Šta je Sjogrenov sindrom?
Sjogrenov sindrom je poremećaj imunog sistema identifikovan po dva najčešća simptoma – suve oči i suva usta.
Često prati druge poremećaje imunog sistema, kao što su reumatoidni artritis i lupus. U slučaju Sjogrenovog sindroma, sluzokože i žlezde koje vlaže oči i usta obično su prve pogođene – što dovodi do smanjene proizvodnje suza i pljuvačke.
Iako možete razviti Sjogrenov sindrom u svakom životnom dobu, većina ljudi su stariji od 40 godina u vreme postavljanja dijagnoze. Uslov je mnogo češći kod žena. Tretman se fokusira na olakšavanje simptoma.
Koji je uzrok Sjogrenovog sindroma?
Sjogrenov sindrom je autoimuni poremećaj. To znači da vaš imuni sistem pogrešno napada sopstvene ćelije vašeg tela i tkiva.
Naučnici nisu sigurni zašto neki ljudi razviju Sjogrenov sindrom, a drugi ne. Određeni geni stavljaju ljude na veći rizik od poremećaja, ali čini se da su okidači mehanizma nastanka bolesti – kao što su infekcije sa određenim virusom ili sojem bakterija – takođe neophodni.
U slučaju Sjogrenovog sindroma, vaš imuni sistem prvo napada žlezde koje vlaže vaše oči i usta. Ali isto tako može oštetiti i druge delove tela, kao što su vaši:
- zglobovi
- štitna žlezda
- bubrezi
- jetra
- pluća
- koža
- nervi.
Sjogrenov sindrom simptomi
Dva glavna simptoma Sjogrenovog sindroma su:
Suve oči: oči mogu da peku, svrbe ili da pacijent ima osećaj kao da ima pesak u njima.
Suva usta: usta se osećaju kao da su puna pamuka, što otežava da pacijent proguta ili govori.
Neki ljudi sa Sjogrenovim sindromom takođe mogu iskusiti jedan ili više od sledećih simptoma:
- Bolovi u zglobovima, otok i ukočenost
- Natekle pljuvačne žlezde – posebno skup koji se nalazi iza vilice i ispred ušiju
- Osip na koži ili suva koža
- Vaginalna suvoća
- Uporan suvi kašalj
- Produženi umor.
Dijagnostika
Sjogrenov sindrom može biti teško dijagnostikovati jer znaci i simptomi variraju od osobe do osobe i mogu biti slični onima izazvanih drugim bolestima. Nuspojave brojnih lekova takođe oponašaju znake i simptome Sjogrenovog sindroma.
Različiti testovi mogu pomoći da isključite druge uslove i pomoći da odredite dijagnozu Sjogrenovog sindroma.
Analiza krvi
Vaš lekar može narediti analize krvi da se proveri:
Nivoi različitih vrsta krvnih ćelija
Prisustvo antitela uobičajenih kod Sjogrenovog sindroma
Dokaz inflamatornih stanja
Indikacije problema sa jetrom i bubrezima
Očni testovi
Vaš lekar može meriti i isušivanje vaših očiju sa testom koji se zove Schirmerov test za merenje proizvodnje suza. U ovom testu, mali komad filter papira se nalazi ispod donjeg kapka da se izmeri proizvodnja suza.
Lekar specijalizovan za lečenje poremećaja oka (oftalmolog) može da ispita površinu vaših očiju sa uveličavajućim uređajem koji se zove prorez lampa.
Snimanje
Određeni testovi za snimanje mogu da provere funkciju pljuvačnih žlezda.
Sialogram. Poseban X-zrak koji se zove sialogram može otkriti boju koja se ubrizgava u pljuvačne žlezde koje se nalaze ispred ušiju. Ova procedura pokazuje koliko pljuvačke teče u usta.
Pljuvačna scintigrafija. Ovaj test nuklearne medicine podrazumeva intravensku injekciju radioaktivnog izotopa, koji se prati u toku jednog sata da vidi koliko brzo stigne u svim pljuvačnim žlezdama.
Biopsija
Vaš lekar može hteti da uradi biopsiju usta da detektuje prisustvo klastera inflamatornih ćelija, što može ukazivati na neko drugo oboljenje. Za ovaj test, mali odsečak tkiva se uklanja iz pljuvačnih žlezda koje se nalaze u usni i ispituje pod mikroskopom.
Lečenje, terapija
Mnogi ljudi mogu upravljati suvoćom očiju i usta u vezi sa Sjogrenovim sindromom pomoću kapi za oči i češćim pijuckanjem vode. Ali neki ljudi moraju uzimati lekove na recept, ili čak imati operaciju.
Lekovi – terapija
U zavisnosti od simptoma, lekar može predložiti lekove koji:
Povećavaju proizvodnju pljuvačke. Lekovi kao što su pilokarpin (Salagen) i cevimelin (Evoxac) mogu da povećaju proizvodnju pljuvačke, i ponekad suza. Sporedni efekti mogu da uključuju znojenje, bol u stomaku i povećanje mokrenja.
