Iritabilni kolon je oboljenje za koje nauka još uvek nije utvrdila tačan uzrok.
Takođe zasada ne postoji lek koji bi izlečio bolest ali se sprovodi lečenje za ublažavanje simptoma.
Sindrom iritabilnog kolona (eng. Irritable bowel syndrome – IBS) je vrsta gastrointestinalnih poremećaja. Simptomi i znakovi ovog oboljenja uključuju:
- bolovi u stomaku,
- izmenjene navike creva,
- povećana pojava gasova,
- nadutost (nadimanje),
- grčevi,
- intolerancija na hranu.
Tačan uzrok za iritabilni kolon je nepoznat, a smatra se da može biti zbog više faktora. Dijagnoza se zasniva na trajanju (najmanje šest meseci) i učestalosti simptoma i znakova (najmanje tri puta mesečno).
Za sada ne postoji lek za iritabilni kolon, ali postoje mnoge mogućnosti lečenja da se smanje ili eliminišu simptomi. Tretman obuhvata modifikacije ishrane, promene načina života i lekove na recept.
Najbolje je da razgovarate sa lekarom opšte prakse ili gastroenterologom o najboljem načinu upravljanja simptomima i znacima sindroma iritabilnog kolona.
Definicija sindroma iritabilnog kolona (IBS)?
Sindrom iritabilnog kolona (IBS) je gastrointestinalni poremećaj koji karakteriše prisustvo grupe simptoma i znakova kod odraslih i dece koji uključuju grčeve, bolove u stomaku, povećanje gasova, izmenjene crevne navike, intoleranciju na hranu i nadutost. Iritabilni kolon je “funkcionalni” poremećaj. Ovaj termin se odnosi na promene u funkcionisanju digestivnog sistema koje dovode do kolekcije simptoma koji se nazivaju iritabilni kolon, što znači da je u pitanju problem sa kretanjem (pokretljivosti) pre nego oštećenjem tkiva digestivnog sistema.
U prošlosti, sindrom iritabilnog creva se takođe nazivao spastični kolon ili creva, funkcionalna bolest creva, kolitis sluznice ili nervozni kolon. IBS nije isto što i kolitis ili Kronova bolest, koji su grupa odvojenih uslova koji se takođe nazivaju zapaljenske bolesti creva.
Uzrok
Tačan uzrok sindroma iritabilnog kolona je nepoznat. Veruje se da nastaje zbog brojnih faktora, uključujući izmene u pokretljivosti gastrointestinalnog trakta, abnormalne signale nervnog sistema, povećanu osetljivost na bol i intoleranciju na hranu. Slede neki faktori rizika za koje se smatra da izazivaju iritabilni kolon:
– nenormalni pokreti debelog creva i tankog creva (suviše brzo ili sporo, ili suviše jako)
– preosetljivost na bol od punih creva ili gas
– osetljivost na hranu, verovatno uzrokovana lošom apsorpcijom šećera ili kiselina u hrani
– gastroenteritis, virusna ili bakterijska infekcija želuca i creva, može da izazove IBS simptome.
– psihološka stanja kao što su anksioznost ili depresija su primećeni kod mnogih ljudi sa sindromom iritabilnog kolona, iako nije pronađeno da su ovi uslovi direktan uzrok navedenog oboljenja.
– polni hormoni ili neurotransmiteri mogu biti van ravnoteže kod ljudi koji imaju sindrom iritabilnog creva.
– preterani rast bakterija tankog creva
– smatra se da je genetika mogući uzrok IBS-a, ali za sada ta nasledna veza nije dokazana.
Koji su simptomi
Sindrom iritabilnog kolona se uglavnom karakteriše bolovima u stomaku i grčevima. Ostali simptomi i znakovi iritabilnog kolona uključuju:
– dijareja (IBS sa dijarejom može da dođe sa naglim nagonom da imate pražnjenje creva i retku stolicu),
– zatvor (IBS sa zatvorom može biti praćen naprezanjem tokom pražnjenja creva i neučestalim stolicama),
– povećana učestalost gasova,
– otok abdomena ili nadimanje,
– bolovi u stomaku ili nelagodnost,
– grčevi nakon konzumiranja određene hrane,
– mučnina,
– sluzava ili penasta stolica,
– neobjašnjiv gubitak težine,
– gubitak apetita.
Dok nije tehnički simptom iritabilnog kolona, skoro 70% ljudi sa ovim oboljenjem takođe doživljavaju loše varenje (indigestiju).
