Šta je trombofilija
Trombofilija je stanje kod koga krv ima povećanu tendenciju da stvara ugruške. Ugrušci krvi mogu da izazovu probleme kao što su duboka venska tromboza ili plućna embolija. Postoje različite vrste trombofilije – neki su nasleđeni, a neki su stečeni, što znači da se obično razvijaju u odraslom dobu. Često je trombofilija blaga, a mnogi ljudi sa trombofilijom nemaju problema sa njihovim stanjem. Test krvi može da dijagnostikuje problem. Trombofilija ne zahteva uvek tretman, ali neki ljudi moraju da uzimaju aspirin ili varfarin. Ako imate trombozu, morate biti svesni simptoma krvnog ugruška i dobiti tretman odmah ako imate simptome.
Trombofilija se odnosi na grupu uslova u kojima se krvni ugrušci lakše stvaraju nego što je normalno. To može dovesti do neželjenih krvnih ugrušaka (tzv. tromboza) koji se formiraju unutar krvnih sudova. Ovi ugrušci krvi mogu da izazovu probleme kao što su duboka venska tromboza ili plućna embolija.
Trombofilija i trudnoća
Ako imate trombofiliju, vaše telo može da stvara ugruške u vašim krvnim sudovima. Ovo može da izazove zdravstvene probleme za vreme trudnoće. Dakle, trombofilija u trudnoći može da predstavlja ozbiljan problem.
Većina žena sa trombofilijom imaju zdrave trudnoće. Ali trombofilija može izazvati probleme za neke trudnice. U težim slučajevima, može da izazove smrt mame i bebe. To je razlog zašto je važno da učite o trombofiliji. Ako ste pod rizikom od oboljevanja od trombofilije, testiranje i lečenje mogu pomoći i vama i vašoj bebi.
Ako ste trudni ili pokušavate da zatrudnite i znate da imate trombofiliju, recite to svom lekaru pre trudnoće ili na svom prvom prenatalnom pregledu. Takođe, recite svom lekaru ako neko u vašoj porodici (roditelj, brat ili sestra) ima trombofiliju ili druge probleme koagulacije. To znači da trombofilija može biti u porodičnoj istoriji. Ako imate porodičnu istoriju ovih uslova, razgovarajte sa svojim lekarom da vidi da li je potreban test krvi za proveru na trombofiliju.
Koje probleme može izazvati trombofilija u trudnoći?
Ako imate određenu vrstu trombofilije pod nazivom antifosfolipidni sindrom (poznat i kao APS), možete imati veću verovatnoću da ćete imati komplikacije trudnoće, uključujući:
Intauterino ograničenje rasta. To je kada vaša beba raste slabo u materici.
Insuficijencija posteljice. Placenta raste u materici i snabdeva dete sa hranom i kiseonikom kroz pupčanu vrpcu. Placentna insuficijencija znači da posteljica ne radi onako kako bi trebalo i vaša beba dobija manje hrane i kiseonika.
Preeklampsija. To je stanje koje može da se desi posle 20. nedelje trudnoće ili odmah nakon trudnoće. To je kada trudnica ima visok krvni pritisak i znake da neki od njenih organa, kao bubrezi i jetra, možda neće pravilno raditi. Neki od tih znakova uključuju imajući belančevine u mokraći, promene u viziji i jake glavobolje.
Prevremeni porođaj. To je kada se beba rodi pre 37. nedelje trudnoće.
Pobačaj. Pobačaj je kada beba umre u materici pre 20. nedelje trudnoće.
Mrtvorođenost. To je kad beba umre u materici pre rođenja, ali posle 20. nedelje trudnoće.
Antifosfolipidni sindrom (APS) je stečena trombofilija. To znači da se ne nasleđuje, ali se razvija sama. Istraživači pokušavaju da saznaju da li nasleđena trombofilija može dovesti do iste vrste komplikacija u trudnoći.
Trombofilija u trudnoći simptomi
Koji su simptomi trombofilije? Nema simptoma, osim ako trombofilija ne dovodi do krvnog ugruška (tromboze).
Mnogi ljudi sa trombofilijom ne dobiju krvni ugrušak i nemaju simptome.
Koji su simptomi krvnih ugrušaka?
Ugrušci krvi se mogu formirati u arterijama i venama. Arterije su krvni sudovi koji uzimaju krv od srca i sprovode je do organa i tkiva u telu. Vene su krvni sudovi koji dovode krv u srce, od ostatka tela. Tromb u veni je najčešći problem sa trombofilijom – to se zove venska tromboza. Mogući simptomi su:
Bol i otok u nozi. Ovo se dešava ako imate ugrušak krvi u velikoj veni u nozi. Ovo se obično naziva tromboza dubokih vena. Duboka venska tromboza se može javiti u bilo kojoj veni u vašem telu, a najčešće pogađa venu u nozi.
