Šta su herpes virusi?
Postoji nekoliko članova porodice herpes virusa. Oni uključuju herpes simpleks virus 1 (HSV-1) i herpes simpleks virus 2 (HSV-2), herpes zoster (takođe poznat kao varicella-zoster virus), citomegalovirus (CMV) i drugi.
Koje vrste herpes virusa mogu da utiču na oči?
Herpes simplek virus-1 (HSV-1) je najčešći herpes virus koji utiče na oči. Ovo je isti virus koji uzrokuje hladne rane na usnama. Herpes zoster virus, koji uzrokuje ovčije boginje u detinjstvu i bolni osip u odraslom dobu, može uticati na oko takođe. Citomegalovirus izaziva bolest očiju kod ljudi sa narušenim imunim sistemom, kao što su HIV-inficirani pacijenti sa niskim brojem T ćelija.
Koji delovi očiju su osetljivi na herpes virus?
Svi delovi oka su osetljivi na infekcije. Kada se utiče na bilo koji deo oka,to se naziva herpes oftalmicus ili herpes na oku.
Rožnjače se najčešće pod uticajem herpes simpleks virusa 1 i herpes zostera. Infekcija ili zapaljenje rožnjače se naziva keratitis. Ali ovi virusi takođe mogu da utiču na kožu očnih kapaka, na uvealno tkivo (iris i horoid) i mrežnjaču. Iz tog razloga, detaljni ispit oka se preporučuje da se proceni stepen zahvaćenosti očiju.
Ko je u riziku za herpes na oku?
Iako veoma veliki procenat stanovništva (85% ili više) nosi HSV-1 virus, ne može svako ko nosi ovaj virus da dobije infekciju oka.
Kada osoba koja nosi virus postaje imunokompromitovana (na primer, njihov imuni sistem postane oslabljen) zbog HIV-a, lekova (steroidi, hemoterapija), starosti, a možda i stresa – virus ima veću šansu da postane “aktivan” i podstiče izbijanje koje može uključiti infekciju oka.
Međutim, u mnogim (ako ne i većini) slučajeva HSV infekcije, čini se da se herpes na oku razvija nasumično, a nije nužno povezan sa epizodama stresa ili imune slabosti. U stvari, studije su pokazale da poseban podtip virusa HSV-1 koji pojedinac nosi ima isto toliko veze sa učestalošću infekcije oka, kao imunološki status pojedinca.
Herpes na oku – koji su znaci i simptomi?
Najčešća prezentacija za herpes na oku je bol, zamagljen vid, crvenilo, suzenje i osetljivost na svetlost na jednom oku. Herpes zoster na oku je takođe često praćen bolnim osipom (malim vezikulama ili plikovima) na čelu sa strane i ponekad na vrhu nosa.
Kako se leči herpes na oku?
Inicijalni tretman je bilo lokalno (kapi za oči) ili oralni antivirusni lekovi. U nekim manje uobičajenim slučajevima, intravenski lek je takođe potreban.
Antivirusni lekovi koji su trenutno dostupni potiskuju reprodukciju virusa, čime se smanjuje broj aktivnih virusa. To može skratiti trajanje i ozbiljnost infekcije i eventualno smanjiti verovatnoću od recidiva.
Na žalost, još uvek ne postoji antivirusni lek koji “leči” jedan od herpes virusa. Virusi herpesa su ugrađeni u ćelijama u našem nervnom sistemu gde ostaju neaktivni i tihi ( “latentni”) mesecima ili godinama. Nijedan tretman koji može da uništi viruse kada su u njihovom latentnom stanju nije razvijen do danas.
Kada virus postane “aktivan” iz bilo kog razloga, počinje reprodukciju i njegovo ‘’potomstvo’’ virusa putuje duž nerava na mesto infekcije (na koži ili rožnjači). Antivirusni lekovi koji su danas dostupni samo utiču na ove aktivno replicirajuće viruse, a ne skrivene viruse u nervnom sistemu.
Pored antivirusnih lekova, antibiotske kapi ili mast mogu se preventivno koristiti da smanje šanse za bakterijske infekcije koje mogu da se razviju u oblasti virusne infekcije. To je zato što kada je narušena rožnjača, ona postaje podložnija bakterijskim infekcijama.
Ako pritisak oka (intraokularni pritisak) raste usled unutrašnjeg otoka (upale) oka ili herpes virus infecira trabekularnu mrežu (unutrašnji drenažni kanali unutar oka), lek za snižavanje pritiska će biti neophodan.
Zapaljenje bilo kog tkiva oka može zahtevati antiinflamatorne lekove kao što su steroidi. Herpetičko uključivanje srednjeg sloja rožnjače (herpetični stromalni keratitis), zadnjeg sloja rožnjače (herpes endotelitis) i irisa (herpes iritis) su povezani sa značajnom inflamacijom. U nekim slučajevima, inflamacija je hronična ili se ponavlja, što zahteva nekoliko rundi lečenja steroidima.
Koji su mogući rizici i komplikacije za nelečen herpes na oku?
U najgorem scenariju, netretirani herpes na oku može dovesti do slepila, hroničnog bola i gubitka oka. Agresivan tretman ima za cilj smanjenje šanse za stvaranje ožiljaka, problema očnog pritiska i direktnog oštećenja tkiva oka.
Šta je prognoza za herpes na oku?
Većina herpes simpleks infekcija oka koje su ograničene na spoljašnji sloj rožnjače prolaze u roku od nekoliko nedelja sa antivirusnom terapijom, ostavljajući malo ili nimalo trajne štete. HSV infekcije dubljih slojeva tkiva mogu imati višu stopu komplikacija usled inflamacije.
Sa herpes zosterom i bolnim osipom, keratitis može da se reši za nekoliko nedelja sa antivirusnom terapijom. Međutim, nije neuobičajeno za bolno peckanje da opstaje u oblasti osips na koži mesecima ili čak godinama. Ovo se naziva neuralgija posle herpesa i ponekad reaguje na neurološke lekove čiji je cilj suzbijanje signala od vrste nervnog bola.
Obe vrste herpes infekcije oka mogu da ostave zaostale ožiljke rožnjače koji mogu da zamute vid. U nekim slučajevima, ovo može biti ispravljeno operacijom. Oštećenje nerava rožnjače može dovesti do hroničnog trnjenja rožnjače, izazivajući suvoću očiju i, u naprednim slučajevima, predispoziciju za eroziju rožnjače usled suvoće očiju ili čir. U ovim slučajevima kapi za podmazivanje oka, a ponekad i operacija kapaka mogu pomoći u zaštiti rožnjače.
Na žalost, herpes na oku se može ponoviti sa nepredvidivom učestalošću na oba oka. Česti recidivi treba da garantuju opšti sistematski pregled kako bi se isključilo bilo koje osnovno stanje koje može da slabi imuni sistem. Međutim, u mnogim slučajevima je virulentnost određenog soja virusa ta koja određuje njegov nivo aktivnosti.
