Šta je dermatomikoza ?
Bolest dermatomikoza je gljivična infekcija kože. Ova bolest je zarazna, tj. može se preneti sa jedne osobe na drugu ili preko kontaminirane površine.
Dermatomikoza kod ljudi
Klinička prezentacija dermatomikoze varira u velikoj meri. Ona zavisi od uzročnika, ugroženog područja tela i stanja imunog sistema pacijenta. Dermatomikoza kod čoveka je veoma česta pojava, budući da gljivice već stanuju na našoj koži, a takođe se i nalaze svuda oko nas.
Dermatomikoza kod ljudi se odnosi na bilo koju gljivičnu infekciju kože, a može da uključuje nekoliko oblika, o kojima ćemo govoriti u narednom tekstu. Takođe, kada je u pitanju bolest dermatomikoza simptomi zavise od toga o kom tačno obliku ove bolesti se radi, tj. koji deo tela je inficiran.
Tinea pedis ili dermatomikoza stopala je najčešća dermatomikoza i takođe se naziva atletsko stopalo. Obično se manifestuje između prstiju. Inficirana koža postaje crvena, ljuspasta i ponekad ispucala. Plikovi su retki. Kao što je slučaj sa sledećim oblicima tinea, pacijenti prijavljuju svrab kao jedan od simptoma. Dermatomikoza stopala se obično javlja kod ljudi koji su često u zatvorenoj obući, gde je koža izložena prevelikoj vlažnosti i ne može da diše.
Tinea unguium je povezana sa krhkim, zadebljalim noktima i promenom njihove boje. Nokti na nogama su češće pogođeni nego nokti na rukama.
Tinea cruris se često razvija između skrotuma i butine, jer neprekidan kontakt kože teži da stvori toplu, vlažnu sredinu koja pospešuje rast gljivica. Ova bolest, međutim, nije ograničena na muškarce. U blagim do umerenim slučajevima, ona se manifestuje u obliku crvenog osipa, često okruglog oblika.
Tinea manuum se često razvija u oblastima između prstiju i sličnog je izgleda kao tinea pedis.
Tinea capitis je česta dermatomikoza kod dece, dakle, uglavnom se detektuje kod mladih pedijatrijskih pacijenata. Iako može biti predstavljena kao crveni osip koji svrbi, crvenilo (eritem) može da nedostaje. Koža može biti suva i ljuspičasta. Alopecija je uobičajena.
Tinea corporis se takođe naziva ”ringvorm” zbog osipa okruglog oblika ili u obliku prstena, koji se može proizvesti na bilo kom delu tela.
Intertrigo obično pokreće gljivica Candida albicans. Topla, vlažna mikroklima stvorena između nabora kože olakšava rast ovog kvasca. To se može manifestovati kao široki, intenzivno crveni do braon osip ili osip u obliku solitarnih crvenih fleka. Infekcije kvascima mogu izazvati svrab.
Pelenska kandidijaza je veoma slična intertrigu.
Malassezia spp. može izazvati razne bolesti, npr. perut, seboroični dermatitis i pitirijazis versicolor. U principu, ova infekcija je takođe povezana sa perutavom, crvenom do braon kožom i svrabom. Svaki poremećaj se dalje karakteriše više specifičnim simptomima.
Kada je u pitanju dermatomikoza kod ljudi, Tinea pedis nije samo najčešći oblik, već to takođe može biti primarna lezija koja služi kao rezervoar za patogene koji se kasnije prenose na druge delove tela. Stoga, nije neobično videti više od jedne vrste tinea kod istog pacijenta.
Dermatomikoza lečenje
Postoji nekoliko antimikotičkih lekova dostupnih za lokalnu i sistemsku primenu. Kada je u pitanju lečenje dermatomikoze kod ljudi, cilj je da se eliminišu patogeni i da se koža, nokti i kosa izleče.
Za jednostavnu dermatomikozu, topikalno lečenje je obično dovoljno. Triazoli kao flukonazol se često daju, ali i jedinjenja koja se odnose na druge klase lekova su verovatno jednako efikasna.
Pacijenti koji pokazuju velike dermatomikoze ili koji su pod rizikom od sistemskih komplikacija bi trebalo da dobiju sistemski antimikotički tretman. Fluconazole može da bude oralno korišćen kao i itrakonazol, griseofulvin i mnoga druga jedinjenja. Zbog mogućih neželjenih dejstava, topikalnim tretmanima treba dati prednost kad god je to moguće. Nažalost, imunodeficitarni pacijenti su u posebno visokom riziku za neželjene efekte, ali takođe predstavljaju grupu rizika za sistemsko širenje.
Tako, prednosti i mogući nedostaci svakog oblika lečenja dermatomikoze treba da se procene za svaki pojedinačni slučaj. Terapija treba generalno da se nastavi do dve nedelje nakon rešavanja svih simptoma. U suprotnom, postoji velika opasnost od recidiva.
U principu, pacijente treba savetovati da preventivnim merama spreče pojavu ili ponovno javljanje infekcije. Treba da održavaju adekvatnu higijenu ruku i stopala, da oprezno dele lične stvari sa trećim licima, da nose udobnu, prozračnu odeću, i da ne hodaju bosi na javnim bazenima i tuševima.
Dok su većina slučajeva gljivičnih infekcija kože lokalno ograničeni, neke se mogu proširiti na druga tkiva. Sistemske komplikacije se uglavnom javljaju kod imunodeficijentnih pacijenata i mogu biti čak i opasne po život.
