Holesterol je lipid koji se nalazi u ćelijskim membranama svih tkiva, i koji je potreban je za normalan rad organizma. Holesterol možemo svrstati i u sterole jer se u njegovom sastavu nalazi kombinacija steroida i alkohola. Najvećim delom holesterol nastaje sintezom u organizmu, oko 850 mg na dan, kod zdravih, odraslih osoba, dok se manjim delom unosi ishranom. S obzirom da ga naš organizam proizvodi u većim količinama, unos oko 200 mg na dan, putem ishrane je sasvim dovoljan. Deci je potrebna srazmerno veća količina, što je razumljivo ako pogledamo da holesterol predstavlja strukturalni element svih vanćelijskih i unutar ćelijskih membrana.
Postoje dva potpuno različita tipa holesterola: HDL holesterol i LDL holesterol. Veoma je važno razumeti njihove osobine, funkcije i razlike, te znati koja je uloga i ispravan nivo jednog i drugog holesterola u krvi.
Holesterol u krvi
LDL holesterol (low density lipoprotein) predstavlja “loš” holesterol. Ako se nalazi u većim količinama u krvi, velika je verovatnoća da će blokirati arterije, što za posledicu ima ogroman rizik od moždanog ili srčanog udara.
LDL holesterol se prirodnim putem stvara u telu, ali velik broj ljudi nasleđuju gene od predaka, najčešće oca i majke ali moguće je i da geni daljih predaka iyayovu nekontrolisano stvaranje LDL holesterola. Ukoliko je u vašoj porodici bilo slučajeva većih povećanja holesterola u krvi, vi spadate u rizičnu grupu i trebali bi posvetiti više pažnje ovom problemu. Svakako dobra prevencija je pravovremeni, odnosno redovan odlazak lekaru.
Hrana ima velik uticaj na nivo holesterola u krvi, pa bi ishranu trebali obogatiti voćem, povrćem, integralnim žitaricama, ribom bogatom omega 3 masnim kiselinama, mlečnim proizvodima sa manjim postotkom mlečne masti i dr. Cigarete svakako izbacite.
HDL Holesterol
HDL holesterol (high density lipoprotein) je “dobar” holesterol. HDL holesterol direktno utiče na nivo LDL holesterola, praktično održavajući nivo LDL. Normalan nivo HDL holesterola sprečava moždani i srčani udar, dok s druge strane male vrednosti HDL holesterola povećava rizik od mnogih srčanih tegoba. Za nizak nivo HDL holesterola smatramo iznos manji od od 50 mg / dL kod žena, odnosno manji od 40 mg / dL kod muškaraca.
Ako je potrebno da povećate nivo HDL holesterola na potreban nivo, istraživanja pokazuju da redovna fizička aktivnost pomaže da vaše telo proizvodi više HDL-a. Smanjenje trans masti i zdrava, izbalansirana, ishrana je još jedan način da se poveća nivo HDL holesterola. Ako te mere nisu dovoljne da se poveća nivo HDL vaš lekar može propisati lek za povećanje HDL holesterola.
Ukoliko želite da povećate nivo HDL holesterola potrebno je da promijenite mnogo toga. Redovnom fizičkom aktivnošću telo proizvodi više HDL holesterola, dok zdrava ishrana dodatno doprinosi stvaranju HDL. Osim ovih mera, nakon kraće analize, vaš lekar vam može propisati lek za rast nivoa HDL.
Ishrana reguliše holesterol
Najvazniji pristup normalizaciji holesterola u krvi je zdrava ishrana i normalizacija nacina zivota. Korišćenjem zdrave ishrane sa malo zasićenih masnoća a sa više biljne hrane umanjuje se opasnost od oboljenja srca i krvnih sudova.
Namirnice koje umanjuju dejstvo LDL holesterola, a istovremeno dižu nivo HDL holesterola:Holesterol ishrana
Maslinovo ulje
Riba bogata omega 3 masnim kiselinama
Beli luk
Kajsije, tikva i druga beta karotinom bogata hrana
Avokado
Crno vino
Crni luk, sirov
Lešnici, orasi i ostalo koštunjavo voće
Hrana bogata vitaminom “C“, naročito brokoli i crvena paprika
Ukoliko imate povećane vrednosti holesterola važno je da bar jednom godišnje kontrolišete druge rizične kardiovaskularne bolesti, povišen pritisak ili šećer u krvi prije svih, često su uzajamno povezane. Takođe, velika je verovatnoća da je povećan i nivo triglicerida, što može dodatno da zakomlikuje stvari.
Važno je da bar 12 sati pre merenja holesterola ne unosi hrana u organizam. To u najčešćem broju slučajeva daje lažne pozitivne rezultate.