Sadržaj:
– Šta je scintigrafija ?
– Postupak
– Kako se pripremiti
– Nalaz
– Scintigrafija kostiju
– Scintigrafija štitnjače
– Scintigrafija srca
– Scintigrafija bubrega
– Posledice
Šta je scintigrafija ?
Scintigrafija je dijagnostička tehnika u nuklearnoj medicini, u kojoj nastaje dvodimenzionalna slika unutrašnjeg telesnog tkiva kroz detekciju zračenja emitovanog sa radioaktivne supstance administrirane u telu. Postoji scintigrafija kostiju, scintigrafija jetre, scintigrafija bubrega, scintigrafija štitne žlezde, scintigrafija srca.
Postupak
Kako se izvodi scintigrafija? Scintigrafija se, dakle, koristi za snimanje raspodele radiofarmaka u organizmu. Šta su radiofarmaci? Radiofarmaci su preparati koji sadrže jedinjenja ili biološke elemente obeležene radionukleidima (atomi hemijskog elementa sa nestabilnim jezgrima koji emituju višak energije iz jezgra), te se pacijentu daje dotični radiofarmak, najčešće venskim putem, i posle nekog vremena (koliko je potrebno za raspodelu markera po telu) – vrši se snimanje.
Ovo snimanje se vrši specijalizovanim uređajem koji prati prostornu i vremensku raspodelu radiofarmaka u telu, te s etom procedurom dobija slika određenog organa ili organskog sistema gde se nakupio primenjeni radiofarmak. Gama kamera je glavni uređaj za izvođenje scintigrafije. Postoji statička i dinamska scintigrafija, zavisno od tehnike snimanja.
Dobijeni scintigrafski snimak se zove scintigram – to je dvodimenzionalni prikaz raspodele radiofarmaka u određenom delu tela. Raspodela radioaktivnog elementa u telu omogućava uvid u izgled i funkciju ispitivanog organa ili organskog sistema.
Osim ako vaš lekar ne kaže drugačije, možete nastaviti sa normalnim aktivnostima posle skeniranja nuklearne medicine. Ako su potrebne nikakve posebne instrukcije, bićete obavešteni od strane tehnologa, medicinske sestre ili lekara pre nego što napustite odeljenje za nuklearnu medicinu.
Kroz prirodni proces radioaktivnog raspada, mala količina radioaktivnog materijala u vašem telu će izgubiti svoju radioaktivnost tokom vremena. Takođe, radioaktivnost može izaći iz vašeg tela preko urina ili stolice tokom prvih nekoliko sati ili dana nakon testa. Takođe, treba piti puno vode kako bi ispraznili radioaktivni materijal iz svog tela prema uputstvima od strane osoblja nuklearne medicine.
Količina radijacije je toliko mala da ne predstavlja opasnost za ljude koji dođu u kontakt sa vama nakon testa.
Kako se pripremiti
Budući da se prilikom izvođenja scintigrafije ispitanik izlaže određenoj količini zračenja, ovu dijagnostičku metodu treba izvoditi samo u slučajevima kada druge metode nisu dovoljne, a odluku o tome donosi isključivo lekar specijalista. Bez obzira na minimalno zračenje, scintigrafiju ne treba izvoditi kod trudnica i dojilja. Kao i kod svih drugih dijagnostičkih procedura, način pripreme za scintigrafiju ispitanik dobija isključivo od svog lekara, kao i inženjera nuklearne medicine.
Recite svom lekaru ako postoji mogućnost da ste trudni ili ako dojite. Razmotriti da li ste nedavno uzeli lek koji sadrži bizmut, ili ste imali barijum kontrast rentgen. Diskutujte sa svojim lekarom o nekim skorašnjim bolestima, medicinskim stanjima, alergijama i lekovima koje uzimate, uključujući vitamine i biljne dodatke. Vaš lekar će vas uputiti kako da se pripremite i verovatno će vam reći da pijete neke tečnosti nakon ubrizgavanja radioaktivnog materijala. Možda ćete morati da sačekate nekoliko sati između injekcije radioaktivnih supstanci i skeniranja, tako da ćete možda hteti da ponesete nešto za čitanje ili zanimanje. Ostavite nakit kod kuće i nosite široku, udobnu odeću.
Radioaktivna supstanca se obično unosi intravenoznom injekcijom u telo ispitanika. Osim bola tokom primanja injekcije, scintigrafija je apsolutno bezbolna dijagnostička metoda. Nakon injektiranja se radioaktivna supstanca raspoređuje po telu i, zahvaljujući svom hemijskom sastavu, se duže zadržava u nekim organima.
Scintigrafija kostiju
Scintigrafija skeleta pomaže dijagnozu i evaluaciju raznih bolesti kostiju, korišćenjem male količine radioaktivnog materijala, koji se obično ubrizgavaju u krvotok, inhaliraju ili progutaju. Ovaj radioaktivni materijal putuje kroz područje koje se ispituje i odaje energiju u vidu gama zračenja, koje se otkriva posebnom kamerom i računarom za stvaranje slike unutrašnjosti vašeg tela. Zato što je u stanju da odredi molekularnu aktivnost u telu, scintigrafija kosti nudi mogućnost da se identifikuju bolesti u svojim najranijim fazama.
Scintigrafija kostiju je posebna vrsta postupka nuklearne medicine koja koristi male količine radioaktivnog materijala da dijagnostikuje i proceni težinu različitih bolesti i stanja kostiju, uključujući frakture, infekcije i rak.
Lekar će zatražiti od vas da uradite scintigrafiju kosti u sledećim slučajevima:
– pretraga na rak kostiju ili da utvrdi da li se rak proširio iz drugog područja tela, kao što su dojka, pluća ili prostata, na kosti.
