Fibromialgija je oboljenje koje može uzrokovati pojavu bolova, osetljivosti i slabosti mnogih delova tela, uz pojavu i drugih simptoma. Ne postoji jednostavan lek za ovu bolest, ali postoje različiti vidovi tretmana koji mogu olakšati simptome u mnogim slučajevima.
Za osobe kod kojih se razvila fibromialgija postoje nemedicinski tretmani koji uključuju upražnjavanje fizičkih aktivnosti, vruće kupke, kao i primenu kognitivno-bihejvioralne terapije, dok se kao medikamenti u borbi protiv fibromialgije koriste lekovi protiv bolova poput tramadola, antidepresivi (u svrhu ublažavanja bolova), kao i neki drugi lekovi koji će biti navedeni u nastavku teksta.
Šta je fibromialgija ?
Pod kovanicom fibromialgije podrazumevaju se bolovi (algija) koji dolaze iz mišića (mio) i fibroznih tkiva (fibro) poput tetiva i ligamenata. Većina obolelih od fibromialgije pored bolova iskusi i druge simptome, zbog čega je ovo oboljenje poznato i pod nazivom fibromialgični sindrom.
Fibromialgija je hronično stanje, i potrebno je naglasiti, ne pogađa zglobove, dakle nije artritičnog karaktera.
Šta je uzrok za pojavu fibromialgije ?
Uzrok fibromijalgije još uvek nije poznat. Smatra se da kod obolelih od fibromialgije dolazi do suptilnih promena određenih hemikalija u mozgu i nervnom sistemu. Takođe, istraživanja navode da se javljaju minorne promene neurotransmitera, hemikalija odgovornih za prenošenje poruka između nerava i moždanih ćelija. Naučne studije su potvrdile i prisustvo hemikalije pod nazivom supstanca P koja okružuje mozak i kičmenu moždinu (cerebrospinalna tečnost). Navedena supstanca može odrediti način na koji će biti preneta poruka o bolu. Dominantne teorije današnjice smatraju da oboleli od fibromialgije pate od hipersenzitivnosti na signale bola u mozgu. Ova pojava se zove centralna senzitivizacija, i može biti izazvana određenim majušnim promenama u funkcionisanju moždanih hemikalija. Još uvek se ne zna tačan uzrok ovih promena.
Napomena: termin fibromialgija je već duže vreme u upotrebi. Ipak, budući da su mogući uzroci fibromialgije navedeni u prethodnom delu teksta bliski sa funkcionisanjem mozga i kičmene moždine, trebalo bi razmotriti upotrebu navedenog termina zato što ne odslikava pravo značenje bolesti, mada ipak postoje određeni dokazi da se bolest može razviti pod uticajem problema perifernih tkiva kao što su mišići, tetive, ligamenti (bol je često prenosnog karaktera).
Saznajte više>>> Fibromijalgija kratak, razumljiv vodič o simptomima i lečenju
Ko može oboleti od fibromialgije ?
Fibromialgija se može razviti bar kod 1 od 25 osoba u nekom periodu života. Javlja se sedam puta češće kod ženskog pola, a najpre se razvija između 25. i 55. godine. Ređe se javlja kod mlađih odraslih ljudi, a kod dece predstavlja neuobičajenu pojavu.
Koji su simptomi fibromialgije ?
Dominantni simptomi fibromijalgije uključuju prisustvo bola u većini delova tela kao i osećaj zamora i iscrpljenosti. Kod nekih se mogu razviti i drugi simptomi, koji se po stepenu ozbiljnosti mogu razlikovati od osobe do osobe.
Bol može biti prisutan u bilo kojem delu tela.
Mnogi delovi tela mogu biti pogođeni bolom, a u nekim slučajevima bolni osećaj može se širiti po čitavom telu.
Najugroženija bolna mesta su vrat i leđa. Ozbiljnost bolnih simptoma može varirati iz dana u dan, a bolovi se mogu pogoršati usled stresa, hladnoće ili aktivnosti.Kad su u pitanju simptomi fibromijalgije karakteristično je da se nakon jutarnjeg buđenja, javlja osećaj ukočenosti i može vas držati naprednih par sati. I drugi delovi tela takođe mogu biti znatno osetljivi na bol.
