Šta je mokraćna kiselina
Mokraćna kiselina je hemijski proizvod koji nastaje kada telo razloži hranu koja sadrži organska jedinjenja pod nazivom purini. Prehrambeni proizvodi i pića sa visokim sadržajem purina uključuju:
- jetra
- inćuni
- skuša
- suvi pasulj
- pivo
- vino
Purini se takođe stvaraju kroz prirodni proces ćelijskog raspada u organizmu.
Većina mokraćne kiseline se rastvori u krvi, filtrira kroz bubrege i izbacuje putem mokraće. Ponekad, telo proizvodi previše mokraćne kiseline ili je ne filtrira dovoljno. Hiperurikemija je ime poremećaja koji se javlja kada imate previše mokraćne kiseline u svom telu.
Ako bubrezi ne eliminišu pravilno mokraćnu kiselinu ili ako postoji preveliki unos hrane bogate purinima, mokraćna kiselina počinje da se kristalizuje. Ova kristalisana mokraćna kiselina se nakuplja u bubrezima i formira kamen u bubregu ili u zglobovima i izaziva oblik artritisa pod nazivom giht.
Mokraćna kiselina u urinu referntne vrednosti
Test mokraćne kiseline u urinu meri količinu mokraćne kiseline u uzorku urina prikupljenom tokom 24 časa.
Opseg za normalne vrednosti mokraćne kiseline u urinu može da varira od laboratorije do laboratorije. Isto tako, vaš lekar će proceniti rezultate na osnovu vašeg zdravlja i drugih faktora. Dakle, broj koji je izvan normalnog opsega i dalje može biti normalna vrednost u vašem slučaju.
Mokraćna kiselina u urinu referentne vrednosti:
- 250-750 mg po 24-časovnom urinu
- 1.48-4.43 mmol po 24-časovnom urinu
Žene obično imaju nešto niži nivo mokraćne kiseline nego muškarci.
Mnogi uslovi mogu promeniti nivo mokraćne kiseline.
Mokraćna kiselina u krvi povećana uzrok
Visoki nivoi mokraćne kiseline povezani su sa stanjem koje se zove giht. Giht je oblik artritisa koji uzrokuje oticanje zglobova, naročito u stopalima i palčevima. Drugi uzrok hiperurikemije je povećana ćelijska smrt usled raka ili tretmana za rak. Ovo može dovesti do akumulacije mokraćne kiseline u telu.
Takođe je moguće imati premalo mokraćne kiseline u krvi, što je simptom bolesti jetre ili bubrega. Takođe je i simptom Fankonijevog sindroma, poremećaja u bubrežnim kanalima koji sprečava apsorpciju supstanci kao što su glukoza i mokraćna kiselina.
Nivo mokraćne kiseline u krvi može da varira u zavisnosti od pola. Normalne vrednosti za žene su od 2,5 do 7,5 mg/dl i od 4.0 do 8,5 mg/dl za muškarce. Međutim, vrednosti mogu da variraju u zavisnosti od laboratoriju gde ste radili testiranje.
Visok nivo mokraćne kiseline u krvi obično ukazuje na to da vaše telo proizvodi previše mokraćne kiseline ili da vaši bubrezi ne uklanjaju dovoljno mokraćne kiseline iz vašeg tela. Rak ili lečenje od raka može podići nivo mokraćne kiseline.
Ukoliko vam je mokraćna kiselina u krvi povećana, uzrok mogu biti sledeći uslovi:
– dijabetes
– giht, koji uključuje stalne napade akutnog artritisa
– hemoterapija
– gladovanje, neuhranjenost ili trovanje olovom
– poremećaji koštane srži, kao što je leukemija
– ishrana bogata purinima (iznutrice poput jetre i mozga; crveno meso kao što je jagnjetina i govedina; meso divljači; neki morski plodovi poput sardina, školjki i haringa; i pivo)
– hipoparatiroidizam, smanjenje funkcije paratireoidne žlezde
– poremećaji bubrega, poput akutne insuficijencije bubrega
– kamen u bubregu
– multipli mijelom, kancer plazma ćelija u koštanoj srži
– metastazirani karcinom.
Lekovi, kao što su neki diuretici, vitamin C (askorbinska kiselina), niže doze aspirina (75 do 100 mg dnevno), niacin , varfarin, ciklosporin, levodopa, takrolimus i neki lekovi koji se koriste za lečenje leukemije, limfoma ili tuberkuloze mogu biti razlog što je mokraćna kiselina u krvi povećana.
Napomena:
Test mokraćne kiseline u krvi se ne smatra konačnim testom za giht. Jedini test koji apsolutno može da potvrdi prisustvo gihta testira zglobnu tečnost na monosodium urat. Međutim, vaš lekar može da pretpostavi da se radi o gihtu na osnovu visokog nivoa mokraćne kiseline u krvi i simptoma gihta. Takođe, moguće je imati visok nivo mokraćne kiseline bez simptoma gihta.
Mokraćna kiselina u krvi varira iz dana u dan. Obično je viša ujutro i niža uveče.
Nivo mokraćne kiseline u krvi koji se povećava tokom trudnoće, čak i ako nivo ostane u granicama normale, može da pomogne u dijagnozi preeklampsije.
Povećana mokraćna kiselina simptomi
Simptomi povećane mokraćne kiseline variraju od pojedinca do pojedinca, u zavisnosti od ozbiljnosti stanja. Neki ljudi sa visokim nivoima mokraćne kiseline ne moraju imati bilo kakve simptome.
