Šta je metabolički sindrom X
Metabolički sindrom je grupa od pet faktora rizika koji povećavaju izglede za razvoj bolesti srca, dijabetes i moždani udar. Pet faktora rizika uključuju:
- povišen krvni pritisak (veći od 130/85)
- povišen šećer u krvi (insulinska rezistencija)
- višak masti oko struka
- visok nivo triglicerida
- nizak nivo dobrog holesterola ili HDL-a.
Imati jedan od ovih faktora rizika ne znači da imate metabolički sindrom. Međutim, imati jedan od ovih faktora rizika će povećati vaše šanse za razvoj kardiovaskularnih bolesti. Imati tri ili više ovih faktora će rezultirati dijagnozom metaboličkog sindroma i povećaće rizik od još zdravstvenih komplikacija.
Komplikacije koje mogu rezultirati iz metaboličkog sindroma su često ozbiljne i dugoročne (hronične). One uključuju:
- otvrdnjavanje arterija (ateroskleroza)
- dijabetes
- infarkt
- oboljenja bubrega
- moždani udar
- nealkoholna masna bolest jetre
- periferna vaskularna bolest
- kardiovaskularne bolesti.
Ako se razvije dijabetes, ovo vas može izložiti riziku za razvoj dodatnih zdravstvenih komplikacija, uključujući:
- oštećenje očiju (retinopatija)
- oštećenje nerava (neuropatija)
- oboljenje bubrega
- amputacija ekstremiteta.
Metabolički sindrom uzrok
Kao što je slučaj sa mnogim medicinskim uslovima, genetika i faktori sredine imaju važnu ulogu u razvoju metaboličkog sindroma.
Porodična istorija koja uključuje dijabetes tipa 2, hipertenziju i rane bolesti srca u velikoj meri povećava šanse da će pojedinac razviti metabolički sindrom.
Faktori rizika za metabolički sindrom se odnose na gojaznost. Dva najvažnija faktora rizika za razvoj ovog stanja su definisani kao:
- centralna gojaznost ili višak masti oko sredine i gornjih delova tela
- insulinska rezistencija, što otežava telu da koristi šećer.
Postoje i drugi faktori koji mogu povećati rizik od pojave metaboličkog sindroma. Jedan od faktora su vaše godine. Manje od 10% ljudi u svojim dvadesetim godinama imaju metabolički sindrom, ali 40% ljudi u svojim šezdesetim ga imaju. Ostali faktori rizika za metabolički sindrom su nedovoljna fizička aktivnost i izbegavanje vežbanja i imati neke druge članove porodice sa sindromom što znači genetska predodređenost. Žene koje su sa dijagnozom sindroma policističnih jajnika, metaboličkog poremećaja koji utiče na hormone i reproduktivni sistem, imaju povećan rizik od pojave metaboličkog sindroma.
Metabolički sindrom simptomi
Većina poremećaja povezanih sa metaboličkim sindromom nemaju simptome, iako je veliki obim struka vidljiv znak. Ako je veoma visok nivo šećera u krvi, možda imate znake i simptome dijabetesa – uključujući povećanu žeđ i mokrenje, umor i zamagljen vid.
Kada kod lekara?
Ako znate da imate najmanje jednu komponentu metaboličkog sindroma, pitajte lekara da li je potrebno testiranje za druge komponente sindroma.
Lečenje
Ako se dijagnostikuje metabolički sindrom, cilj lečenja će biti da se smanji rizik od razvoja daljih zdravstvenih komplikacija. Vaš lekar će preporučiti promene načina života koje mogu uključivati gubljenje između 7 i 10% vaše trenutne telesne težine i sprovođenje najmanje 30 minuta umerenog do intenzivnog treninga pet do sedam dana u nedelji. Vaš lekar takođe može predložiti da se ostavi pušenje jer je ovo ješ jedan faktor rizika za razvoj raznih bolesti ako već imate metabolički sindrom x.
Vaš lekar može propisati lekove da se smanji krvni pritisak, holesterol i/ili šećer u krvi. Takođe može propisati niske doze aspirina kako bi se smanjio rizik od moždanog udara i srčanog udara.
Prognoza za ljude koji razvijaju metabolički sindrom može biti prilično dobra ako se upravlja simptomima poremećaja. Ljudi koji prihvate savet svog lekara, promene ishranu, vežbaju, prestanu da puše i izgube težinu – smanjiće šanse za razvoj ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su srčani udar ili šlog.
Iako će tretman za smanjenje simptoma metaboličkog sindroma pomoći u smanjenju zdravstvenih komplikacija, većina ljudi sa ovim stanjem će imati dugoročni rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Ako razvijete ovaj uslov, potrebno je da pratite savete vašeg lekara da bi se sprečile ozbiljne zdravstvene komplikacije, uključujući srčani udar ili šlog.
Metabolički sindrom i ishrana
Za borbu protiv efekata koje na vaše telo ima metabolički sindrom, morate da kontrolišete svoju težinu. Zauzvrat, kontrola težine obično zahteva kontrolu vašeg ukupnog unosa hrane i pravljenje nekih promena u vašoj svakodnevnoj ishrani. Opšte smernice za uspostavljanje zdrave ishrane uključuju povećanje unosa integralnih žitarica, voća, povrća i pasulja; jedenje samo posnijeg mesa, ribe i živine i prelazak na mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti ili bez masti. Ako imate metabolički sindrom takođe ćete morati da smanjite unos namirnica uključujući i one koje sadrže značajne količine šećera, natrijuma, holesterola i dva oblika masti koje se zove zasićene masti i trans masti.
Dijetetske masti
Hrana bogata zasićenim mastima uključuje crveno meso, punomasne mlečne proizvode i meso živine sa kožom, dok hrana bogata trans mastima obuhvata obrađenu hranu, komercijalna peciva, brzu hranu i margarin. U vašem novom planu ishrane protiv metaboličkog sindroma, možete zameniti ove namirnice sa namirnicama koje sadrže zdravije supstance zvane mononezasićene i polinezasićene masti. Uobičajene mononezasićene masne namirnice su avokado, susam i semenke bundeve, orašasti plodovi, bademovo i maslinovo ulje, ulje kikirikija i uljane repice. Uobičajena polinezasićena masna hrana uključuje ribu, orašaste plodove, laneno seme, ulje repice i ulja napravljeno od lana i soje.
Voće, povrće, žitarice
Takođe možete promovisati mršavljenje povećanjem unosa povrća, žitarica i voća koji sadrže velike količine supstanci koje se zove vlakna. Vlakna pomažu da se smanji unos hrane povećanjem dužine vremena koje je potrebno da žvaćete hranu i da se osećate puni duže vreme. Uobičajeni izvori vlakana uključuju jagode, borovnice, paradajz, kruške, jabuke, krastavce, šargarepu, tikvice, celer, orašaste plodove, semena, pasulj, sušeni grašak, ovsenu kašu i žitarice i integralni hleb od celog zrna žitarica.
Metabolički sindrom x može da pogodi svakoga, ako imate bilo koji faktor rizika najbolje je da odmah započnete promene životnih navika pre svega u ishrani.Fizička aktivnost je takođe veoma bitna.Metabolički sindrom x najčešće pogađa osobe koje se malo kreću i nisu fizički aktivne.