Šta je radikulopatija ?
Radikulopatija je uzrokovana kompresijom ili iritacijom nerava koji izlaze iz kičme.Simptomi radikulopatije uključuju bol, ukočenost, peckanje ili slabost u rukama ili nogama.
Većina pacijenata sa radikulopatijom dobro reaguju na konzervativno lečenje, uključujući lekove, fizikalnu terapiju ili kiropraktičke tretmane.
Često se radikulopatija može rešiti u roku od 6 nedelja do 3 meseca.
Ukoliko ovo stanje potraje duže, onda je to hronična radikulopatija.
Šta je radikulopatija?
Radikulopatija je stanje koje nastaje zbog komprimovanih nerava u kičmi koji mogu uzrokovati bol, utrnulost, peckanje ili slabost duž toka nerva (kompresivna radikulopatija). Radikulopatija se može javiti u bilo kom delu kičme, ali je najčešće u donjem delu leđa (lumbalna radikulopatija) i u vratu (cervikalna radikulopatija). Manje je uobičajeno da se nalazi u središnjem delu kičme (torakalna radikulopatija). Postoji još i lumbosakralna radikulopatija, koja obuhvata ovaj deo kičme.
Koji su faktori rizika za radikulopatiju ?
Faktori rizika za radikulopatiju su aktivnosti koje postavljaju preterani pritisak ili se ponavljaju, vršeći opterećenje na kičmu. Pacijenti koji se bave teškim fizičkim radom ili kontaktnim sportovima su više skloni da razviju radikulopatiju od onih koji vode više sedentaran način života. Porodična istorija radikulopatije ili drugih poremećaja kičme takođe povećava rizik od razvoja radikulopatije.
Radikulopatija simptomi
Simptomi radikulopatije zavise od toga koji nerv je pod uticajem. Nervi koji izlaze iz vratnog dela kičme kontrolišu mišiće vrata i ruku i odgovorni su za senzacije u tim oblastima. Nervi koji izlaze iz srednjeg dela leđa (grudnog dela kičme) kontrolišu mišiće grudnog koša i abdomena i odgovorni su za senzacije u tim oblastima. Nervi iz donjeg dela leđa (lumbalnog kičmenog stuba) kontrolišu mišiće zadnjice i nogu i odgovorni su za senzacije u tim oblastima.
Najčešći simptomi radikulopatije su bol, ukočenost i peckanje u rukama i nogama. Uobičajeno je da pacijenti takođe imaju lokalizovan bol u vratu ili leđima. Lumbalna radikulopatija koja uzrokuje bol koji zrači niz donji ekstremitet obično se naziva išijas. Torakalna radikulopatija izaziva bol od sredine leđa, koji putuje do grudi.
Neki pacijenti razvijaju preosetljivost na blagi dodir koji se oseća bolno, u zahvaćenom području. Ređe, pacijenti mogu razviti slabost u mišićima koje kontrolišu pogođeni nervi. Ovo može da ukazuje na oštećenja nerava.
Radikulopatija uzroci
Radikulopatija je uzrokovana kompresijom ili iritacijom nerava koji izlaze iz kičme. Ovo može biti zbog mehaničke kompresije nerva usled diskus hernije, izrasline na kosti (osteofiti) usled osteoartritisa, ili usled zadebljanja okolnih ligamenata. Ovo je kompresivna radikupolatija.
Drugi, manje uobičajeni uzroci mehaničke kompresije nerava su usled postojanja tumora ili infekcije. Bilo koje od ovih stanja može smanjiti količinu prostora u kičmenom kanalu i komprimirati izlazni nerv.
Skolioza može izazvati kompresiju nerava na jednoj strani kičme usled abnormalno krive kičme.
Upala od traume ili degeneracije može da dovede do radikulopatije usled direktne iritacije nerava.
Radikulopatija posledice
Prognoza za radikulopatiju je dobra. Većina pacijenata dobro reaguje na konzervativne opcije lečenja. Oni pacijenti kojima je potrebna hirurška procedura obično dobiju dobre rezultate, bez dugoročnih ograničenja. Nakon tretmana, većina ljudi bude u stanju da radi i učestvuje u drugim svakodnevnim aktivnostima.
Lečenje
Na sreću, većina ljudi može da dobije dobro olakšanje njihovih simptoma radikulopatije sa konzervativnim lečenjem. Ovo može uključivati anti-inflamatorne lekove, fizikalnu terapiju ili kiropraktičke tretmane, uz izbegavanje aktivnosti koje utiču na vrat ili leđa. Većina pacijenata dobro reaguje na ovo konzervativno lečenje, a simptomi se često poboljšaju u roku od 6 nedelja do 3 meseca.
Ukoliko pacijenti ne osete poboljšanje sa tretmanima koji su gore navedeni, oni mogu da imaju koristi od epiduralne injekcije steroida. Ovo može pomoći da se brzo smanji upala i iritacija nerva i da se smanje simptomi radikulopatije.
U nekim slučajevima simptomi radikulopatije nastavljaju da postoje uprkos svim gore navedenim opcijama lečenja. Ako se to desi, a simptomi su teški, hirurgija može da bude opcija. Cilj operacije je da se ukloni kompresija sa pogođenog nerva. U zavisnosti od uzroka radikulopatije, to može da se uradi laminektomijom ili diskektomijom. Laminektomija uklanja mali deo kosti koji pokriva nerv, da se obezbedi dodatni prostor. Diskektomija uklanja deo diska koji je skliznuo i komprimovao nerv.
Terapija
Kada je u pitanju terapija radikulopatije, terapija lekovima podrazumeva sledeće:
– analgetici
– nesteroidni antiinflamatorni lekovi kao što je ibuprofen i naproksen
– mišićni relaksanti
– oralni kortikosteroidi
– opijati za jak bol
– spinalne kortikosteroidne injekcije u ugroženom području.
Fizikalna terapija može uključiti toplu i hladnu terapiju i druge tretmane. Fizioterapeut vas može naučiti vežbama za jačanje, istezanje i zaštitu ugroženog područja. Tu su još i trakcija kičme,
lasero, magnetna, hidro, termo, elektro i sonoterapija, masaža, akupunktura, spinalna aksijalna dekompresija, osteopatska terapija i hiropraksija.
Vežbe
Vežbe za povećanje snage mišića kičmenog stuba i savladavanje veštine održavanja pravilne mehanike kičmenog stuba može da spreči ponovnu pojavu bola.
Kineziterapija
Kada je u pitanju kineziterapija za radikulopatiju, obično se primenjuju: Reganove vežbe, Tilotsonove vežbe, Mišelove vežbe, Brunkow-ve vežbe, Brugerova tehnika,
Mc Kenzie vežbe jačanja ekstenzora kičme, individualni pristup.
Istezanje kičmenog stuba: gurati grudni koš ka napred i dosegnuti koliko je moguće, zatim sledi izdržaj 3 sekunde, a vežbu ponoviti 10 puta.