Umor je uobičajen simptom koji u nekim slučajevima može biti ozbiljnog karaktera i zadavati više problema od samog bola koji fibromialgija takođe izaziva.
Simptomi fibromialgije se mogu pomešati sa drugim bolestima ali kod ovog stanja umor je često praćen nedovoljnim snom i iscrpljenošću nakon spavanja. Mnogi ljudi se osećaju loše ujutru nakon buđenja, ali kako dan odmiče, poboljšava im se stanje. Čak i mali nivo aktivnosti može vas iscrpiti. Umor može dovesti i do pada koncentracije.
Zabeleženi su razni ispoljeni simptomi fibromialgije, kao i čitav niz stanja koja se javljaju paralelno sa fibriomialgičnim sindromom. U nastavku ćemo predočiti listu najzastupljenijih pratećih simptoma i pojava kod obolelih od fibromialgije, mada pored nje postoji još čitav niz drugih ukazatelja i simptoma fibromialgije poput:
- standardnih glavobolja
- osetljivosti bešike zbog koje možete češće nego što je uobičajeno ići u toalet
- sindrom iritabilnog kolona često je zastupljen kod fibriomialgije. Sindrom može biti praćen stomačnim bolovima, dijarejom, zatvorom ili nadutošću stomaka.
- smatra se da jedna od pet osoba obolelih od fibriomialgije pati od sindroma nemirnih nogu.
- bolnih menstruacija kod nekih žena obolelih od fibriomialgičnog sindroma.
- pojave žmaraca u prstima i/ili nogama.
- osećaj otečenosti ruku i nogu koji nije stvaran.
- pojava depresije i anksioznosti kod nekih ljudi, mada nije u potpunosti razjašnjeno da li su depresija i anksioznost sastavni delovi fibriomialgičnog sindroma, ili se razvijaju kao posledica javljanja istog.
- neki oboleli od fibriomialgije vremenom mogu razviti sindrom hroničnog umora ili mijalgični encefalomijelitis.
Kako se dijagnostifikuje fibriomialgija ?
Fibriomialgija se može uspešnodijagnostifikovati detektovanjem tipičnih simptoma i obavljanjem lekarskih ispitivanja.
Bol izazvana fibriomialgijom obično se javlja na obema stranama tela, iznad i ispod pojasa, kao i u predelu vrata, leđa i karlice i mora biti prisutna bar tri meseca da bi se smatrala simptomom fibriomialgije.
Lekar će pažljivim ispitivanjem utvrditi pojačanu osetljivost pojedinih delova tela. Jednostavnim pritiskom određenih delova tela palcem lekar može utvrditi bolujete li od fibriomialgičnog sindroma.
Zdrave osobe neće osetiti nikakav bol usled pritisk palcem, za razliku od onih koje je pogodila fibromialgija, koji se mogu trznuti pod uticajem nanesenog bola. Osetljivost može biti ispoljena na pojedinim delovima, ali i po čitavom telu. Međutim, lekar će ispitivati osetljivost pritiskanjem određenih delova vašeg tela koji su najpogodniji za ispitivanje osetljivosti na bol. Pored utvrđivanja osetljivosti na pojavu bola, ne postoje drugi parametri koji mogu pomoći da sedijagnostifikuje fibromialgija.
Ne postoje nikakva laboratorijska istraživanja, osim onih koja se sprovode sa ciljem isključivanja mogućnosti prisustva oboljenja koja su slična kao fibromialgija, poput umanjene aktivnosti štitne žlezde i ranog artritisa.
Kakvo je lečenje fibriomialgije ?
Ne postoji lek za fibriomialgiju, već isključivo tretmani čiji je cilj ublažavanje simptoma u najvećoj mogućoj meri.
Tokom vremena utvrđen je znatan broj tretmana koji su primenjivani sa manje ili više uspešnim ishodima.