– da dijagnostikuje uzrok ili lokaciju neobjašnjivog bola kostiju, kao što je lumbalni bol (bol u donjem delu leđa).
– pomaže u određivanju lokacije abnormalnih kosti u složenim koštanim strukturama, kao što su stopala ili kičma.
– dijagnoza slomljene kosti, kao što je npr. prelom kuka, što nije jasno vidljivo na rendgenu.
– pronaći oštećenja kostiju uzrokovana infekcijom ili drugim uslovima, kao što je Paget-ova bolest .
Scintigrafija kostiju nalaz
Lekar koji je specijalizovan za čitanje ovih snimaka će tražiti dokaze o nenormalnom metabolizmu kostiju na snimcima. Ove oblasti se pojavljuju kao tamnije “vruće tačke” i svetlije “hladne tačkae”, gde su markeri nagomilani ili nisu nagomilani.
Iako je scintigrafija kostiju veoma osetljiva na abnormalnosti u metabolizmu kostiju, to je manje od pomoći u određivanju tačnog uzroka abnormalnosti. Ukoliko imate snimke kostiju koji pokazuju žarišta (”vruće tačke”), može biti potrebno više testiranja da se utvrdi uzrok.
Scintigrafija štitnjače
Scintigrafija štitnjače se najčešće izvodi uz intravenoznu primenu 99m tehnecijum-pertehnetata. Ovom metodom se prikazuju veličina, izgled i položaj štitne žlezde, kao i funkcionalno stanje čvorova štitne žlezde. Scintigrafija štitnjače može da dijagnostikuje hipotireozu i hipertireozu, ali ne i upalu štitne žlezde. Naročito je važna detekcija funkcionalnih (”toplih” ili ”vrućih”) i nefunkcionalnih (”hladnih”) čvorova. Tzv. ”vrući” čvorovi ukazuju na tkivo pojačane aktivnosti (npr. toksični adenom štitne žlezde), dok se ”hladni” čvorovi mahom odnose na tumore štitne žlezde (više od 90% ”hladnih” čvorova je dobroćudno). Scintigrafija može poslužiti za otkrivanje tumora štitnjače, ali se njome ne mogu razlikovati dobroćudni od zloćudnih tumora.
Scintigrafija srca
Scintigrafija miokarda u kombinaciji sa ergometrijom ili farmakološkim (medicinskim) stres testom, je najosetljiviji neinvazivni test koji može da identifikuje i locira smanjeni dotok krvi u srčani mišić (ishemija). Osim toga, scintigrafija srca igra ulogu u proceni rizika bolesnika sa sumnjom na ili koji ima poznate koronarne bolesti srca i u proceni vitalnosti miokarda (vijabilnost srčanog mišićnog tkiva) nakon infarkta.
Nakon intravenske aplikacije određenog radiofarmaka, on se raspoređuje u miokardu srazmerno koronarnom protoku krvi.
Cilj scintigrafije srca je evaluacija perfuzije miokarda, odnosno detekcija ishemičkih ili ožiljkastih delova miokarda (srčanog mišića).
Scintigrafija bubrega
Scintigrafija bubrega koristi male količine radioaktivnog materijala pod nazivom radiofarmaci, specijalnu kameru i kompjuter za procenu funkcije i anatomije bubrege i utvrđuje da li oni ispravno rade. To može pružiti jedinstvenu informaciju koja je često nedostižna koristeći druge procedure za snimanje. Scintigrafija bubrega se takođe može koristiti za procenu transplantacije bubrega. Ono što je nedostatak, to je da nuklearno bubrežno skeniranje ne može pouzdano razlikovati ciste i tumore.
Bubrežna kortikalna scintigrafija detektuje količinu funkcionisanja tkiva bubrežne kore kroz slike snimljene gama kamerom oko dva sata posle injekcije radiofarmaka.
Renalna perfuzija i funkcionalno snimanje ispituju protok krvi do bubrega i identifikuju potencijalno sužavanje renalnih arterija. Kroz niz slika preuzetih 20 do 30 minuta neposredno posle injekcije radiofarmaka, takođe pomaže da se utvrdi koliko bubrezi rade.
Diuretička scintigrafija bubrega otkriva blokade bubrega ili opstrukciju protoka urina kroz slike pre i posle uvođenja diuretika za kretanje urina kroz bubrege.
ACE inhibitor scintigrafija bubrega pomaže da se utvrdi da li uzrok visokog krvnog pritiska pacijenta potiče iz bubrega, zbog suženja renalne arterije ili arterija, poredeći bubrežne slike pre i posle uzimanja lekova za krvni pritisak koji se nazivaju “ACE inhibitori”.
Posledice
Posledice vezane za scintigrafiju se mogu odnositi na alergijsku reakciju. Neki ljudi imaju alergijsku reakciju na radioaktivni materijal u injekciji tokom skeniranja. Simptomi uključuju krvarenje, crvenilo kože, osetljivost ili infekcije.
Radioaktivni materijal koji se koristi prilikom scintigrafije izlaže pacijenta radijaciji i predstavlja još jedan sporedan efekat ovog postupka. Međutim, ovo izlaganje zračenju od skeniranja je zanemarljivo i odgovara riziku od izlaganja klasičnom rendgenu. Ipak, zračenje može ostati u telu do tri dana nakon skeniranja.
Sporedni efekat za dojilje koje se podvrgavaju scintigrafiji je mogućnost da radioaktivni materijal koji se koristi u injekciji može da kontaminira njeno mleko. Dojilje bi trebalo da odbace svoje mleko u naredna dva dana nakon skeniranja, da bi se smanjio rizik od prenošenja radioaktivnog materijala na bebu.
Drugi potencijalni sporedni efekti vezani za scintigrafiju su mučnina, povraćanje, osip i oticanje.