Upravljanje specifičnim komplikacijama. Ako razvijete simptome artritisa, možete imati koristi od nesteroidnih antiinflamatornih lekova ili drugih lekova za artritis. Kapi za oči na recept mogu biti potrebne ako kapi dostupne bez recepta ne pomažu. Gljivične infekcije u ustima treba tretirati sa antigljivičnim lekovima.
Tretirati simptome širom organizma. Hidroksihlorokin (Plakuenil), lek dizajniran za lečenje malarije, često pomaže u lečenju Sjogrenovog sindroma. Lekovi koji potiskuju imuni sistem, kao što je metotreksat, takođe mogu biti propisani.
Hirurgija
Za ublažavanje suvih očiju, možda bi trebalo da imate manju hiruršku proceduru da ‘’zapečatite’’ suzne kanale koji odvode suze iz očiju (punktalna okluzija). Kolagen ili silikonski čepovi su umetnuti u kanale za privremeno zatvaranje. Kolagen čepovi će se na kraju rastvoriti, ali silikonski ostaju na snazi dok ne ispadnu ili se ne uklone. Alternativno, vaš lekar može da koristi laser za trajno zaptivanje vaših suznih kanala.
Ishrana
Ishrana za Sjogrenov sindrom može se koristiti za poboljšanje simptoma ovog hroničnog poremećaja. Možete koristiti razne druge kućne lekove i lekove za ublažavanje simptoma ove bolesti.
Opšte pravilo za ishranu kod Sjogrenovog sindroma je da se obrati pažnja na uzrok stanja. Budući da većina bolesti ima upalu u svojoj pozadini, jedite antiinflamatornu hranu, jer to može da bude zdrava opcija za pacijente koji pate od Sjogrenovog sindroma i mnogih drugih bolesti. Bolje je da se uključe takve namirnice u ishrani koje nemaju dugu listu sastojaka. Pri konzumiranju hrane, bolje je koristiti sveže sastojke koji su ili kuvani ili kuvani na pari umesto prženi ili visoko obrađeni.
Pokušajte da jedete zdravu hranu koja sadrži malu količinu zasićenih masti kao što su hleb i umerenu količinu proteina kao što je zdravo meso. Raznovrsnost je takođe važna, tako da pokušajte da uključite 10 do 15 različitih vrsta hrane u vašoj svakodnevnoj ishrani. Držite porcije hrane malim i ako imate poteškoće u gutanju voća ili povrća, vi ih pretvorite u supu ili skuvajte kako bi ih lakše jeli.
Šta jesti, kakva se ishrana preporučuje?
Hrana sa puno vode
Jedenje postaje veliki problem kod Sjogrenovog sindroma zbog suvih usta. Zato je bolje da se navlaži hrana koju jedete dodavanjem majoneza, jogurta, soseva ili preliva na nju, tako da se dotična hrana lakše proguta. Osim toga, ‘’vlaženje’’ hrane može biti dobar izbor za vas kada jedete hranu koja je inače suva u prirodi. Možete to učiniti tako što ćete dodati obrano mleko, istopljeni margarin, supu ili vodu u hranu.
Raznovrsno voće i povrće
Jedite šarenoliko voće i povrće koje je bogato fitonutrijentima, vlaknima i antioksidantima koji vam mogu pomoći u smanjenju upale u vašem telu. Na primer, voće i povrće koje ima duboku narandžastu, crvenu, žutu ili zelenu boju – može da vam pruži dosta efikasnih antioksidanata i vlakana. Međutim, da biste dobili maksimum iz ovog voća i povrća, morali bi da ih trošite što bliže njihovom sirovom obliku koliko je to moguće.
Pored toga, jedite zdrave masti, visoko-vlaknastu hranu, meso životinja koje su hranjene travom.
Izbegavajte: šećer, alkohol, kofein, trans masti i prerađenu hranu.
Prognoza
Sjogrenov sindrom je naporna, autoimuna bolest, a kod velikog broja pacijenata može da potraje čak i do nekoliko decenija dok se ne izleče. Zapravo, lek za ovu bolest i ne postoji, više se bazira na ublažavanju simptoma i sprečavanju komplikacija bolesti.
Kod blagog oblika ovog sindroma, simptomi su bazirani isključivo na pljuvačne i suzne žlezde, pa ukoliko se primenjuje adekvatna terapija – moguća je uspešna kontrola bolesti.
Kod sekundarnog oblika bolesti, simptomi i tegobe počinju da se ispoljavaju i na drugim organima i tada se mora pristupiti sistemskom lečenju.
U manjem broju slučaja, tok Sjogrenovog sindroma je nepovoljan, i to uglavnom zbog udruživanja sa drugim teškim sistemskim bolestima, kao što su: reumatoidni artritis, lupus i druge. Veoma retko se javljaju komplikacije poput upale zidova krvnih sudova ili raka limfnih čvorova.
Uz odgovarajuće mere lečenja i kontrolisanja bolesti, pored adekvatnog unosa vode tokom dana i brige oko suvoće usne duplje i očiju – prognoza za Sjogrenov sindrom je u velikom broju slučajeva dobra, naravno, uz redovne kontrole kod lekara i pridržavanje uputa o lečenju.