Povećana mokraćna kiselina – simptomi u zglobovima
Kada se kristali mokraćne kiseline nakupljaju u zglobovima, mogu se pojaviti simptomi gihta. Uobičajeni simptomi gihta vezani za zglobove su bol, otok, crvenilo, toplina i osetljivost na dodir. Ovi simptomi obično počinju iznenada tokom noći. Prvi napad gihta obično se javlja u palcu. Dodatni zglobovi u telu koji su obično pod uticajem gihta uključuju članke, kolena, pete, prste, laktove i ručne zglobove. Sa prvim napadom gihta, uobičajeno je da osoba ima simptome u jednom zglobu, dok kasnije napadi mogu da uključe više zglobova. Intenzivan bol u zglobu obično dostiže svoj maksimum u težini u prvih 12 do 24 sata nakon početka simptoma. Kada se najteži bol smanji, nelagodnost u zglobu se može zadržati nekoliko dana do nekoliko nedelja. Napadi koji se javljaju kasnije mogu da izazovu bol koji će trajati duže od prvog napada gihta. Bez odgovarajućeg tretmana ili ponovljenih napada, mokraćna kiselina može da dovede do trajnog oštećenja zgloba.
Saznajte više>>> Giht bolest koju izaziva povišena mokračna kiselina – simptomi i lečenje
Simptomi na koži
Nakon godina ponovljenih napada gihta, kristali mokraćne kiseline mogu da počnu da formiraju grudvice ispod kože. Ove grudvice koje ne bole, a nazivaju se tofi, obično se javljaju na prstima, šakama i laktovima. Tokom napada, tofi mogu postati otečeni i osetljivi.
Simptomi bubrega
Ako se kristali mokraćne kiseline nastane u urinarnom traktu, oni uzrokuju kamen u bubregu. Kamen u bubregu od mokraćne kiseline je češći kod muškaraca nego kod žena. Kamen u bubregu može izazvati simptome kao što su: bol u leđima, stomaku ili preponama, groznica, drhtavica, mučnina, povraćanje i krvav urin.
Lečenje
Vaši rezultati testa mokraćne kiseline u krvi mogu pomoći da se odredi koje lečenje je odgovarajuće. U nekim slučajevima, ne mora biti potrebno lečenje.
Ako vam lekar dijagnostikuje giht, ovo može uključiti uzimanje lekova za smanjenje bola i otoka. Promene u ishrani u cilju smanjenja unosa purina mogu da pomognu. Promena sopstvene ishrane vam može koristiti ako imate hronično kamenje u bubregu. Ako prolazite kroz različite tretmane hemoterapije, možda će biti potrebno često testiranje krvi kako bi bili sigurni da nivo mokraćne kiseline ne postaje suviše visok.
Lečenje biljem
Prirodno lečenje povećane mokraćne kiseline u krvi je moguće sprovesti sledećim lekovima:
Jabukovo sirće
Dodati jednu kašičicu sirovog, organskog, nepasterizovanog jabukovog sirćeta u čašu vode.
Pijte ovaj rastvor dva ili tri puta dnevno. Možete postepeno povećati količinu jabukovog sirćeta do dve supene kašike po čaši vode i nastaviti sa konzumacijom dok se nivo mokraćne kiseline ne smanji.
Limun
Iscedite sok od jednog limuna u čašu tople vode. Pijte ga ujutru na prazan stomak najmanje nekoliko nedelja. Takođe možete uzimati dodatke vitamina C.
Višnje i tamne bobice sadrže hemikalije koje smanjuju nivo mokraćne kiseline. Zato jedite pola šolje višanja dnevno tokom nekoliko nedelja. Takođe možete piti jednu ili dve šolje soka od oporih višanja oko četiri nedelje.
Povećana mokraćna kiselina u krvi – lečenje biljem:
Infuzija rastavića, maslačka i artičoke će vam omogućiti da eliminišete višak tečnosti, očistite telo od toksina, čiste krv i limfni sistem i pružaju odličan diuretički efekat.
Povišena mokraćna kiselina ishrana
Dodajte u svoju ishranu sledeće voće i povrće: borovnice, jagode, paradajz, paprike i drugo voće i povrće bogato vitaminom C.
Odlučite se za hladno ceđeno maslinovo ulje u spremanju hrane.
Pijte najmanje 8-10 čaša vode u toku dana.
Povezano>>> Zadržavanje mokraćne kiseline – giht – dijeta
Klonite se životinjskih proteina kao što su meso, meso organa, ribe i živine. Mahunarke, kvasac, pečurke, špargle i pasulj su takođe bogati purinima, kao i pivo – pa ih se klonite.
Integralne žitarice, jabuke, kruške, narandže, jagode su neki od primera hrane bogate biljnim vlaknima koje možete da uključite u svoju ishranu. Skrobni ugljeni hidrati su u namirnicama kao što su pirinač, testenine od celog zrna, tapioka, kuinoa, krompir, ovas i banane – i njih treba unositi.
Ograničite unos alkohola.
Neka vaša uravnotežena ishrana bude visoka u složenim ugljenim hidratima i niska u proteinima. Izbegavajte rafinisane ugljene hidrate kao što su beli hleb, kolači i bombone.
Smanjite hranu sa visokim sadržajem masti.
