Šta je kolonoskopija ?
Kolonoskopija je procedura koja omogućava ispitivaču (obično gastroenterologu) procenu unutrašnjosti debelog creva. Kolonoskop je fleksibilna cev debljine prsta, sa kamerom i izvorom svetlosti na svom vrhu. Vrh kolonoskopa se umeće u anus, a zatim se uvodi polako u debelo crevo, pod vizuelnom kontrolom.
Zašto se kolonoskopija izvodi ?
Kolonoskopija debelog creva je veoma važna dijagnostička procedura i izvodi se zbog raznih razloga. Velika većina kolonoskopije se izvodi kao deo programa za skrining na rak debelog creva. Takođe može da se uradi da istraži uzrok krvi u stolici, bol u stomaku, proliv, promene u crevnim navikama ili u potrazi za abnormalnostima koje se nalaze na rendgenu ili skeniranju debelog creva. Pojedinci sa prethodnom istorijom polipa ili raka debelog creva i pojedinci sa porodičnom istorijom pojedinih vidova problema debelog creva koji mogu biti povezani sa kancerom kolona (poput ulcerativnog kolitisa i polipa debelog creva) mogu da se podvrgu periodično kolonoskopiji, budući da su njihovi rizici veći za polipe ili rak debelog creva.
Koliko često treba da se podvrgnete kolonoskopiji zavisi od stepena rizika i abnormalnosti pronađenih u prethodnim kolonoskopijama. Jedna široko prihvaćena preporuka je da se čak i zdravi ljudi, u normalnom riziku za rak debelog creva, podvrgnu kolonoskopiji u dobi od 50 godina, kao i svakih 10 godina nakon toga, u cilju uklanjanja polipa debelog creva pre nego što postanu kancerogeni.
Kako se radi kolonoskopija
Pre same kolonoskopije, pacijentu se uvodi intravenozna tečnost, i on se ”prikači” na monitor za kontinuirano praćenje srčanog ritma i krvnog pritiska, kao i kiseonika u krvi. Lekovi (sedativi) se obično daju putem intravenske linije, tako da pacijent postaje pospan i opušten, ali i da se smanji bol . Ako je potrebno, pacijent može da primi dodatne doze lekova tokom postupka. Dakle, kolonoskopija pod anestezijom je moguća, iako postoji i kolonoskopija bez anestezije.
Da li je kolonoskopija bolna ?
Kolonoskopija obično proizvodi osećaj pritiska, grčeva i nadimanja u abdomenu; međutim, uz pomoć lekova, generalno se dobro podnosi i retko izaziva jak bol.
Pacijenti će ležati na svojoj levoj strani ili na leđima kako kolonoskop sporo napreduje kroz debelo crevo. Kada kolonoskop dostigne vrh kolona (slepo crevo) ili poslednji deo tankog creva (terminalni ileum), on se polako povuče, a sluznica debelog creva se pažljivo pregleda.
Koliko traje kolonoskopija ?
Kolonoskopija obično traje 15 do 60 minuta. Ukoliko unutrašnjost kolona, iz nekog razloga, ne može da se vidi, lekar može da odluči da pokuša da izvede kolonoskopiju kasnije, sa ili bez različitih priprema creva ili se može odlučiti za rendgen ili skeniranje debelog creva.
Ukoliko abnormalan prostor treba bolje proceniti, izvodi se biopsija sa instrumentom koji može proći kroz kanal u kolonoskopu, te se uzima uzorak tkiva. Biopsija se podnosi patologu za ispitivanje pod mikroskopom. Ukoliko postoje polipi u debelom crevu (benigne izrasline koje mogu da postanu kancerogene), oni se gotovo uvek mogu ukloniti kroz kolonoskop. Uklanjanje ovih polipa je važan način prevencije raka debelog creva, iako je velika većina polipa benigna i ne postanu kancerogeni. Bilo koja od ovih dodatnih procedura obično ne proizvodi bol. Biopsija se uzima iz više razloga, a ne mora da znači da je rak debelog creva u pitanju.