Ugrušak krvi može putovati u srce i dalje u pluća, uzrokujući plućnu emboliju. Mogući simptomi su bol u grudima, bol na duboko disanje, kratak dah ili, ređe, kolaps.
Neke vrste trombofilije mogu izazvati ugrušak krvi u neobičnom mestu, kao što su mozak, creva ili jetra. Ovo može izazvati simptome u glavi ili stomaku. Ugrušak krvi u venama jetre naziva se Bud-Chiari sindrom.
Krvni ugrušak u arteriji se može javiti i kod nekih tipova trombofilije. Ovo se zove arterijska tromboza. U zavisnosti od toga na koju arteriju utiče, ugrušak krvi u arteriji može da izazove moždani udar, srčani udar ili probleme sa placentom tokom trudnoće. Tako su mogući simptomi arterijske tromboze zbog trombofilije:
- moždani udar u relativno mladom dobu
- ponovljeni pobačaji
- problemi u trudnoći: preeklampsija, smanjen rast fetusa ili, ređe, fetalna smrt (usled prevremenog porođaja ili intrauterina smrt).
- srčani udar.
Važno je zapamtiti da svi ovi uslovi mogu biti iz razloga koji nisu tromboza. Na primer, pušenje, visok krvni pritisak, dijabetes i visok holesterol su glavni faktori rizika za razvoj problema kao što su infarkt i moždani udar.
Iz tog razloga, nisu svi sa moždanim udarom ili srčanim udarom testirani na trombofiliji, jer to nije čest uzrok ovih stanja.
Trombofilija i neplodnost mogu biti povezani u smislu da trombofilija izaziva ponovljene pobačaje i da žena ne može da održi trudnoću.
Dijagnoza, test
Može se sumnjati na trombofiliju, ako je vaš krvni srodnik imao krvni ugrušak u mladosti (ispod 40 godina). Takođe se može sumnjati na trombofiliju ako razvijete ugrušak koji se ne bi očekivao, s obzirom na vaše godine i opšte zdravstveno stanje.
Jedna od najvažnijih stvari je da se testiranje na trombofiliju ne radi rutinski za svakog ko ima krvni ugrušak. Samo neki ljudi moraju da imaju ove testove – gde će rezultat promeniti kako se tretiraju. Testovi su skupi, a ponekad nije poznato kako će rezultat uticati na vaše šanse da u budućnosti imate krvni ugrušak. Ovo može biti prilično teško razumeti, ali često, ako ste upravo imali ugrušak krvi, imaćete tretman za razređivanje krvi (antikoagulantni) u svakom slučaju. To će se desiti bez obzira da li imate trombofiliju. Ako ste imali neizazvani ugrušak jednom (što znači da je bilo bez očiglednog razloga), očekivaće se da ćete imati veći rizik od ugruška krvi u budućnosti u svakom slučaju. To će biti slučaj bez obzira da li imate pozitivan test na trombofiliju.
Koji su testovi za trombofiliju?
Trombofilija se dijagnostikuje testovima krvi.
Testovi se vrše nekoliko nedelja ili meseci nakon što ste imali duboku vensku trombozu ili plućnu emboliju, jer prisustvo ovih uslova može uticati na rezultate. Obično morate da čekate da budete ‘’van’’ antikoagulanasa, kao što je varfarin, za 4-6 nedelja. Ako ste nedavno bili trudni, testovi će možda morati da budu odloženi do 8 nedelja. To je zato što rezultate u trudnoći može biti mnogo teže razumeti.
Uzima se uzorak krvi, a veliki broj različitih testova će biti učinjen na njemu, da proveri različite delove procesa zgrušavanja. Obično, testovi se rade u dve faze. Prvi test je ‘’trombofilija ekran (screen)’’ koji je neka osnova testa za zgrušavanje krvi. Ako rezultati ukazuju na to da je moguća trombofilija, zatim se uzima još jedan uzorak krvi za detaljnije testove.
Možete biti upućeni kod lekara specijalizovanog za bolesti krvi (hematolog). Lekar će vas obično pitati o vašoj istoriji i porodičnoj istoriji. To će pomoći u tumačenju rezultata testa.
Da li se sve trombofilije dijagnostikuju testovima?
