umreti od nedostatka kiseonika) i stavite na tamno ali toplo mesto (npr. u ormar u kuhinji). Zimi možete staviti pored radijatora jer se tako proces fermentacije ubrzava. Posle 20 sati kefir je spreman. S vrha uzmite sitna zrna gljivica za dalju upotrebu, operite ih u hladnoj vodi i odložite u čistu posudu u frižider. Kefir gljive u frižideru treba hraniti mlekom svaki dan – na dve kašičice gljiva ide po šoljica mleka, inače će “umreti”. U frižideru gljivice mogu živeti i do nedelju dana. Izbegavajte korišćenje hemikalija za pranje posuda za kefir,dovoljna je topla voda. Ako želite.dodajte šećer i uživajte u ukusnom i zdravom domaćem kefiru!
Izvor: Bloger.hr