Šta nakon kolonoskopije ?
Pacijenti se ostavlja na posmatranju sat ili dva posle kolonoskopije, dok se efekti lekova koje su primili ne ugase adekvatno – ukoliko se izvodila kolonoskopija sa anestezijom. Ukoliko je bila kolonoskopija u anesteziji, pacijenti ne mogu da voze, čak i ako se osećaju budni. Neko drugi mora da ih vozi kući. Refleksi i rasuđivanje pacijenta mogu biti umanjeni do kraja dana, pa je nesigurno da voze, rade za mašinama ili donose važne odluke. Ukoliko pacijenti imaju grčeve ili nadimanje, to se može brzo osloboditi sa prolaskom gasova, a oni bi trebalo da budu u stanju da jedu po povratku kući. Posle uklanjanja polipa ili nekih drugih manipulacija, ishrana ili aktivnosti pacijenta se mogu ograničiti na kratko vreme.
Da li postoje komplikacije ?
Komplikacije kolonoskopije su retke i obično zanemarljive kada ovu proceduru obavljaju lekari koji su posebno obučeni i imaju iskustva.
Krvarenje se može javiti na mestu biopsije ili uklanjanja polipa, ali je krvarenje obično manje i samo ograničeno ili može da se kontroliše preko kolonoskopa. Manje uobičajena komplikacija je perforacija ili cepanje zida kolona, ali ovo ne mora zahtevati operaciju.
Druge potencijalne komplikacije su reakcije na sedative koji se koriste, lokalizovana iritacija vene gde su injektirani lekovi (otok koji traje dan ili dva), ili komplikacije postojećeg srčanog oboljenja ili oboljenja pluća. Incidenca svih ovih komplikacija zajedno je manja od jednog procenta.
Dok su ove komplikacije retke, važno je da pacijenti prepoznaju rane znake komplikacija, tako da se mogu obratiti lekaru. Kontaktirajte svog lekara ukoliko primetite jak bol u stomaku, rektalno krvarenje više od pola čaše, ili groznicu i jezu.
Kolonoskopija je najbolji način koji je dostupan za detekciju, dijagnostiku i lečenje abnormalnosti u debelom crevu. Alternative za kolonoskopiju su prilično ograničene. Barijum klistir je manje precizan test izveden sa X-zracima. Fleksibilna proktosigmoidoskopija je ograničen pregled koji koristi kraći kolonoskop i ispituje samo poslednju trećinu debelog creva.
Kolonoskopija priprema
Kada je u pitanju kolonoskopija priprema za pregled je obavezna, a ona treba da izgleda ovako. Kako bi postupak bio potpun i tačan, debelo crevo mora biti potpuno očišćeno, a postoji nekoliko različitih priprema za kolonoskopiju. Pacijenti će dobiti detaljna uputstva o pripremi za čišćenje debelog creva. U principu, priprema se sastoji od pijenja velike količine specijalnih rastvora za čišćenje ili tečnije ishrane nekoliko dana pre pregleda, kao i korišćenja laksativa ili klistira pre pregleda. Ova uputstva treba pratiti tačno kako je propisano, ili postupak može biti nezadovoljavajući (vizuelizacija sluznice debelog creva može biti zaklonjena usled rezidualne stolice).
Šta je sa upotrebom lekova i ishranom pre kolonoskopije?
Većinu lekova treba nastaviti uzimati kao i obično, ali neki mogu ometati pregled. Najbolje je da kažete svom lekaru, koji će izvoditi ovaj postupak, o svim lekovima ili suplementima koje koristite. Aspirin i proizvodi bazirani na aspirinu, krvni razređivači poput varfarina (Coumadin), lekovi za artritis, insulin i preparata gvožđa su primeri lekova koji mogu da zahtevaju posebna uputstva. Takođe recite vašem lekaru o svim alergijama i drugim bolestima, ukoliko ih imate. Sa lekarom koji će izvoditi kolonoskopiju treba pričati i o upotrebi antibiotika pre hirurške ili stomatološke intervencije, u cilju sprečavanja infekcija.
