Botulizam trovanje nastaje zbog toksina proizvedenog od strane bakterije koja se zove Clostridium botulinum. Iako je vrlo česta, ova bakterija može napredovati samo u uslovima kada nema kiseonika. Neki izvori hrane, kao što su domaća konzervirana hrana, pružaju snažno plodno tlo za ovu bakteriju.
Oko 3 do 5% od onih sa trovanjem botulizmom umre.
Šta je botulizam
Botulizam (ili botulizam trovanje) je retka, ali vrlo ozbiljna bolest koja se prenosi preko hrane, kontaktom sa kontaminiranim zemljištem ili kroz otvorenu ranu. Bez ranog lečenja, botulizam može da dovede do paralize, problema sa disanjem i smrti.
Postoje tri osnovna tipa botulizma:
– botulizam kod beba (odojčadi)
– botulizam izazvan hranom
– botulizam unešen kroz ranu.
Uzrok
Čak 65% slučajeva botulizma se javlja kod odojčadi i dece mlađe od 1 godine starosti. Botulizam kod dece, tj. kod odojčadi, je obično rezultat izlaganja kontaminiranom zemljištu, ili ako dete jede hranu koja sadrži spore botulizma.
Botulizam i med
Med i kukuruzni sirup su dva primera namirnica koje mogu imati kontaminaciju. Ove spore mogu da rastu u probavnom traktu odojčadi, otpuštanjem otrova botulizma. Starija deca i odrasli imaju prirodnu odbranu koja sprečava rast bakterija. Dakle, med u sebi može da sadrži u veoma malim količinama bakteriju Clostridium botulii koja izaziva pomenuti botulizam. To ne predstavlja opasnost za odraslog čoveka, jer on poseduje želudačnu kiselinu koja sprečava da se pomenuta bakterija razvije (jer ona opstaje i luči otrov samo u anaerobnim uslovima i pri veoma niskoj kiselosti sredine), ali kod beba i male dece je ta kiselina veoma slaba, stoga nije sposobna da ”uništi” bakteriju i njene toksine. Zato bebama i maloj deci ne treba davati med, a kada to možete početi – najbolje da se posavetujete sa pedijatrom.
Oko 15% slučajeva botulizma su izazvani hranom. To može biti domaća konzervirana hrana ili komercijalno konzervirani proizvodi koji nisu imali adekvatnu obradu. Svetska zdravstvena organizacija navodi da je botulizam toksin pronađen u:
– konzerviranom povrću sa niskim sadržajem kiseline, kao što su cvekla, spanać, pečurke i boranija
– konzerviranoj tunjevini
– fermentisanoj, dimljenoj i slanoj ribi
– mesnim prerađevinama, poput šunke i kobasice.
Botulizam unešen kroz ranu čini 20% svih slučajeva botulizma, i nastaje zbog spora botulizma koje ulaze kroz otvorenu ranu. Stopa pojave za ovu vrstu botulizma je porasla u poslednjih nekoliko godina zbog upotrebe droge, jer su spore obično prisutne u heroinu i kokainu.
Botulizam se ne prenosi sa osobe na osobu. Osoba mora konzumirati spore ili toksine kroz hranu ili otrov mora da se unese kroz ranu, da izazove simptome trovanja botulizmom.
Simptomi
Simptomi botulizma se mogu pojaviti od šest sati do 10 dana nakon inicijalne infekcije. U proseku, simptomi botulizma kod odojčadi i botulizma izazvanog hranom se pojavljuju između 12 i 36 sati posle konzumiranja kontaminirane hrane.
Rani simptomi botulizma kod beba su:
– zatvor
– problem ishrane
– umor
– razdražljivost
– balavljenje
– spušteni očni kapci
– slabo plakanje
– gubitak kontrole glave i neobično kretanje zbog slabosti mišića
– paraliza.
Simptomi botulizma usled trovanja hranom ili botulizma unešenog preko rane uključuju:
– otežano gutanje ili govor
– facijalna slabost sa obe strane lica
– zamagljen vid
– spušteni očni kapci
– problemi sa disanjem
– mučnina, povraćanje i grčevi u stomaku (samo kod botulizma izazvanog hranom)
– paraliza.
Dijagnoza
Ako sumnjate da vi ili neko koga poznajete ima botulizam, morate potražiti medicinsku pomoć odmah. Rana dijagnoza i lečenje su od ključnog značaja za opstanak.
Za dijagnozu botulizma, lekar će izvršiti fizički pregled, tražeći znake ili simptome trovanja botulizmom. On će vas pitati o hrani koju ste jeli u poslednjih nekoliko dana, kao mogućih izvora otrova, kao i da li je neko drugi jeo istu hranu. On će vas takođe pitati da li imate neke rane.
Kod odojčadi, lekar će proveriti fizičke simptome, i pitaće vas o svim namirnica koje ste dali detetu da jede, kao što su med ili kukuruzni sirup.
Vaš lekar može da uzme uzorke krvi ili stolice za analizu na prisustvo toksina. Međutim, rezultati ovih testova mogu potrajati danima, tako da se većina lekara oslanja na kliničko posmatranje simptoma za postavljanje dijagnoze.
Neki simptomi botulizma mogu da oponašaju one iz drugih bolesti i stanja. Vaš lekar može odrediti dodatne testove da eliminiše druge uzroke. Ovi testovi mogu uključivati:
– elektromiografija za procenu odgovora mišića
– skeniranje za detekciju svih unutrašnjih oštećenja na glavi ili mozga
– test spinalne tečnosti da odredi da li infekcija ili povreda na mozgu ili kičmenoj moždini izazivaju simptome.
Lečenje
Lečenje botulizma podrazumeva nekoliko mera: za botulizam izazvan hranom i preko rane, doktor treba dati anti-toksin što je pre moguće nakon dijagnoze. Kod odojčadi, botulizam imunoglobulin blokira akcije neurotoksina koji cirkulišu u krvi.
Teži slučajevi botulizma mogu zahtevati korišćenje mašina kako bi pomogle disanje. Oporavak može da traje nedeljama ili mesecima. Dugoročna terapija i rehabilitacija mogu biti neophodni u težim slučajevima. Postoji vakcina za botulizam, ali to nije uobičajeno, jer njena efikasnost nije u potpunosti ispitana i ima nuspojave.
U većini slučajeva, lako je sprečiti botulizam. Možete smanjiti rizik sa sledećim preventivnim merama:
- Sledite pravilne tehnike kada konzervirate hranu kod kuće, obezbeđujući da dođete do adekvatnog nivoa toplote i kiselosti.
- Budite oprezni sa konzumiranjem bilo fermentisane ribe ili drugih ”vodenih” plodova.
- Bacite sve otvorene ili ispupčene konzerve komercijalno pripremljene hrane.
- Krompir skuvan i umotan u aluminijumsku foliju može da stvori okruženje bez kiseonika, gde botulizam može da napreduje. Čuvajte ovo vruće ili stavite u frižider odmah.
- Neka hrana ključa barem 10 minuta, to će uništiti botulizam toksin.
- Čuvajte ulja prožeta belim lukom ili biljem u frižideru.
- Po pravilu, nikada ne treba da dajete detetu da jede med ili kukuruzni sirup, pošto ova hrana može da sadrži Clostridium botulinum spore.