Simptomi se često ublažavaju pokretima creva. Žene sa iritabilnim kolonom mogu imati više simptoma tokom njihovog menstrualnog ciklusa.
Lečenje
Modifikacije ishrane su prva terapija koju treba razmotriti kada je lečenje iritabilnog kolona u pitanju. Postoji više vrsta hrane koje posebno često pokreću simptome i znakove sindroma iritabilnog kolona.
Ako modifikacije ishrane i promene životnog stila adekvatno ne tretiraju IBS simptome i znakove, lekar može preporučiti medicinsku terapiju.
Lekovi (terapija) za iritabilni kolon
Laksativi koji su dostupni bez recepta, kao i psilijum ljuspice, mogu ublažiti zatvor i održavati redovne pokrete creva. Lekovi protiv dijareje su obično tu da ublaže simptome dijareje (proliva), a mogu biti dostupni bez recepta ili pak samo na recept.
Antispazmodici smanjuju simptome bolova i grčeva.
Antidepresivi u niskim dozama, poput tricikličnih antidepresiva i selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina, mogu ublažiti simptome povezane sa iritabilnim kolonom.
Bizmut subsalicilat i magnezijum hidroksid su takođe lekovi koji mogu da pomognu.
Rifaximin (Xifaxan) je antibiotik za lečenje sindroma iritabilnog kolona sa prolivom i nadimanja povezanim sa ovom bolešću.
Veziva žučne kiseline mogu pomoći nekim pacijentima sa IBS-om, ali takođe mogu da izazovu nadimanje.
Antibiotici mogu da se koriste kada se sumnja na rast bakterija tankog creva.
Triciklični antidepresivi mogu pomoći sa bolovima u stomaku, ali zbog sporednih efekata obično su rezervisani za teške slučajeve.
Anti-anksiozni lekovi kao što je diazepam (Valium), lorazepam itd. se povremeno propisuju kratkoročno za ljude čija anksioznost pogoršava simptome iritabilnog sindroma kolona.
Ishrana
Šta jedete i kako jedete može da utiče na simptome iritabilnog kolona. Iako neće biti moguće u potpunosti sprečiti ove simptome, može se desiti da pojedine namirnice aktiviraju iritabilni kolon. Da bi se pomoglo shvatiti koja hrana uzrokuje simptome, lekar može predložiti vođenje dnevnika ishrane.
Dijeta za iritabilni kolon se zasniva na povećanom unosu određenih namirnica, a na izbegavanju unosa nekih drugih.
Neke namirnice mogu pomoći u prevenciji simptoma.
Hrana koja može da obezbedi olakšanje od simptoma iritabilnog kolona:
– suplementi dijetetskih vlakana
– voda
– nisko-masna hrana
– namirnice bogate ugljenim hidratima (kao što je testenina od integralne pšenice, pirinač i hleb od celog zrna)
– probiotici (koji sadrže Lactobacillus acidophilus i Bifidobacterium) i prebiotici
– neki ljudi prijavljuju da kefir ili aloe vere sok pomažu kod simptoma iritabilnog kolona. Razgovarajte sa doktorom o ovim domaćim lekovima.
Ishrana bogata vlaknima može ublažiti zatvor u nekim slučajevima, kada je iritabilni kolon u pitanju, ali takođe može da pogorša neke simptome kao što su nadimanje i gasovi. Sadašnji preporučeni dnevni unos vlakana je 20-35 grama dnevno. Većina ljudi ne uspeva da dostigne ovaj dnevni unos vlakana i mogu da imaju koristi od malog povećanja vlakana, ali je najbolje da se poveća iznos u vašoj ishrani polako.
Ishrana treba biti siromašna u grupi ugljenih hidrata kratkog lanca (fermentisati oligosaharidi, disaharidi, monosaharidi i polioli) koji se ne apsorbuju u tankom crevu i brzo su fermentisani od strane bakterija u crevima. Ove bakterije proizvode gasove, koji mogu doprineti simptomima iritabilnog kolona.
Hrana koju treba izbegavati:
- Mlečni proizvodi, uključujući mleko i sir (simptomi netolerancije na laktozu mogu da budu slični simptomima iritabilnog kolona)
- Pojedino povrće koje povećava gasove (kao što su karfiol, brokoli, kupus, prokelj) i mahunarke (kao što je pasulj)
- Masna ili pržena hrana
- Alkohol, kofein ili soda
- Hrana bogata šećerima
- Veštački zaslađivači
- Žvakaća guma
- Orašasti plodovi.