Vrlo je verovatno da postoje neke vrste trombofilije koje još ne mogu da se identifikuju ili da se testirate na njih. To je zato što postoje neki ljudi ili porodice koji imaju više krvnih ugrušaka nego što bi se inače moglo očekivati, ali su negativni na testovima za trombofiliju. U ovoj situaciji, možda se savetuje da se da tretman kao za trombofiliju, čak i ako nemate definitivnu dijagnozu.
Zbog toga, negativni testovi ne isključuju mogućnost da imate nasledno povećan rizik da stvarate krvne ugruške.
Trombofilija lečenje
Lečenje trombofilije ne mora biti potrebno ako imate blag slučaj ove bolesti.
Prvi korak je da vi i vaš lekar razmotrite koliki rizik postoji da razvijete krvni ugrušak. Ovaj rizik zavisi od kombinacije faktora, kao što su:
Koji tip trombofilije imate (neki su visokog rizika za tromb od drugih)
Vaših godina, težine, načina života i drugih medicinskih stanja
Da li ste trudni ili ste nedavno rodili
Da li ste već imali ugrušak krvi
Vaša porodična istorija – da li postoje bliski srodnici koji su imali ugrušak krvi.
Ove informacije će pomoći lekaru da proceni koliko rizik imate od dobijanja ugruška krvi, i koji tip ugruška može doći. Onda vi i vaš lekar možete da razgovarate o prednostima i manama lečenja i, ako je potrebno, koja vrsta tretmana vam najbolje odgovara.
Niske doze aspirina
Niske doze aspirina inhibiraju dejstvo trombocita, tako da se može sprečiti nastanak krvnih ugrušaka. Takođe može da spreči pobačaj ili probleme trudnoće, u nekim vrstama trombofilije.
Antikoagulantni tretman
Ako razvijete ugrušak krvi, moraćete da primate tretman za ugrušak krvi i tretman za sprečavanje daljih ugrušaka. Možda ćete morati da uzimate varfarin tablete ili injekciju heparina.
Varfarin i heparin
Varfarin i heparin su antikoagulansi (lekovi protiv zgrušavanja krvi). Oni će ometati proces zgrušavanja i uobičajeno se koriste za lečenje ili prevenciju duboke venske tromboze i plućne embolije.
Ako vam je potreban antikoagulans da sprečite ugrušak, biće propisan varfarin. Biće potrebno nekoliko dana da deluje ispravno.
Ako vam je potreban instant tretman za postojeće ugruške, uobičajeno je da dobijete heparin injekciju (koji radi odmah), kao i varfarin tablete prvih nekoliko dana. Injekciju ćete dobiti u bolnici ili kod kuće.
Heparin injekcija može se dati osobama sa antifosfolipidnim sindromom, pre i posle operacije ili tokom trudnoće. Za razliku od varfarina, heparin je siguran u trudnoći.
Ishrana
Beli luk i đumbir su se koristili kao antikoagulansi od davnina. Novije studije su pokazale da beli luk može smanjiti šanse za razvoj krvnih ugrušaka, pa čak može sprečiti moždani udar i bolesti srca. Đumbir je još jedan odličan antikoagulans u hrani. Kurkuma i sok od grožđa se često koriste u indijskoj kuhinji, a ovo je takođe uobičajena antikoagulantna hrana.
Ključ za sprečavanje krvnih ugrušaka je da se održi zdrav volumen krvi. Kada je volumen krvi previsok ili nedosledan, postoji veća šansa zgrušavanja. To je razlog zašto trudnice, koje imaju mnogo veću zapreminu krvi od ne-trudnih žena, često doživljavaju krvne ugruške. Proteini, vitamini B grupe, folna kiselina i magnezijum doprinose zdravom protoku krvi. Iako se ovi hranljivi sastojci nalaze u hrani i trebalo bi da se dobiju iz ishrane kad god je moguće, možda ćete želeti da uzimate njihove suplemente da obezbedite adekvatan unos.
Biljni suplementi
Neki biljni dodaci mogu takođe pomoći da se smanji verovatnoća razvoja ugrušaka. Ginkgo biloba, na primer, sadrži terpenoide koji šire krvne sudove i ublažavaju lepljivost krvi. Ovo povećava cirkulaciju, što smanjuje tendenciju zgrušavanja. Ginseng je još jedan biljni suplement koji umanjuje šanse za zgrušavanje. Takođe funkcioniše tako što čini krv manje lepljivom i manje sklonom zgrušavanju. Ako ste trudni, obratite se lekaru pre upotrebe bilo ginsenga ili ginko bilobe.