Vežbanje ne može uvek pomoći, ali može u određenoj meri ublažiti postojeće simptome. Ukoliko želite da vežbate, razmislite o postepenom povećavanju obima fizičkih aktivnosti. Zahtevne aerobne aktivnosti poput biciklizma i plivanja predstavljaju najbolje načine prevencije pogoršavanja simptoma fibriomialgije.
Napomena: Fibromialgija je stanje kod kog u prvi mah nakon otpočinjanja intenzivnih fizičkih aktivnosti može doći do kratkotrajnog pogoršanja stanja bola i ukočenosti.
Primena balneoterapije tj. boravka u zagrejanom bazenu u pojedinim slučajevima znatno može uticati na ublažavanje fibriomoialgičnih simptoma. Balneoterapija može uključivati i upražanjavanje fizičkih aktivnosti, mada o ne predstavlja neophodnu meru.
Lekar ili fizioterapeut vam može preporučiti izvođenje lokalizovane hidroterapije intenzivnog obima u ugrejanom bazenu. U tu svrhu, pored bazena ili đakuzija vam može poslužiti i jednostavno izležavanje u kadi napunjenoj toplom kupkom 20 minuta dnevno.
Kognitivno-bihejvioralna terapija
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) može biti rešenje za neke ljude koji boluju od fibriomialgije. KBT predstavlja vid psihoterapije koji se primenjuje u tretiranju različitih mentalnih i fizičkih problema, a može ostvariti uticaj i u ublažavanju simptoma fibriomialgije. Za razliku od ostalih, ovaj vid terapije ne zasniva se na proizvoljnoj i spontanoj priči, niti mu je fokus na događajima iz prošlosti. Kognitivno-bihejvioralna terapija usmerava se na sadašnji trenutak i uticaj vaših trenutnih misli i ponašanja na isti. KBT se fokusira na trenutni problem i njegovo praktično rešavanje. Kognitivno-bihejvioralna terapija zaravo može uticati na ublažavanje simptoma bola, ujedno omogućavajući preuzimanje kontrole nad uticajem koji simptomi poput bola, umora ili drugih tegoba mogu ostvariti na kvalitet vašeg života.
Drugi vidovi lečenja i terapija
U zavisnosti od ličnih potreba pojedinca primena ostalih vidova terapija može pružiti jednako dobre efekte. U korisne terapeutske tehnike mogu se ubrojati opuštanje, fizioterapija, akupunktura, kao i psihološko savetovanje.
Postoje li medikamenti koji mogu uticati na ublažavanje simptoma?
Lekovi protiv bolova poput paracetamola, zatim antiinflamatorni analgetici poput ibuprofena, ili lekovi protiv bolova jačeg intenziteta kao što je kodein mogu uspešno eliminisati simptome bolova, ali ne i kad je u pitanju fibromialgija.
Antidepresivi čine često korišćena sredstva u borbi protiv fibriomialgije. Istraživanja su pokazala da antidepresivi mogu u velikoj meri pomoći u ublažavanju bolova i unapređivanju opšteg funkiconisanja organizma.
Ostali tretmani
Neki oboleli mogu pokušati sa primenom alternativnih i komplementarnih tretmana poput aromaterapije ili masaže, mada postoji malo dokaza da takav vid terapija može ostvariti uspešne rezultatekad je u pitanju fibromialgija.
Međutim , nekima primena ovakvih tretmanskih mera može pomoći da se opuste, snize nivo stresa, kao i da se što bolje uhvate u koštac sa svojom zdravstvenom situacijom.
Napomena: trebalo bi izbegavati upotrebu pilula za spavanje zato što one ne mogu pomoći u oslobađanju od bolova koje izaziva fibromialgija, a konzumacija istih može dovesti do stvaranja zavisnosti.
Kojesu prognoze ishoda oboljenja fibriomialgije?
Fibriomialgija ne može uticati na trajanje životnog veka, ali ishod oboljenja je nemoguće predvideti. U pojedinim slučajevima može doći do ublažavanja i uklanjanja simptoma nakon par meseci, dok sa druge strane fibriomialgično oboljenje može biti hroničnog karaktera sa neprekidnim fluktuacijama stepena ozbiljnosti simptoma, što se može negativno odraziti na kvalitet života.