Kada je u pitanju priprema za kolonoskopiju ishrana takođe mora biti tačno definisana. Trebalo bi da jedete bistru, tečnu hranu nekoliko dana pre samog postupka. Izbegavajte određenu hranu nekoliko dana pre procedure, kao što je lepljiva hrana, hranu sa semenima ili crvenim želeom.
Ishrana pre kolonoskopije
Odgovarajuća dijeta pre kolonoskopije je od presudnog značaja za uspeh na ovom ispitivanju. Ishrana je veoma važna, jer svi ostaci u crevima mogu da zaklanjaju pogled kameri. Počnite se pripremati za kolonoskopiju oko četiri dana pre ispitivanja. Vaš lekar će vas posavetovati o odgovarajućoj dijeti pre kolonoskopije.
Jelovnik
Nekoliko dana pre nego što se podvrgnete kolonoskopiji, fokusirajte se na lakšu hranu, koju telo može lakše da svari. Pratite ishranu sa niskim unosom vlakana. Namirnice sa niskim sadržajem vlakana su: jaja, beli hleb, beli pirinač i obična pasta (testenine). Ograničite voće i povrće na jednu porciju po obroku. Jedite piletinu bez kože. Riba na pari je takođe lagani obrok u kojem možete da uživate sa pekarskim krompirom, bez kože. Dan pre ispitivanja, čvrsta hrana se ne preporučuje.
Unos tečnosti
Veoma je važno da budete dovoljno hidratisani pre koloskopije. Potrebno je da pijete samo bistre tečnosti dan pre ispitivanja. Bistre tečnosti uključuju vodu, bistre sokove, čaj i kafu bez dodataka. Nemojte piti crvene, ljubičaste ili narandžaste napitke, kao što su sok, vino ili sportski napici, koji mogu da se pomešaju sa krvlju tokom ispitivanja.
Noć pre kolonoskopije, mnogi medicinski stručnjaci savetuju da se ne unosi ni tečnost ni hrana. Za dalje pražnjenje debelog creva, neki lekari prepisuju laksativ ili klistir pre postupka.
Neke namirnice i pića treba izbegavati pre kolonoskopije. Izbegavajte hranu bogatu biljnim vlaknima, kao što su velike količine voća, povrća, žitarica, mekinje i integralne testenine. Ne jedite hranu koja može da se zalepi za creva i zaklanja pogled kameri, poput semena. Crveno meso može da se pomeša sa unutrašnjim krvarenjem i treba ga izbegavati ili svesti na minimum. Izbegavajte alkoholna pića 12 sati pre kolonoskopije.
Kolonoskopija iskustva
Kada je u pitanju kolonoskopija iskustva koja možete čuti su različita. Jasno je da ovo nije baš najprijatniji postupak, međutim, jedini je merodavan i gotovo 100% tačan kod dijagnostikovanja teških oboljenja debelog creva. Kolonoskopiju bi trebalo sprovoditi i u preventivne svrhe počev od 50. godine života, a u mnogim zemljama je ovo obavezan skrining.
Kolonoskopija nije u principu bolna procedura, više je nelagodna, neprijatna, a neretko može izazvati grčeve i nadimanje – prolaznog karaktera. Većina pacijenata se odlučuje za kolonoskopiju sa anestezijom, osim ukoliko ne postoje neke kontraindikacije.
Ovaj postupak može trajati najviše sat vremena, a veoma je važno da kolonoskopiju izvodi dobro obučen lekar koji ima iskustvo u obavljanju iste.
Ne zaboravite da se pridržavate adekvatne pruipreme, pre svega ishrane, pre same kolonoskopije – jer od toga najviše zavisi verodostojnost dobijenih rezultata.
Možete razgovarati sa svojim lekarom o svim nedoumicama vezanim za ovaj postupak.
